Борба, 09. 05. 1994., стр. 10

7 БОРБА ПОНЕДЕЉАК 9. МАЈ 1994.

ПОСЛЕ МЕСЕЦ ДАНА ПРИМЕНЕ ОДЛУКЕ 0 УСЛОВИМА ГОТОВИНСКОГ ПЛАЋАЊА

У корист државне штете

Власници радњи, занатлије адвокати и остали паушалци, своја вредства са текућих раџуна практична не могу да користе али, кеш“ и девизе и даље доминирају на штету

државног буџета

Да и вероватно добра намера може да заврши у ћорсокаку, потврђује Одлука заменика гувернера Народнс банке Југославије Божидара Газиводе о условима плаћања готовим новцем. Наиме, како то банке и Поштанска штедионица тумаче, од пре месец дана власници радњи, занатлијс, адвокати и остали паушалци — обвезници плаћања пореза, али и примаоци ауторских хонорара, који дирсктно не плаћају порез, своја средства практично не могу да користе. Прописом Савезног министра за финансије своја плаћања морају да обављају безготовински. Али — чековима прско Службе платног промста то не могу, са жиро-рачуна парс се не могу преносити на текућс рачуне, а директно, прско тих истих жиро-рачуна могу да подижу само по 200 динара месечно.

Даклс, многа плаћања, која су једино могућа у „кешу“, паушалцима су онсмогућена. Јер, иако нс водс пословне књиге, Служба платног промста им је наложила да за сваку исилату прибавс одлуку о благајничком максимуму, предрачун потрсбне готовинс, а, потом, све рачунс за утрошсну готовину. Кад се зна времс у којем живимо, и ако га схватају побројани доносиоци прописа, онда није јасно ко је ту луд, а ко збуњен.

Разговарали смо са нсколицином паушалаца, којс би ови прописи требало да „усреће“ и ни један од њих се очигледно не осећа припадником једне или друге категорије из претходне рсченице. Уједно, и баш зато, ни један не жели да му се имс поменс у контексту ових питања. .

— ја, практично, немам ништа са Службом платног промета, кажс угледни кројач из центра Београда. Мени муштерије плаћају кешом, све по-

писа, неки од њих, који су овластили својс банке да им те исте са жиро пребацују на текуће рачуне, у сосу су, јер су издали чековс без покрића, а паре им леже у истој банци.

„Виза“ на леду

— Док гувернер НБЈ, господин Аврамовић говори о мерама чији је задатак ново поспешивање безготовинског плаћања у функцији очувања и учвршћавања нашег динара, одлука којом се практично блокира безготовинско плаћање код занатлија, адвоката, превозника и других просто је неразумљива каже Светомир Маринковић, дирсктор специјализованс филијалс Контакт бан-

ке Југобанкес ДД Лесковац.

Изпосећи податке да од времена ступања на снагу помснутс одлуке Контакт банка није исплатила ни динара „паушалцима“, Маринковић посебно наглашава да су уплате на жиро рачунс у овој банци, од тренутка доношења одлукс, дессстоструко смањене. Поред немогућности да се средства са жиро рачуна пребаце на текући рачуп, корисници ис могу да своја исгативна салда на текућим рачунима измирс поштено зараћеним парама на својим жиро рачунима, а сем тога онемогућепо је безготовинско плаћање и прско Виза картица, којс су махом по-

седовали приватни предузстници.

По речима Светомира Маринковића, прско 3.200 хонорараца и паушалаца који су жиро рачуне отворили код ове банке тренутно су апсолутно блокирани и готово без права коришћења својих средстава на којс банкс скоро да не плаћају никакав каматни износ. Оваква одлука о ограничавању коришћења готовинског плаћања је зато, по речима пашег саговорника, у функцији разбијања монстарнс консолидације, скономског програма и представља оживљавање штицунга, што

је изузетно добро познато појединцима.

М. Ћосић

требнс материјале купујем у малопродаји и, сва срећа, нисам отворио бутик. Радника званично немам, рече шеретски, док се из радионице чуо звук бар три шинваћс машинс. Посла, хвала Богу, има довољно.

Власник бутика у једном од репрезентативних тржних београдских центара, још је већи „шерст“, па на питањс одговара питањем. А оно, уз помињање система који и не чини нешто на укидању санкција, већ их и овдс затсже, своди на објашњење о куповини бензина, подмазивање којскаквих граничних блокадера и презрив комснтар рачуна за сваку мајицу и гаћс из Турске.

И, што рече један од успешних малобизнисмена. „Може држава да ми пљуне под прозор: ја имам „кеш“, имам марке, знам да дођем до њих, а држава све то нема, а од менс тешко да ће добити. Кад већ неће — поштсно, мени је боље овако“.

Писцима, новинарима, архитектама... ауторски хонорари су на леду. Пословично неупознати са променама про-

Шта се хтело овим прописима, тешко је схватити. Смањење готовог новца у промету, свакако јача прву фазу Аврамовићевог програма, која је при крају, али ону другу — јачање производње, несумњиво доводи у питање. Радоје Ђукић, министар за мала и средња предузећа, помпезно је у Чачку прошлог месеца најавио укидање термина „мала привреда“, јер „ова држава живи од приватног предузстништва, а не од смедеревске Железарс и нишке EM“.

Како живи, то се види, а како ће, уз овакве и још, примера ради, 135 законских аката који чине привредну рсгулативу Србијс, у којој се ни верзирани правници не сналазе, није тешко прстпоставити. . : Даклс, ако су порсзи најсфикаснији начин пуњења државних буџста, као такви и битан сегмент успеошне рсализацијс Аврамовићевог програма, њихово довођење до апсурда, а све под фирмом увођења реда, стварни је ап“ сурд, посебно што се у ову област, на

овај начин, мешају некомпетентна лица: заменик гувернера НБЈ, савезни министар финансија и челници Удружења банка. =

А о том питању, већ половином фебруара, приликом расправе о Аврамовићевом програму, могло се чути од еминентних стручњака да су приватном сектору својствене ниске границе опорезивања, не само инфлационог, већ и конвенционалног, с једне стране, а да је степен неповерења у дуговечност Програма код њих далеко већи у односу на грађане, није тешко закључити да ће држава оваквим мерама, заиста моћи „да пљуне под прозор „ве-

ћини“ малих привредника, али и свом,

буџету, пре свега.

Дарко Горшек

ДРУГИ ПИШУ: „ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА“

Без

а O

коментара

Индекси физичког обима индустријске производње МИ 94. 5194

T-IHI 93. _ 1189. Индустрија укупно 74,7 29,6 Електропривреда 98,9 87,7 Производња угља 92,9 82,5 Производња нафте и га- 88,3 94,7 са Производња деривата на-90,5 20,8 фте Производња руде гвожђа 63,7 62,6 Црна металургија 23,0 - 51 Производња руде обоје- 68,7 28,3 них метала Производња обојених ме-57,4 21,6 тала Прерада обојених метала 66,9 13,6 Производња неметала 95,6 18,0 Прерада неметала 62,1 15,7 Прерада метала и елек- 47,6 9,9 троиндустрије Металопрерађивачка де- 47,8 12,6 латност Машиноградња 39,2 6,0 Производња саобраћај- 32,3 34 них средства Бродоградња 250,6 15,8 Производња елек. маши- 59,2 119 на и апарата Производњахемијских 72,4 9,8 производа Прерада хемијских про- 66,6 26,1 извода Производња камена и 73,7 18,5 песка Производња грађевин- 123,68 19,9 ског материјала Производња резане грађеб5,3 30,1 и плоча Производња финалних 68,2 30,0 производа од дрвета Производња и прерада 54,2 19,7 папира Производња предива и 76,9 22,0 тканина Производња готових тек- 63,2 16,5 стилних производа Производња коже и 56,3 20,3 крзна Производња кожне обу- 6,6 22,0 ће и галантерије pe. Прерада каучука 122,0 14,3 Производња прехрамбе- 70,8 44,5 них производа Производња пића 55,8 48,0 Производња сточне хра- 58,4 413 не Производња и прерада 85,3 68,2 дувана Графичка делатност 57,6 25,6 Рециклажа сировина 35,3 7,7 Производња разноврсних110,3 52,4 производа

НА ПОМОЛУ НОВЕ АФЕРЕ ВЕЗАНЕ ЗА „ЈУГОСКАНДИК“

Биће још привовења

На помало већ заборављсни случај „Југоскандика“ и питање шта се догодило са парама и робом прсосталим после бекства Јездимира Васиљевића, пажња јавности поново је скренута хапшењем Петра Тутавца директора „Бамбија“ из Пожарсвца. Он се, да подсетимо, терсти да је присвојио лсковс из магацина „Бамбија“ у току стечајног поступка и тиме наплатио свој и улог нских рођака и радника код „Југоскандика“.

Овај случај, кажу Борбини поуздани извори, није једини — на светлост дана требало би да изађс још нсколико сличних „наплата потраживања“. Стечајни органи „Југоскандика“ и стечајни управник који сигурно имају увид у те случајсве морали би да се огласе ко је све и на који начин развлачио заосталу имовину Југоскандика и тимс смањивао стечајну масу на рачун осталих поверилаца, који нису били у прилици да се наплатс запленом робе. Сви који су то учинили морали би оно што су узели да пратс и укључс у стечајну масу из које трсба да се намирс сви повериоци сразмерно свом улогу у „Југоскандику“. Један од таквих случајсва је и Југословенска крзнарска индустрија из Инђијс која је у току 1992. и 1993. годинс имала пословни аранжман са „Југоскандиком“. Један од послопа био је вредан милион долара, а други око 2,5 милиона долара. Оба посла уговорсна су тако што се Крзнарска индустрија обавезала да извезс конфскцију од разних врста коже у тој вредности. Поуздани изво-

ри тврде да су ово били штетни послови по „Југоскандик“ и да ће највероватније бити оштећена стечајна маса, а самим тим и штедише. Трагом информација из Пожаревца долази се до података да је том штетном послу кумовао Срђан Спасић, заменик тадашњег дирсктора „Југоскандик ДД“ Боривоје Настасовић, који је на чудан начин и кроз чудне форме склопљених уговора оштетио стечајну масу за 500 хиљада марака, развлачећи имовину из Крзнарске индустрије Инђија. На несуобичајсн начин исплаћено је 12 штедиша из Београда и Лесковца, тако што им је уместо девиза уступљена роба (мушке кошуље, кожне јакнс и друго). На списку се поред осталих, налази и генерални директор Крзнарске индустрије Инђија Божидар јовановић и његова супруга Јелена, са сумом од 46.000 марака, као и два позната београдска адвоката.

Питање је како је та роба вреднована, на који нацин је обрачунавана камата и како се то продавало. Треба подсетити да је Настасовић у то време постао дирсктор „југоскандика“ да штити интерес штедиша и да надгледа својс помоћнике, уместо да се за то време имовина коју је штитио развлачи. Поготово што је за то врсме код суда трајао претходни поступак пре стечајног поступка. Питање за стечајнс органс је шта предузимају да се знатне количине робе, узете ради наплате појединачних потраживања, врате у стечајну масу. Ш. И. П.