Борба, 08. 07. 1994., стр. 26

/ZA4DEŽURNA |

EKOLOŠKI POKRET CRNE GORE UPOZORAVA

Skadarsko jezero ekološka bomba

Za tešku situaciju dijelom krivi i Zećani kojima Je zarada od šverca naftom pažnija od opasnosti koja im zbog toga prijeti

Podgorica. — „Naftni kanal do Albanije je velika, ekološka podvala. Ne ulazeći u to koliko je blokada u vezi moći kapitala, iz' vjesno je da upravo ta moć zloupotrebljava položaj Jugoslavije, izmislivši pri tom tobože „ilegalni“ kanal za dotok nafte ı na-

ftnih derivata“, rekao je juče Ratko Krsmanović, predsjednik SK-PJ za Crnu Goru, na okruglom stolu na temu „Aktuelni problemi Skadarskog jczcra“ koji su organizovali Ekološki pokret Crne Gorc i blok ljcvice.

Da su Skadarsko jezero i cijcla Zetska ravnica ozbiljno ugroženi i zagađeni, prvo od Kombinata aluminijuma a sada od uvoza nafte dobro jc poznato. Nalazi državne komisije takođe

Opasni nafini kanali: Skadarsko jezero

su predočili sve opasnosti od ekološke katastrofe ali ništa nije učinjeno da se pomogne ovom regionu. Alarmantmu situaciju u Zeti potvrdili su i nalazi dva ministarstva Crne Gore. — Minis-

tarstva zaštite životne sredine i .

poljoprivrede u „Informaciji o

inspekcijskom pregledu povodom incidenta na Plavnici sa predlogom mjera“, koji je upućen Vladi Crne Gorc.

U informaciji se kažc da ćc zatvaranjc očiju prcd ovako tcškim stanjem imati teškc poslcdicc po idcju „Crna Gora — ckološka država“ i da Vlada mora hitno spriječiti uvoz goriva na ovakav način, odnosno ovaj posao se mora obavljati uz nadzor stručnih lica. Nailazi period vi-

sokih temperatura pa samim tim opasnost od novih požara i katastrofa. Nafta i njeni derivati teško su razgradljivi u eko-sistemu i imaju moć bio-akumulacije u masnim tkivima riba, ptica i biljnom materijalu, kaže se dalje u Informacijii ministarstva, pa

zagađivanje Jezera može prouzrokovati i ozbiljne međunarodne sporove oko ugrožavanja međunarodnih voda Skadarskog jeтега 1 Војапе.

Doktor Branko Boljević, predsjednik Ekološkog pokreta Crne Gore, za tešku situaciju dijelom krivi i Zećane koji izgleda nc shvataju kompleksnost · situacije i da im je zarada od šverca nafte važnija od opasnosti koja im zbog toga prijeti, po život i okolinu. B. Pejović

PROTEST RISTA ĐOGA, GLAVNOG UREDNIKA SRT SA PALA MILORADU VUČELIĆU

Zašto i je „Dnevnik sa Pala“ ispao iz RTS šeme?

Beograd, (Beta). — Glavni urcdnik TV programa Srpske radio-televizije (SRT) Risto Đogo izrazio je juče čuđenje što Radio-televizija Srbije (RTS) već dvc nedelje ne emituje „Dnevnik 7 dana“ koji SRT već mesecima proizvodi za Ttv-auditorijum u Srbiji.

SRT je tražio obrazloženje ncpreuzimanja „Dnevnika sa Pala“ od direktora TV-Beograd, a zvaničan odgovor je glasio da se taj dnevnik neće emitovati tokom jula, jer zbog prenosa Svetskog fudbalskog prvenstva nema mesta u šemi RTS-a, rekao je u telefonskom razgovoru novinaru Bete glavni urednik SRT.

„Pošteno je rečeno, nama nije jasno kako za našu emisiju nema mesta u šemi RTS-a, kada vidimo, na primer, da je termin od 21 do 21 i 30 slobodan, jer utakmice počinju u 21 i 30“, kaže Đogo.

On je dodao da SRT nikada nije uslovljavala emitovanje svog dnevnika posebnim terminom, pošto bi „i emitovanje na kraju programa (RTS) bio prihvatljiv termin“.

Zvanično~ obrazloženje RTS ne žadovoljava urednike programa u SRT, jer kako Đogo podseća, fudbalsko prvenstvo sc završava 17. jula, „a "Dnevnik sa

Pala” nc idc do kraja оуор тезсca“. „Čudno ic da RTS skida našu emisiju, poscbno kada sc zna, to jc istraživanje RTS, da je glcdanost našeg dnoevnika.na TV-Bcograd ocenjena sa 4,1, a bcogradski Dnevnik sa ocenom 3,8“, rekao je Dogo. On je dodao da u poslednje vremc ima mnogo poziva gledalaca iz Srbije koji pitaju zbog čega nema emisije SRT na beogradskoj TV.

Glavni urednik TV programa SRT je objasnio da je za poslednja dva termina Dnevnik uredno pripreman, a nije emitovan na RTS. .

„Za idući ponedeljak Dnevnik verovatno nećemo pripremati, jer nema svrhe“, kaže Đogo. SRT je povodom izostajanja „Dnevnika 7 dana“ nedavno uputio dopis generalnom direktoru RTS Miloradu Vučeliću, glavnom i odgovornom uredniku Dragoljubu Milanoviću i uredniku „Aktuelnosti“ Simi Gajinu.

Rukovodioci TV na Palama su tom prilikom napisali da im je žao što se svojim kolegama u Beogradu obraćaju putem pisma, ali da su na to prinuđeni, jer su „urednici i direktori uvek na sastancima“, pa je bilo nemoguće stupiti u telefonski kontakt. TV-poslenici sa Pala su posebno ljuti na beogradske kolege što nisu našli za shodno da ih obaveste da je Dnevnik ispao iz šeme, iako se u dnevnim programima i dalje najavljuje informativna cmisija SRT.

„Kako je Dnevnik sedam dana jedina emisija koju uopšte RTS preuzima od nas, pretpostavljamo da praktično i definitivno prekidate svaki programski odnos sa Srpskom televizijom“, kaže se u dopisu RTS.

U dopisu se upozorava RTS da će urednici SRT „učiniti isto“ sa emisijama RTS, uvereni da ih zbog toga „niko neće osuditi“, jer sami nisu želeli bilo kakav nesporazum sa RTS.

Na molbu da pokuša da objasni naglo „Dnevnika 7 dana“, Đogo kaže da ne bi želeo da daje „paušalne ocene“, ali da je uveren da se sa kolegama iz RTS „mora“ sesti i razgovarati. ji

uđenje glavnog urednika je tim veće što SRT često, kako je rekao „opozicija i razna glasila“, nazivaju „četničkom tv, ultranacionalnom tv“. On to me želi da objašnjava, ali ınu nije jasno zašto se uskraćuje pravo SRT da je

vide u Srbiji, „ako i Soroš tamo može emitovati svoje programe“. neprihvatanje·

Beograd (Tanjug) — Beogradska infektivna klinika suočava se u ovim vrelim danima sa velikim pritiskom bolesnika iz unutrašnjosti, kojima je to jedina mogućnost za hospitalizaciju. '

Zamenik direktora Infektivne klinike u Beogradu dr Božidar Antonijević kaže da je u ovom periodu povećan broj obolelih od bakterijske upale mozga _(meningoencefalitis) kao i od zarazne žutice — hepatitisa — A — (15 slučajeva iz beogradskog okruga zabele-

tak koji posebno zabrinjava.

Klinika raspolaže sa 185 ležajeva, koji su gotovo stalno popunjeni a dnevno se pregleda ı do 150 bolesnika.

Broj zaraznih bolesnika je povećan na prvom mestu zbog loših atmosferskih prilika, zatim loših higijenskih uslova i opšteg pada standarda u uslovima embarga u kojima živimo, objašnjava dr Antonijević.

Naši radnici privremeno zaposleni u inostranstvu donose tropske bolesti, brojni su slučajevi trovanja hranom i pesticidima zbog njihove nepravilne upotrebe u poljoprivredi.

Pojava tetanusa kod osoba srednjeg i starijeg doba znači ·da nije obavljena vakcinacija i da se teško dolazi do vakcine protiv tetanusa.

Klinika je pred nizom problema koje rešava uz ogroman napor. Aparati neophodni za svakodnevni tretman bolesnika ne rade, a budući da je reč o uvoznim delovima i male su šanse da se stanje popravi. Situacija sa lekovima je ne-

PRVI PUT NA KOČEVSKOM ROGU

Sluzeno

BEOGRADSKA INFEKTIVNA KLINIKA PREPUNA BOLESNIKA Danak klimi i sankcijuma

Vrućina, vlaga, pad standarda, loša higijena, preskupi lekovi razlog su što je sih 185 ležajepa u ovoj bolnici, ' bezmalo, svakodnevno zauzeto

ženo do 21. maja) što je poda- ·

BORBA

PETAK 8. JUL 1994.

što bolja zahvaljujući naporima Kliničkog centra i centralizaciji humanitarne pomoći, kaže dr Antonijević, objašnjavajući da klinika raspolaže sa 80 odsto potrebnih lekova.

Zvuči neobično, ali narkomani i njihovi agresivni pratioci su poseban problem za ovu kliniku. Gotovo svake noći po neko od njih razbije vrata ili prozore, pokušavajući da nasilno uđe na Infektivnu kliniku, koja nije nadležna za ove slučajeve.

Rad virusološke, bakteriološke i patološke Jaboratorije je posebno otežan iz istih, materijalnih razloga. To je роtvrdio i direktor Instituta za patologiju, redovni profesor Slobodan Dožić.

Sve naše aktivnosti su smanjene, ali ipak nikada ne odbijamo usluge, naročito u hitnim slučajevima. Mnoge analize urađene su samo zahvaljujući našem zalaganju i to čak i u nemogućim uslovima u januaru i decembru, kada je rad Instituta bio potpuno zaustavljen. jer je temperatura u sali bila svega plus šest stepeni. Mi smo ipak radili kada je bilo izjavio je profesor Dožić.

Smanjili smo broj obdukcija koje su neobično važne u dijagnostici. Od 1.000 obdukcija, koliko smo obavili u prethod-

_ noj godini, sada radimo samo

300, u korist 4000 biopsija, kaže Božić.

I pored svih ovih problema sa kojima se suočavaju, ove dve institucije uspevaju da održe svoj visoki profesionalni nivo i pomognu ljudima.

opelo

za „zborase“

Srpska pravoslavna crkva održala je prvi put zaupokojnu službu na Kočevskom Rogu. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije, Jovan služio je 24. i 25. juna, sa više sveštenika SPS sa područja Slovenije, pomen i opelo nad kočevskim jamama u kojima su pobijeni pripadnici „Srpskog dobrovoljačkog korpusa“ i „Zbora“. Tu je, kaže mitropolit, ubijeno od partizana oko tri hiljade ljudi na najbrutalniji način, bez suda, i to u maju i junu 1945. dakle po završetku Drugog svetskog rata.

Postoji moralna obaveza da se ovi događaji ne zaborave i dužnost da se upozore mlađe generacije šta sve iz politike može da proizvede, čak i to da jedan narod pravi svoje sopstvene jame, kaže mitropolit objašnjavajući da samu „analizu Drugog svetskog rata treba da pruže stručni ljudi, istoričari“.

U Sloveniji su grobnice hiljade i hiljade Srba, vojnika ali i žena i dece, kao i osamdeset sveštenika iz Crne Gore, kaže mitropolit navodeći da je pri kraju i završetku rata u Sloveniji ubijeno, po nekim podacima, oko 350.000 civila i pripadnika parti-

zanima neprijateljakih formacija — srpskih slovenačkih i hrvatskih.

Slovenački domobrani pozva– li su naše preživele sa Kočevlja da zajedno sa njima prisustvuju obeležavanju tog stradanja, koji su se potom nama obratili da se održi opelo, kaže mitropolit navodeći da su na zaupokojnej službi bili nekadašnji srpski dobrovoljci, diplomirani inženjer Milan Đorđević, iz Nemačke, i doktor medicine Radenko Davidović, iz Toronta. Službi su prisustovali i župnik iz Kočevlja Marjan Lampret i monsinjor Franc Vrhunc, izaslanik ljubljanskog nadbiskupa Šuštara!

I pre ovog nolitvenog obeležavanja na Kočevskom Rogu, Srpska crkva je izrazila želju da podigne spomen kapelu na području Kočevlja. Predmet je u proceduri, kažu iz SPS, sredstva su obezbeđena i-potrebna je samo građevinska dozvola. Rimokatolička crkva je, inače, na Kočevskom Rogu prvi put održala zaupokojnu službu pre četiri godine, a sada je u Sloveniji u toku rasprave da se na tom mestu podigne spomen crkva.

M. Fodorovic

OI ве 5 ен