Борба, 28. 05. 1994., стр. 9

сеоба те ни

'stor nerazumec-

BORBA SUBOTA-NEDELJA 28-29. MAJ 1994.

NASTAVLJAJU SE PRIPREME ZA SUSRET SRPSKIH | HRVATSKIH INTELEKTUALACA U BEOGRADU

Država nece biti domacin

Tročlana ekipa beogradskog ogranka Okruglog stola „Srbi i Hrvati“ sastaće se sa holegama iz Zagreba 3. juna u Pečuju e Iz Saveznog ministarstva inostranih poslova još nema odgovora o izdavanju viza učesnicima iz Hruat-

ske

Beograd. — Porazno odlaganje vlasti da zvanično garantuje bezbednost nezavisnim intelektualcima iz Zagreba, pozvanim na nastavak Okruglog stola „Srbi i Hrvati“, predviđenog da se odTži u Beogradu, i dalje je jedna od vrelih tema ovih majskih dana. Posle zagrebačkog skupa, na kome je učestvovalo 14 intelektualaca iz Beograda (i jedan iz RSK) složno je konstatovano da je dovoljno ohrabrujuća čak i sama činjenica da je takav susret uopšte mogao biti održan. „Uzvratni“ susret u Beogradu, planiran za april miesec. pomeren, zatim, za Е kraj maja, a ovih dana prolongiran za kraj juna (u Beogradu ili možda u nekom „gradu van granica SRJ), pokazuje, međutim, da umesto da se smanjuje, pro-

vanja se sve više širi. Ovog puta sve je to u granicama SRJ i na relaciji srpski nezavisni intelektualci — zvanični državni organi.

„Svrha паstavka okruglog stola je da se nastavi sa ispitivanjem mogućnosti obnavljanja važnih ekonomskih, kulturnih i drugih veza“ — kaže za „Borbu“ Aleksandar Nenadović, novinar i jedan od organizatora beogradskog sastanka intelektualaca okupljenih oko udruženja „Građanski dijalog“.

U atmosferi izvesnog hlađenja u tempu otkravljivanja srpsko-hrvatskih odnosa, znak kao što je već četvrto odlaganje uzvratnog susreta beogradskih i zagrebačkih intelektualaca u Beogradu ima specifično značenje. Za razliku od organizovanja zagrebačkog susreta, kome su svaku pomoć pružile vlasti u Zagrebu, vlasti u Beogradu nešto zatežu. Malo hoće, malo neće. Ustvari, zapinje na garancijama za ulazak, za vize učesnika razgovora iz Zagreba. Jedan od zagrebačkih organiZatora je čak dvaput „poljubio vrata“ SRJ kod Subotice.

Sledeći problem su garancije beogradskih vlasti za sigurnost hrvatskih intelektualaca u Srbiji. „To nije uobičajeno“ tvrde ministri Savezne vlade. Međutim, prvi susret u Zagrebu, imao je u pogledu sigurnosti tretman za koji su neki od beogradskih učesnika mislili čak i da je preteran. Pomalo, bili su i zadihtovani, činilo im se, iako su i šetali gradom, družili se sa starim poznanicama i prijateljima. Predstavnici hrvatskih zvaničnih organa ne misle da je tolika briga bila preterana, jer kažu:

— Znate, kod nas je bio rat, svašta je moguće, a mi nismo željeli da rizikujemo. Princip sigurnosti je sa zvaničnih sta-

novišta i bio ı jedini ozbiljan napor vlasti

— „Predviđeno je da ı ovaj susret srpsko-hrvatskih nezavisnih intelektuајаса Биде vođen tako da naznači pu-

teve poboljšanja u više oblasti jednako

važnih i za jednu i za drugu stranu. Naravno, bez ikakvog zadiranja u nadležnost političkih institucija“!

I među ostalim inicijatorima beogradskog skupa prevladava mišljenje da „teške okolnosti i zastoj u političkom dijalogu diktiraju nastavak makar ovakve vrste dijaloga“. Organizatori podsećaju da sve političke opcije ostaju po strani te da postoji namera da se di-

URED HRVATSKE U BEOGRADU — BEZ INFORMACIJA

e

u organizaciji dijaloga koji inače роzdravljaju. I naravno, svi beogradski učesnici su bili oslobođeni brige oko ulaska u Hrvatsku. Na organizaciju, kao ni na stepen tolerancije u razgovorima, učesnici nisu imali nikakvih primedbi. Razgovor je bio koristan, složili su se, a učesnici sa istoka su istakli da je vrlo značajan deo događaja bilo baš to što se odigravao u Zagrebu:

Na veći deo pitanja ovim povodom, jedirii bliži predstavnici hrvatskih vlasti, iz. Ureda Vlade RH u Beogradu, odgovaraju sa: „Ne znamo“. Oni čak nemaju ni informaciju, izuzimajući novinske, zašto je dijalog prolongiran. Sam susret bi, ni trenutak ne sumniaju u to, bio dobrodošao. To, razume se, ne znači da susret intelektualaca ima neki međudržavni, ili oficijelni politički značaj, ali u njegove pozitivne uticaje na atmosferu u međusobnim odnosima, ni ovde ne sumnjaju. Tek, privatno, očekuje se da će „tehničke teškoće“ u organizovanju nastavka dijaloga biti ipak otklonjene. Možda je samo pitanje vremena, kada će se takve stvari otvarati, napominju u Uredu.

Davor Vidiš, govornik Ureda ne komentariše različit odnos vlasti u Zagrebu i vlasti u Beogradu prema organizovanju

intelektualnog dijaloga, propuštajući

prosto nametnutu priliku da „роепига“.

jalog nastavi tako što bi se ljudi, najpre putem dijaloga, pripremali za „suživot na novim osnovama“!

Izgleda, međutim, da je borba mišljenja u Srbiji svedena na to ko će bolje da deli zvanično mišljenje, kažu u be-

ogradskom ogranku Okruglog stola

„Srbi i Hrvati“ a kao dokaz tome navode neočekivanu javnu podršku zvaničnom državnom „ćutanju“!

„Nismo imali niti imamo nameru da državu pretvorimo u nekakvog paradomaćina hrvatskim intelektualcima već smo samo zahtevali da vlasti SRJ gostima iz Zagreba pruže ono što su nama tokom boravka u Zagrebu pružile hrvatske vlasti: vize su nam izdane za desetak minuta, od granice smo

bezbedno dopraćeni do Zagreba, u Za--

grebu je skup bio organizovan uz puno obezbeđenje“ — govori Vida Ognjenović. · Organizatori iz Beograda su posebno iznenađeni ivrdnjama u Srbiji, da se zagrebački intelektualci uopšte ne spremaju na put u Beograd, a Aleksandar Nenadović mišljenje da srpski intelektualci čine „medveđu uslugu“ kolegama iz Hrvatske, time što insistirsju da se ovdašnje vlasti pretvore u nekakvog paradomaćina, kvalifikuje „ružnim i nedobronamernim“.

„Prejudicira se krah beogradskog skupa, iako do njega uopšte nije došlo, a više je nego jasno da neizvesnost oko njegovog održavanja može prekinuti samo i isključivo država: obećanjem o bezbednosti učesnika i ekspeditivnim izdavanjem viza“ — tvrde u Beogradu.

· Uprkos svim ovim začkoljicama, do preliminarnog sastanka zagrebačke i

· srpske delegacije će doći već 9. juna, u

Pečuju, gde će biti utanačen spisak učesnika i određeni uvodničari za pojedina predavanja. Iz Beograda na put kreću Vida Ognjenović, prof. dr Tomislav Popović i Aleksandar Nenadović a očekuje se da će u hrvatskoj delegaciji, koju će predvoditi Slavko Goldštajn, najverovatnije biti i Vesna Pusić i Ozren Zunec.

U međuvremenu, saznajemo, beogradski organizatori su se povodom promtnog izdavanja viza, obratili i Saveznom ministarstvu inostranih poslova. Odgovora još nema. 5. 1.

и осе

Naravno, drži se zadatka Ureda da služi unapređivanju državnih odnosa. „Mi smo gosti Vlade SRJ“, dodaje.

Prvenstvent doprinos ovakvih dijaloga je, slažu se u Uredu, pobolišavanje stepena informisanosti i međusobnog razumevanja, šio sada nikog ozbiljnog ne može da zadovolji. Novine, ne mogu „preko crte“, Jer su roba, a ono minimalno, međuredakcijsku razmenu štampe, neko mora da imicira. Ali, sa nečim se mora početi. A dobrih namera ne nedostaje, ipak.

Emocije izazvane ratom, ostaju kao problem koji se mora razumeti i koji za razrešavanje i smirivanje, osim dobre volje i napora, podrazumeva i vreme, indirektno ukazuje i sagovornik u beogradskom predstavništvu Hrvatske. U savladavanju tih emocija važnu ulogu će imati ı neizbežni ekonomski odnosi, a dok oni ne krenu ostaju dijalozi, kao što su bili oni u Zagrebu između intelektualaca ili novinara dveju sredina.

A, Što je inače državni običaj na granici — neočekivano, uostalom, — пезго strožiji u Saveznoj Republici Jugoslaviji nego u Republici Hrvatskoj, pa se kako izgleda Vidišu, teže ulazi ovde nego u

Hrvatsku, u svakom slučaju, je zanimljiv

"utisak. ~ – УоКап бутопоме

NOVINAR „BORBE” OTPISUJE DEKANU | PRAVNOG FAKULTETA U PRISTINI

„izmišljofine” | su Vaše reči

Svi oni koji su čitali moje tekstove o Ргаупот fakultetu u Prištini, kao i Vaše reagovanije tekstom „Svaka reč — iz- | mišljotina“, mogli su se uveriti šta ste Vi ı da li ste bilo šta demantovali. Na žalost, gospodine dekane, niste uspeli, ili možda namerno niste hteli ništa da }

| demantujete. A biće, ponajpre, да пе-

mate šta da demantujete. Jer, prema onome što ste pred sed-

|| moricom novinara i, kako vi kažete, 15 | jj lica izneli na svojoj konferenciji za

štampu, predstavljajući neke od njih | svojom braćom, rekli o stanju na Vz- | šem fakultetu i o onome ko je sve bio uključen u Vaš slučaj napredovanja u | zvanje redovnog profesora, kao i pre- | ma onome kako ste i za šta optužili | svoje kolege, tome zaista nema šta da se doda.

Sve to sam u članku pod naslovom

j „Osveta išamaranog kolege” preneo iz-

vorno, onako kako ste Vi rekli u kasetofon. A što Vam se sada ne sviđa to što ste rekli, odnosno, što su Vas pritisli oni čija ste imena Vi pominjali — a pomenuli ste mnoge. Sa svog fakulteta, iz Rektorata, drugih pravnih fakulteta, ! razne ministre i predsednika vlada, ne- | Ке „педепинНкоуапе МЏР-оусе“ —

j moraćete priznati da je to Vaša stvar. š

Uostalom, da ništa od prenetog sa te

|| konferencije za štampu nije izmišljoti- |

na, potvrdile su i druge novine koje su isto napisale. Pozivate se, gospodine dekane, na |

|| to da nisam „imao intervju“ sa profeso-

rom Milovanom Markovićem. Tačno

| je. Nikad nisam imao intervju sa po- |

menutim profesorom, niti je taj intervju bilo kada objavljen u „Borbi”. Kažete da Markovića sve vreme citiram u

prvom tekstu. Grešite, nigde nema nje- | gOVOg citata, sem pozivanja na neke | njegove ranije izjave povodom Vašeg

| slučaja protivzakonitog napredovanja |

u zvanju redovnog profesora, o čemu je sudilo Ministarstvo prosvete i

i Vrhovni sud Srbije. I to na Vašu štetu.

„Prljav veš“ sa Vašeg fakulteta izneli ste sami. Vi ste optužili kolege za kri- | minalne radnje, mahali dokumentacijom koju ste, usput budi rečeno, mesecima držali u fioci, a sada ste se setili

| da sve otkrijete. Zašto? To nije pro- } 1 Dlem autora ovih redcva. i

Ako ste stvarno zaboravili sve ono }

| što ste pred novinarima rekli o minis- |

trima, rektoru, bivšem predsedniku

| vlade Srbije Šainoviću, odnosno, o to-

me kakve ste razgovore imali sa njima, |

| kao io koincidenciji da je ćerka jednog | od ministara sasvim slučajno hi došla

da položi tri-četiri ispita, od kojih dva |

| kod Vas, pa da se vrati na svoj matični

fakultet, možete saslušati traku koja je

1 sve to zabeležila.

Zamerate mi moj desničarski i afe- | raški odnos prema pominjanim imenima u članku i Pravnom fakultetu. Žao

| mi je što ne mogu da budem levičar | kao Vi, ali budite sigurni da ne pripa- |

dam nijednoj političkoj stranci, a O tome što sam se kao profesionalni novi-

j nar „drznuo” da, kao i ostale kolege, | ukažem na neke nepravilnosti na

ovom fakultetu, neka sudi inspekcija Ministarstva prosvete Srbije koja će, prema najavama iz Rektorata, uskoro

| doći na Vaš fakultet.

A to što ste doslovce rekli da ste se

| vi, dekani pravnih fakulteta, dogovori-

li da svesno ne poštujete Zakon o uni-

| verzitetu, odnosno, njegovu odredbu o

zabrani prelaska na prvu i završnu go- |

| dinu, tu stvarno ništa ne mogu da učijj nim. Posebno ne da ispravim Vaše reči | „da ste Vi tu odredbu poštovali, a drugi ij fakulteti su bili tolerantni“.

O tom ko je, kako, sa čijim potpi-

| som ili blagoslovom izvodio tu takozj vanu „prelaznu gimnastiku“, odnosno |

ispisivao se pa upisivao na Pravni fa-

| kultet, saznaće se vrlo brzo od onih ko-

ji to treba da utvrde. Sami ste, uostalom, na konferenciji za štampu izneli jedan primer kada je to neovlašćeno |

| radio referent u vašoj službi.

Na kraju, o tome da li „smetate“ i da |

| li „treba da odete“, ne odlučuju novine | i novinari, nego Vaše kolege, koje su na |

poslednjoj sednici Nastavno-naučnog |

| veća rekle šta imaju prilikom predlaga- | | nja kandidata za novog dekana.

Miloš Antić |