Борба, 25. 07. 1994., стр. 2
УЈДНЕВНИК
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. ЈУЛ 1994.
КОНТАКТ ГРУПА ПРЕИСЛИТУЈЕ СТАВОВЕ СПАСАВАЈУЋИ ЈЕДИНСТВО
Олако обећане казне
Војни планери наклоњенији су „експресној варијанти“ по којој би се трупе Унпрофора повукле из Босне за само четири дана остављајући сву опрему и наоружање
Мирко Клерин
дописник „Борбе“ из Брисела
Одговор босанских Срба на мировни план Контакт групе додатно је компликовао већ и онако замршену ситуацију, али. је — констатују у европским дипломатским круговима — барем допринео да се разјасни једна битна недоумица. Недоумица о ставу званичног Београда, односно председника Милошевића, према последњем мировном покушају пет сила окупљених у поменутој групи. Утолико битнија, што је последњих дана било наговештаја да би аутори мировног плана — чак и у случају да га босански Срби одбију — могли да „кооперативност“ Београда награде делимичним ублажавањем санкција. Под условом, наравно, да Београд „на делу покаже своје нерасположење према непопустљивости Пала“, тако што би им, на пример, ускратио испоруке нафте или наоружања.
Ако је, с тим у вези, било неких недоумица (подстакнутих пре свега кампањом која је у „строго контролисаним“ званичним медијима вођена у прилог мировног плана, а против „неодговорног авантуризма“ лидера са Пала), онс су дефинитивно отклоњенс“ званичним реакцијама са несумњивих места (Б. Јовић, В. јовановић), у којима се у потпуности одобрава став Пала и изражава дивљење „мудрости“ и „мирољубивости“ тамошњег вођства. Они у европским дипломатским канцеларијама, који су „охрабривали“ Београд да искористи свој „несумњив утицај“ на лидере с Пала, признају сада да су се „молили у погрешној цркви“, односно да су још једном нассли на „режирану представу“ са, како се то овде каже, „добрим и лошим пандуром“.
Пукотине у заједничком фронту
Отклањање те недоумице, мсђутим, није битно поједноставило компликовану једначину са безброј непознатих, пред којом се нашла Контакт група.
Позивајући босанске Србе да „додатно размисле“ до 30. јула, „петорица великих“ су, заправо, дали себи још мало времена да, пре свега, учврсте свој пољуљани консензус 0 садржају и карактеру последње мировне понуде босанским странама, као и да још једном размисле O наговештеним „казненим мерама“, за случај да „додатно размишљање“ не донесе жељене резултате.
На прво (учвршћивање консензуса) присиљавају их пукотине које су се у „заједничком фронту“ САД, Русије, Немачке, Француске и Британије, појавиле у тумачењу „ружичасте декларације“ са Пала, са Русијом која је у њој уочила извесне „позитивне елементе“, док су је остали оценили негативно, као јасно одбацивање мировног плана. Тим разликама се у европским дипломатским круговима придаје велики значај, те се чак говори о „кризи консензуса“ и опасности од „дезинтеграције“ Контакт групе и њеног мировног плана. Због тога ће, како се најављује, главни напор западне, пре свега америчке дипломатијес од 30. јула бити усмерен на „спасавање јединства“ пет сила окупљених у Контакт групи, односно на убеђивање Руса да прихвате тумачење већине и све консеквенце које из таквог тумачења произлазе.
Два сценарија повлачења из Босне i
Не само због другачијег руског тумачења „ружичасте декларацијс“ са Пала, већ и због примедби које су им у међунремену стављене из војних врхова УНПРОФОР и НАТО, у Контакт групи мораће да до 30. јула и сами „додатно размисле“ о поменутим консеквенцама, односно о „казненим мерама“ којс су ставили у изглед босанским Србима за случај да одбију њихов план. УНПРОФОР и НАТО су, наиме, закључили да су се у Контакт групи „олако упустили у прстње“, превиђајући какве би све могле да буду импликације наговештених мера „појача-
ног војног притиска“ на босанске Србе. Посебно се, по оценама војних експерата, „олако прешло“ преко последица које би такве мере могле да имају по наставак садашње мисије УН у Босни. Судећи по извештајима са терена, поједини представници УНПРОФОР не знају шта би за њих било горе: прихватање или одбијање мировног плана. У сваком случају, закључују, неопходно је „радикално преиспитивање“ улоге и будућности „плавих шлемова“ у Босни.
један од могућих исхода таквог преиспитивања, заповедник „плавих шлемова“ у Босни, генерал Роуз, описао је прошле седмице формулом: „УН напоље, НАТО унутра...“ У атлантским дипломатским круговима су, међутим, скептични према таквој могућности. Који НАТО — питају и указују како не верују да ће Американци хтети да учествују у евентуалној операцији „наметања мира“, а Британци и Французи већ праве планове за повлачење својих трупа из Босне. Према јучерашњим извештајима из Лондона, британска влада ће о томе расправљати ове седмице, на основу извештаја Министарства одбране у којем се, наводно, нуде две опције извлачења из Босне. По првој, „споровозној“, повлачење би се — са све опремом — обавило у року од осам недеља. По другој — „експресној“ — то би се обавило за само четири дана, с тим што би се жртвовала, односно оставила, сва ратна и остала опрема. Војни планери, тврди јучерашњи „Сандеј тајмс“, су наклоњенији „експресној опцији“. У случају повлачења УНПРОФОР, наводе британски извори, одустало би се од амбиција „успостављања мира“, а уместо тога западне би се силе концентрисале да спрече „изливање рата“ ван граница бивше Југославије, пуштајући да се унутар њених граница рат распали, и угаси, сам од себе. e
РЕКЛИ СУ
БЕОГРАД, Танјуг — Савезна Република Југославија сматра да рат треба одмах обуставити и прекинути страдања сва три народа у Босни и Херцеговини, а политичка решења постићи уз уважавање националних интереса сукобљених страна и, свакако, уз нужни компромис у датим околностима, изјавио је председник СРЈ Зоран Лилић у интервјуу америчкој радио станици „Глас Америке“.
Председник Лилић је посебно подвукао да иако СР Југославија ни на који начин није укључена у сукоб у Босни и Херцеговини, њен је животни интерес да у непосредном су-
ЗОРАН ЛИЛИЋ У ИНТЕРВЈУУ „ГЛАСУ АМЕРИКЕ“
Решења тражимо заједнички са РС и РСК
седству што пре дође до трајног и праведног мира.
Коментаришући став да СРЈ као држава чврсто стоји иза Срба у БиХ и у Хрватској, и утисак „Гласа Америке“ да односи СРЈ и РС и РСК постају сложенији, председник Лилић је подсетио да је међународна заједница признала права на самоопредељење свим југословенским народима, изузев Срба у Хрватској и у БиХ.
Како је објаснио Лилић СРЈ је давала првенствено моралну подршку, а потом и материјалну помоћ Србима, како би остварили своја национална права и интересе.
„Ми морамо заједно да носимо терет овог времена, али исто тако морамо заједно да тражимо суштинска решења у интересу целине српског и црногорског народа, у интересу свих грађана СР Југославије“, нагласио је председник (РЈ
Београд. — Разлике између текста декларације Скупштине Републике Српске усвојеног на Палама и текста који су емитовале агенције Ројтер и Танјуг постоје и оне нису занемарљиве. Ово је „Борби“ јуче потврђено са Пала — и из Међународног прес центра и из Српске новинске агенције Срна.
ВОРЕН КРИСТОФЕР
ПОСЛЕ ОБЈАВЉИВАЊА НЕЗВАНИЧНЕ ВЕРЗИЈЕ ТЕКСТА ДЕКЛАРАЦИЈЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА ПАЛАМА СЕ И ДАЉЕ ТВРДИ
Разлике постоје и нису занемарљиве
Међутим, из ових извора нису нам могли рећи на шта се те разлике конкретно односе. Из Међународног прес центра једино нам је речено да би се нека појашњења могла очекивати већ данас.
Када ће бити објављена званична верзија декларације босанских Срба, усвојена на Палама, још увек се не зна. 3. Ш.
Русија ће подржати _ пооштравање санкција
Вашингтон. (Бета АФП). Државни секретар САД Ворен Кристофер јуче је изјавио да се Русија неће супротставити пооштравању _ међународних санкција према Србима, ако они буду одбили мировни план за Босну. По Кристоферовим речима, руски министар спољних послова Андреј Козирев „схвата значај јединства Контакт-групе“. „Очекујемо да ће Срби изменити став у наредних неде-
ЈУЧЕ НА САРАЈЕВСКОМ АЕРОДРОМУ
љу дана и да ће прихватити план“, изјавио је он. Ако тако не буде, односно ако Срби одбију план, Контакт-група предвиђа „пооштравање санкција, посебно оних финансијских“ и „повећање броја зона забрањених за тешко наоружање“, рекао је Кристофер и додао:
„У крајњем случају, биће
укинут ембарго на испоруке оружја Муслиманима“.
Сусрет Галић — Субиру
Сарајево (Танјуг) — У Лукавици су јуче разговарали командант Сарајевско-романијског корпуса _ Војске Републике Српске (ВРС) генерал Станислав Галић и командант Унпрофора за сектор Сарајево генерал Андре Субиру.
Генерал Галић је том приликом рекао да се ВРС још увек уздржава од одговора на сталне муслиманске провокације. Али, како је нагласио, уколико се провокације наста-
ве, одговорност за последице сносиће и Унпрофор, јер немо посматра како муслимани веп четири пута у последњих пет дана из пешадијског оружја гађају транспортне авионе Уједињених нација приликом слетања и узлетања са сарајевског аеродрома.
Генерали Галић и Субиру договорили су се о наставку рада комисија за утврђивање
"прекршаја насталих у периоду
последњег примирја.
"У Требињу знак опште опасности
Требиње, (Танјуг) — У Требињу је синоћ дат знак опште опас ности због жестоког напада јединица Војске Републике Хрватске на цивилне циљеве и српске положаје у граду, саотвптили су
српски војни извори.
ИЗ БИЈЕЉИНЕ ПРОТЕРАНО ЈОШ ОКО 150 МУСЛИМАНСКИХ ПОРОДИЦА
Прогони и покрштених
Бијељина. — Последњих дана нарочито у поноћним сатима, бијељинске улице око силоса и Пољопривредне школе разлегале су се од јаука муслиманских жена и деце. У њихове куће упадала је милиција са оружјем и уз претње ликвидацијом, одводила их из кућа, трпала у полицијска возила, а затим их отпремила пут Тузле. Акцију, наравно, обавља милиција са Пала, јер се у семберске момке у плавом нема нарочито поверења, посебно када је овако „деликатан“ посао у питању. -
Међуг протераним породицама има и оних које су у међувремену примиле православну веру а чији се очеви, мужеви и браћа већ око две године боре као војници Републике Српске. Каква ће бити њихова судбина, када пређу на другу страну (Суада је Слађана, Мевлудин — Станко међу Муслимане у Тузли, није тешко погодити.
Акција паљанске милиције, праћена псовкама и пуцњавом запањила је и ужаснула већину Бијељинаца. Неки од Срба који станују у делу града око силоса и Пољопривредне
=
школе, и били очевици ових сцена следећу ноћ нису хтели да се врате у своје домове, како би избегли поново суочење са потресним призором прогона жена и деце. Неке српске породице примале су тих ноћи босоногу дечицу Муслимана и крили их. Потресна је прича како је једна осмогодишња Муслиманка побегла испред цеви паљанске милиције. Када је улетела у кућу родитеља своје другарице девојчица је завапила. „Зовите ме Цеца, само да ме не ухвате“. Извршилац овог посла у Бијељини је председник Комисије за избеглице и за размену заробљеника Војкан Ђурковић, који ужива посебан углед
~ код паљанског руководства.
Када је „Ројтер“ проследио вест о овим догађајима у Бијељини, Комесаријат за избеглице УН, је у Семберију упутио своју комисију. Са Пала је, наводно одмах стигао факс, „зауставите акцију“. Колико ће ово затишје потрајати Сигурно неће дуго, јер у Бијељини још има Муслимана који имају добре куће и богата имања, а некима је све то одавно запало за око. - E. B. MH.