Борба, 09. 05. 1994., стр. 11
ада ни
"7 БОРБА
"ПОНЕДЕЉАК 9. МАЈ 1994.
11
ДР АВРАМОВИЋ СМАТРА ДА ПАРЕ ТРЕБА ПРВО ДА ДОБИЈЕ ПРИВРЕДА
Откључати робне резерве
Београд. (Танјуг) — Гувернер Народне банке Југославије др Драгослав Аврамовић изјавио је Танјугу да је висок пораст производње, који треба одржати, наметнуо у овом моменту питање да ли паре прво дати производњи или држави, о чему ће савет гувернера одлучити већ у среду.
Тај својеврсни конфликт између потреба привреде и државе, гувернер је, каже, очекивао после 24. јула, када, према програму привредног опоравка, треба да престане финансирање дела буџетских дефицита из емисије супер динара. |
Добро је, међутим, што је то питање већ дошло на дневни ред, јер сведочи да је оживљавање производње изазвало глад привреде за кредитима, оценио је др Аврамовић.
Ако се производња повећава, рашће и порески приходи
државе и она ће све више и брже моћи да се ослања на сопствене приходе, зато гувернер напомиње да паре прво треба да иду привреди.
Држава, пак, нека дотерује порески систем, ширећи круг пореских обвезника и нека, коначно, почне са продајом робе из својих резерви, јер, са-
ЛОНДОНСКИ ЕКОНОМИСТ
Аврамовићево економско чудо
Лондон, (Танјуг) — Економска реформа у Србији, за врло кратко време, и поред међународне блокаде, дала је изузетне резултате, оцењују економски стручњаци у Лондону. Инфлација је за само три месеца, подсећају, са 310 милиона процената месечно, сведена на скоро нулу. Уз то,
у марту је индустријска про-,
изводња порасла за 22 одсто. Продавнице су добро снабдевене, нови динар је још конвертибилан, а и поред строгих санкција, бензина, доду-
ше нешто скупљег, има довољно. Те чињенице недељник „Економист“ назива „економским чудом“, а пословне људе Србије „генијима“.
Овај лист подсећа да, и поред блокаде, Србија извози своје производе, а такође и увози.
Међународне санкције отежавају живот у Србији, али га не могу зауставити. Зато оне, упозорава се и у званичном Лондону, немају никаквог смисла.
мо тако ће моћи до 24. јула да стане на своје ноге.
Репубика Србија је смањила „свој“ буџет и припрема промене пореског система, али и савезна влада треба да пожури са својим делом посла.
Професор Аврамовић 06јашњава да савезна држава још није почела да износи робне резерве на тржиште, иако је програмом предвиђено да се од почетка једна трећина буџетских дефицита финансира из робних резерви.
Крајње је време зато да савезна држава почне са продајом вишкова робе из резерви, пре свега, кукуруза. Резултат ће бити двострук. Стабилизоваће се и спустити цене меса, а приходи државе увећати. Слично је и са огромним залихама шпенице, уља и друге робе. Уместо да тако ради, савезна влада се, недавно без знања гувернера, продајом обвезница задужила на тржишту ка-
"питала на месец дана, дајући
камату од 11 одсто годишње, иако се „убисмо“ да она не пређе 9 одсто.
Професор Аврамовић упозорава да таква задуживања државе не смеју да иду мимо његовог одобрења, јер она могу да поремете читав систем.
Уосталом, држава убудуће неће моћи да рачуна на паре, уколико не реши три ствари, рекао је гувернер, најпре то је „стара“ девизна штедња. Друго је продаја државних робних залиха, а треће управо дисциплина у њеном задуживању на тржишту капитала, закључио је др Аврамовић.
НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ БЛОКИРАЛА ИСПОРУКЕ НАФТЕ СА БРОДА „ХАН КУБРАТ“
y Нове пломбе „више силе
Неготин. — По долуци Вишег привредног суда у Београду, а на приговор о извршењу пресуде Окружног привредног суда из Београда, који је поднела Нафтна индустрија Србије, нафта са „отетог“ бугарског брода „Хан Кубрат“, која је пуна два месеца ускладиштена у танковима „Југопетрола“ у Прахову, остаће и даље пломбирана и неће бити испоручена њеном власнику Јови Гелићу, сопственику фирме „Босна бојс“ из Лакташа код Бања Луке.
Узалудно је било радовање Јове Гелића, када је, после два месеца потуцања по Београду, тражећи правду, видео решење Окружног привредног суда, које је потписао судија Коста Стефановић, којим је наложена привремена мера да се ускладиштена нафта мора испоручити власнику. Мера је донета 20. априла ове године, а већ сутрадан је постала извршна. Пошто Окружни привредни суд у Зајечару нема извршног судију, извршење је поверено извршном судији "Општинског суда у Неготину Милану Блендићу.
Јово Гелић са своја три адвоката Душаном Машићем, Дејаном Путниковићем и Љубомиром Негоицићем, 26. априла је био на лицу места, у Прахову. Извршни судија је имао задатак да скине пломбе са танкова и омогући истакање нафте. Пон су и по-
=) JER NFO). 72
НИС није власник нафте
Адвокат Љубомир Негоицић нам је рекао да се са извршењем журило због тога што 7. маја истиче рок у коме се нафта морала царинити. „Сада се царински надзор мора продужити и не постоји могућност да се нафта заплени, јер је власник познат. Зашто се и у ком својству у цео посао умешала Нафтна индустрија Србије, кад она није власник нафте, већ само складиштар, није
ми познато. Мислим да је то незаконито“
ицић.
— каже адвокат Него-
лицајци, који већ дуже времена чувају спорну нафту. Приликом извршења установљено је да поред пломбе „Југопетрола“, стоје и пломбе „Југоинспекта“ и Царинарнице. Са извршењем се морало стати, да би се прибавило ново решење. На паркингу испред складишта већ је чекало 40 камиона из Републике Српске. Адвокат Дејан Путниковић и Јово Гелић су отишли за Београд да би, издејствовали ново решење, којим би се наложило скидање и ових пломби.
Окружни привредни суд у Београду донео је такво решење, али је оно у Прахову стигло телексом тек 29. априла и то после радног времена, што је одложило извршење, тек за први наредни радни дан у мају. У среду, 4. маја, у Прахову се поново окупила екипа која је требала да „одради“ извршење и напуни цистерне возача камиона. И док су се они „штимовалил“, у Општински суду Бјала стигао је телег-
u ti (> 1 сти АЕН ХОТ ИК
ЈУ } ПС С ево 1 i vr P о У
рам у коме Виши привредни
суд из Београда, обавештава да је укинуо решење о извршењу Окружног приврдног суда из Београда и забрањује извршење. — Све је рађено по закону и извршење решења о привременој мери било би у реду да није стигао телекс којим је Виши привредни суд укинуо ова решења. Зашто је то тако ја не знам — рекао нам је извршни судија Милан Блендић.
Незванично смо сазнали да је било много телеграма у којима је налагано да се нафта не испоручи власнику, а да је иза неких телеграма стајао и лично Никола Шаиновић. У неготински МУП стигло је наређење из МУП-а Србије да се складиште нафте добро обезбеди полицијом, јер посгоје претње и опасност да неко изврши диверзију. После одустајања од извршења полиција је поново враћена да обезбеђује складиште. Д. Витомировић
но У
БЕОГРАДСКИ КРУГ 0 МЕДИЈИМА Дволичност
„слободе информисања“ |
Београд. — „Ових дана, власт покушава да наруши финансијску независност „Студија Б“. Многи наши партнери одбијају да се рекламирају у нашој кући јер · им је неко припретио затвором уколико то учине. На тај начин СПС и СК-ПЈ постају власници бројних фирми па и независних информативних кућа. Медији наиме могу бити независни у информисању само ако су и економски независни“ — рекао је Драган Којадиновић, директор и главни уредник Студија Б на суботњој сесији Београдског круга независних интелектуалаца о (не)слободи информативних кућа у Србији говорили суи други. Тако Милица Кубуровић сматра да у Србији постоји слобода информисања у оној мери колико се неки медиј избори за њу. „На другој страни слобода медија не постоји јер влада анархија свако објављује све, а да не сноси никакву одговорност за то“.
На „аргумент“ владајуће партије да у Србији постоји слобода штампе јер се могу читати „Време“, „Борба“, гледати „Студио Б“ или слушати радио „Б 92“, Михајло Ковач („Борба“) одговара: „То је само рој мушица у поређењу са финансијским и техничким моћима Радио телевизије Србије“.
„Власт нема ни потребу да забрањује рад независних медија“ сматра Љиљана Јорговановић („Српска реч“)
јер „има друга средства који-
„18 Политика
= ванбрачно дете“
На суботњој сесији Београдског круга чуло се и да Телевизија „Политика“ не спада у групу независних медија. Као доказ томе, Љиљана Јорговановић наводи да је главни и одговорни уредник ове ТВ куће Александар Тијанић добио да рекламира „Српску реч“. Реклама је одбијена јер је овај лист објавио Тијанићеву признаницу из Дафимент банке.
Драган Којадиновић је „ТВ Политику“ назвао ванбрачним дететом Радио телевизије Србије истичући да активности ове куће крећу од крађе филмова до наручивања анкета о гледаности различитих ТВ кућа.
ма спречава њихов рад“. „Довољно је да на неки начин спрече дистрибуцију независних новина. „Српска реч“ се, на пример, продаје само у ужем центру Београда. У киосцима на Бановом брду или у ужој Србији вас убеђују да новина не може да се прода па или одбијају да је продају или је држе испод тезге.
А шта би се догодило када би власт укинула неки од независних медија „Ништа“, сматра социолог Ненад Цекић, „опозиција би дала неколико жестоких саопштења извађених из компјутера, седам дана би се дизала халабука да би на крају испало као да се ништа није ни догодило“. ИК.
ИБРАХИМ РУГОВА „ОМЕКШАО“ СВОЈЕ ЗАХТЕВЕ
Довољан и цивилни протекторат
Приштина. — Постоје предлози, а и услови да се на Косову уведе међународни протекторат. Ми смо тражили увођење цивилног међународног протектората, зато што је њега најлакше организовати и реализовати пошто Косово поседује висок степен организованости, има државност, администрацију и није као земље које су у Африци, Азији и јужној Америци деколонизоване педесетих и шездесетих година. Ово је на својој последњој конференцији за штампу изјавио председник Демократског
савеза Косова Ибрахим Руго-
ва. Он је оценио да би то било најбоље и за Албанце и за Србе на Косову. У вишегодишњој серији својих захтева Ибрахим Ругова је први пут поменуо увођење цивилног протектората, пошто је до сада стално истицао неопходност стављања Косова под међународни протекторат војних снага УН.
' Ово је, примећују посматрачи на Косову, до сада најблажа варијанта Руговиних захтева. Као што је познато, он се до сада највише залагао за самосталну и независну „републику Косово“, како је говорио, неутралну између Албаније и Србије. Оваква еволуција у Руговиним захтевима, закључује се, произишла је из прагматичности међународног става, као и ставова највећег броја земаља у свету да не признају независност такозване „републике
(ЗЕ у 7 i ЈмМ От ера Ма а a 1 VI O 19
Косово“, односно да решавање косовског питања виде само у оквирима граница Србије и југославије, пошто сматрају да је Косово саставни део Србије коме треба дата одређене елементе политичке и културне аутономије.
Објашњавајули _ косовској, албанској јавности резултате свог последњег разговора са државним секретаром Британије Дагласом Хогом, у коме је британски дипломата јасно и гласно Ругови саопштио „шта Албанци могу, а шта не да добију“, Ругова је настојао да докажс како Хог нијс имао _ мандат да предлаже и намеће решење, већ да покуша да успостави дијалог између српске и албанске стране. Већ сутрадан, Ругова је изишао са такозваном нешто мекшом варијантом својих захтева о увођењу цивилног протектората, без обзира што је из Америке и Уједињених нација такође речено да се не размишља о увођењу било каквог протсктората над Косовом, јер је оно саставни део Србијс и унутрашње питање ове земље.
Истовремено, овдашњи коментатори су приметили да је један високи међународни гост, уз разговор са Руговом, имао сусрет и са групом такозваних независних албанских интелектуалаца, што се повезује са различитим погледима међу Албанцима на решавањс и исход косовског питања.
М. Антић