Борба, 16. 05. 1994., стр. 7
ин еаи
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 16. МАЈ 1994.
МАРТИНО: БЕЗ АВАНТУРИЗМА У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ИТАЛИЈЕ
Осимске границе неће се дирати
специјално за „Борбу“ из Рима
Италија је извршила радикални политички заокрет, али остаје верна својој европској вокацији и темељним одредницама своје спољне политике, подразумевајући и поштовање међународних споразума. Те темељне одреднице, пред значајне сусрете у иностранству који ће уједно бити и први наступ владе Силвија Берлусконија, изнео је нови шеф италијанске дипломатије Антонио Мартино.
Сигурно је, — како примећују аналитичари политичких прилика на Апенинима — да ће и гледиште према Осимским споразумима са бившом Југославијом, којима је са односа међу суседима скинута гранична хипотека, бити значајно за разумевање политике и смерања владине коалиције. Пре свега зато што је та влада због свог састава без преседана на Западу, то јест због присуства неофашистичких министара у њој, имала јако лош дочек у Европи и у НАТО.
Сада је за дипломатију приоритетни задатак поправљање имиџа „нове Италије“ којој њене три водеће странке одричу атрибут деснице, па у најбољу руку прихватају предзнак „десног центра“.
Директан одговор
У интервјуу дневнику „Коријере дела сера“, министар Мартино је дао уверавања да поменути радикални заокрет не значи и „дисконтинуитет у фундаменталним _ линијама италијанске спољне политике“. Он, даље, уверава како у свим компонентама коалиције — Берлусконијева Форца Италија, федералистичка Лига север и Национални савез коме посебно западна штампа
не одузима неофашистички предзнак — постоји „апсолутни склад“ о неким суштинским питањима према Осимским споразумима; Прво питање граница се не поставља, друго — нова влада нема никакву намеру да „баци у кош“ те споразуме (у једној ра-
нијој изјави: међународни спо- .
разуми се не могу мењати са: сваком променом владе) треће: — постоје билатерални проблеми (са Словенијом и Хрватском, прим. доп) који се могу мирно решавати, не стварајући политичке драме.
Шеф италијанске дипломатије изричито је нагласио да „не постоји никакав (службени) италијански захтев за мењање граница са Словенијом“, дакле са бившом јЈугославијом, и да је и само помињање тако нечег излишно. -
Био је то — примећује се у Риму — готово директан одговор америчком државном секретару за иностране послове Ворену Кристоферу који је, након сусрета пре пар дана са својим колегама из Словеније Лојзетом Шетерлеом, упозорио како Вашингтон подржава територијални интегритет Словеније, како се питање граница према бившој Југославији не поставља, и како не зна ни за какав службени захтев Рима у том погледу.
Антонио Мартино, углавном, ставља до знања да ће „нова Италија“ водити „уверљиву и активну“ спољну политику у корист Европе која, опет, у спољној политици „мора говорити једним гласом и изградити јединствену одбра-
Поправљање имиџа
Нова влада је, након оштрих критика из неких европских
КОРАК КА РЕШАВАЊУ СУКОБА ГРУЗИЈЕ И АБХАЗИЈЕ
Споразум о прекиду ватре
Москва. — Бивша совјетска република Грузија и сепаратистичка република у њеном саставу Абхазија потписале су у суботу у Москви споразум о прекиду ватре којим се крчи пут за размештање мировних снага из Русије и других бивших совјетских република — јавиле су агенције позивајући се на ИТАР-ТАСС. Русија је поздравила потписивање споразума као значајан корак ка решавању сукоба грузијских снага и абхазијских сепаратиста, који се воде већ две године и спадају у најозбиљније на територији бившег Совјетског Савеза. Заједница Независних Држава (ЗНД) одлучила је прошлог месеца да пошаље мировне снаге у ратом захваћену Абхазију, ако Уједињене нације не пошаљу своје трупе, али је било нужно да тај план одобре обе стране у сукобу — напомиње Ројтер.
У жижи мировних прего-
вора сукобљених страна, уз посредовање Русије, био је предлог да Грузија остане јединствена држава, али да Абхазија добије извесну самоуправу. Сукоби грузијских снага и абхазијских сепаратиста почели су средином 1992. године, када су грузијске трупе умарширале у Абхазију у покушају да поразе сепаратисTE. У сукобима који се од тада воде више од 3.000 људи је погинуло, док су на десетине хиљада изгубиле домове.
Прошле године су сепаратисти, које су подржали муслимани са Кавказа, заузели главни град Сухуми и истерали грузијске војнике и већину грузијског становништва из Абхазије.
Савет безбедности УН сложио се да размотри упућивање мировних трупа на то подручје како би се гарантовала сигурност расељених Грузијаца, који се враћају у Абхазију.
канцеларија и на страницама западне штампе, добила прави полет добродошлицама из Вашингтона и Бона, што је за Берлусконија свакако од пресудног значаја у разбијању окружја сумњи на Западу. Бил Клинтон, који ће 2. и 3. јуна боравити у Италији на прослави педесетогодишњице америчког искрцавања у Анцију, и у јулу на самиту „Групе 7" у Напуљу, поручују Риму да се јачање традиционалне америчко-италијанске _ сарадње може одвијати кроз „проширивање демократске заједнице међу народима, економски раст и јачање колективне безбедности“. Берлускони је одговорио да његову владу треба ценити по конкретним делима и резултатима, дакле не по неким увреженим предрасудама, јер ће она радити на „јачању политичке демократије и грађанског друштва у Италији“. Поправљање имиџа нове владе у очима света, а лошији како оцењује „Коријере дела сера“ — није имала ни једна од претходних влада републике, била је суштинска тема састанка (у суботу) министра Мартина у Бриселу с амбасадорима Италије у земљама Европске уније. Треба усагласити: Шта говорити и чинити да би се та слика поправила. Мартино је управо јуче упознад Жака Делора и шефове дипломатије остале једанаесторице у унији на састанку који је између осталог, имао на дневном реду и питање тешке практичне примене споразума о подели Босне са састанка шефова дипломатија Америке, Русије и пет земаља уније прошлог петка у Женеви. На програму је потом, 24. маја, пут у Вашингтон ради припрема Клинтонове посете Италији и многих других ствари. Времена нема много да се стигне на зацртани циљ потпуно разјашњење са савезницима пре самита „Групе 7" у Напуљу, уз присуство Бориса Јељцина, што ће свакако бити велики међународни деби Силвија Берлусконија.
СТРЕС УЗИМА СВЕ ВЕЋИ ДАНАК МЕЂУ БРИТАНСКИМ П
смрт као
САИТО
ких ратова српског народа“.
чекају да све то прође.
ТАЈ ЛУДИ, ЛУДИ СВЕТ Хиљадутгодишњи рат
И док Коштуница и Килибарда хоће да увуку Југославију у рат због „коридора живота“ (и смрти), председник Милошевић зачикава свет: мож' да нам пљунете под прозор.
„Као што видите — каже Он познатој америчкој ревији „Венити фер“ — можемо бити и хиљаду година под ембаргом, он нам не може ништа учинити“!2
Да ли због тако чврстог и непопустљивог става према неправедним и геноцидним санкцијама или због нечег другог, тек ових дана је г. Милошевић одликован „Орденом српског ратника“ — и то „за заслуге у неговању традиција ослободилач-
Председник Југословенског олимпијског комитета Александар Бакочевић честитао је Јасни Шекарић на освајању златних медаља у стрељаштву у Хавани и Пекингу — што је сасвим у реду, јер је дотична шампионка то и заслужила.
Није, међутим, јасно зашто г. Бакочевић није честитао и оном Србину из Мокрина који је постао светски првак у туцању (ускршњих јаја)2 Да ли због тога што „то“ није олимпијска дисциплина или што је реч о члану Шешељеве странке2
Коме звоне 3!
Председник Русије Борис Јељцин поново је урадио оно што је Лењин учинио пре 76 година: забранио је да звоне звона са Крамаљске цркве. Сметају му у раду и концентрацији!
Код нас звона слободна звоне, али су ова са Саборне цркве тако слабашна да се не чују ни до Андрићевог венца, а камоли до Толстојеве. Можда ће ових дана патријарх московски и целе Русије Алексеј Други донети појачање2
Наследници су уморни Ко је, а ко није, обележио или прославио Дан победе над фа-
шизмом мање-више је познато. На Ројтеровој слици видимо групу руских војника који се припремају за параду и будно
(587
Одликовани су ових дана и још неки српски ратници и то од стране — Културно-просветне заједнице Србије: „за допринос развоју културних делатности, у организовању, покретању и остваривању културних акција, за ширење културе на целом српском културном и духовном простору“. На листи је, између осталих, генерал Милан Гверо.
„Нека буде борба непрестана...“
Заборављени
|
ОЛИТИЧАРИМА
последње упозорење
Лондон (Ројтер). — Кад је о британским политичарима реч, дуги сати проведени у парламенту и притисак који ту активност прати могу бити смртоносни.
Изненадна смрт лидера опозиционе Лабуристичке партије Џона Смита од последица тешког срчаног удара — другог у последњих шест година — скренула је пажњу вестминстерских законодаваца, који свој посао обављају у загрејаној парламентарној атмосфери, на последице које дуги радни стаи могу имати на њихово здравље.
Парламентарни _ пословни секретари тренутно разматрају извештај у којем се предлаже укидање могућности да сесије у доњем дому парламента трају, као. што се то често дешава,
до дубоко у ноћ. Многи чланови парламента кажу да такав животни стил, такође, врши разоран притисак и на њихов породични живот.
Министар трговине Мајкл Хезелтајн, о коме постоји широко распрострањено мишљење као о могућем наследнику премијера Џона Мејџора, прошлог јуна је, током одмора у Венецији, претрпео срчани удар. Њему је успело да сеу потпуности опорави, али ће Смитова изненадна смрт неизбежно поново у фокус ставити Хезелтајново здравље као фактор од политичког значаја у свакој расправи о могућој сукцесији на челу конзервативне партије.
Конзервативни _ посланик Робер Едли преминуо је лане, у својој 58. години, такође, од
срчаног удара. За његову изненадну смрт окривљени су стрес и напетост којима је овај савесни парламентарац био изложен обављајући свој посао. Џереми Бут, консултант у болници Челзи и Вестминстер, изјавио је након Смитове смрти да је „за људе који живе таквим животом, били они политичари, бизнисмени или нешто друго, време да посете свог лекара“.
„Побрините се о томе да ваш крвни притисак буде под контролом, да не патите од прекомерне тежине, да редовно помало вежбате... и пажљиво анализирајте свој животни стил“, поручио је Бут британским политичарима.