Борба, 17. 08. 1994., стр. 20

КИТОВА

SIMPOZIJUM U HERCEG'NOVOM O SRPSKOM JEZIKU | KNJIŽEVNOSTI

Jedan |ezi

Ministarstvo obrazovanja propisuje udžbenike i p Srbije propisalo jedan, a Crne Gore drugi pravopi

Gore

Herceg Novi — Postoji više problema sa kojima se suočava Ministarstvo kulture i obrazovanja, a koje mi nismo u stanju sami da rešimo, pa nam je zato potreban veliki stručno-naučni angažman, rekao je prof. dr Predrag Obradović, ministar prosvete i obrazovanja Republike Crne Gore, otvarajući dvodnevni naučni skup u Igalu, pod nazivom „Srpski jezik i književnost i nastava književnosti u udžbenicima za osnovne i srednje škole“, koji je organizovalo Izdavačko preduzeće „Unireks“ iz Podgorice. U svom uvodnom izlaganju, ministar Obradović je naznačio dva problema o kojima bi trebalo raspravljati kada su pitanju srpski jezik i nastava književnosti. Prvi problem se javlja nakon raspada srpsko-hrvatskog jezika na dva jezika, pa se ukazala potreba da se srpski jezik uobliči i naučno normira. U tom procesu javljaju se čak dva pravopisa, jedan je izdao „Unireks“ a drugi Matica srpska iz Novog

Sada. U tom smislu do sada su organizovana dva skupa — јеdan je bio posvećen pravopisima, a drugi položaju ekavice i ijekavice u našem jeziku. „Ministarstvo obrazovanja propisuje udžbenike i priručnike za OSnovne i srednje škole, i bilo bi

zaista ružno kada bi Ministar-

stvo Srbije propisalo jedan, a Crne Gore drugi pravopis. A pravopis može biti samo jedan“, rekao je ministar Obradović. Ministar Obradović je takođe naglasio da je neophodno preispitati kompletne liste lektire za osnovne i srednje škole, jer su se do sada u programu lektire nalazili i osrednji pisci iz Slovenije, Makedonije ili Hrvatske. U tom pravcu preduzeti su neki koraci od strane Filozofskog fakulteta iz Nikšića, kao što su preduzeti i od strane Instituta za istoriju, kada je u pitanju program istorije za osnovne i srednje škole. Za pravopis, koji je štampan u izdanju „Unireksa“, prof. dr Slobodan Vujačić je naglasio da to nije neki produkt Nikšića ni

„HOLANĐANIN LUTALICA” NA VAGNEROVOM FESTIVALU U BAJROJTU

U maštovitoj scenografiji Pitera Dorna, pod dirigentskom

palicom Petera Šnajdera, imala je izpanredne Has

Gordana Krajačić, specijalno za „Borbu“ iz Bajrojta

Razmišljajući o operi, nemački muzikolog Verner je s pravom zapazio: „Najlepše, najčarobnije čudovište, nestvarnije od krilatog konja i zavodljivije od sirena ribljih tela — to je opera. Ona je nebo ispunjeno nadama, snovima, suzama, zaverama, iznenađenjima, iluzijama, aljkavostima i preciznošću, nebo na kome su i same zvezde one koje, u stvari, najbrže prolaze, na kome, kako izgleda, samo čarolija, koja sa njega zrači, ostaje večna“.

Upravo ta večnost Vagnerove operske čarolije najprisutnija je u Bajrojtu, na fascinantnoj sceni Festšpilhauza, na kojoj je legenda o „Letećem Holanđaninu“ u krajnje maštovitoj scenografiji Ditera' Dorna, a pod dirigen-

tskom palicom Petera Зпајдега_

bila izrečena kao tonska vizija strasti i žudnje. Vagneru je bilo 30 godina kad je oblikovao „Holanđanina“. Pisao ga je u lakomislenom Parizu, zamišljajući ga kao uvod za neki celovečernji

opera o Holanđaninu lutalici tumače u Bernardu Vajklu i Sabini

balet. Otuda se on i izvodi u jednom dahu (u Bajrojtu u trajanju od dva sata i dvadeset minuta), kao jedinstvena muzička drama koja poseže za ljubavlju i vernošću koje Vagner nije nalazio u pariskom okruženju. Inspirisan Hajneovim delom, a i sopstvenim olujno-burnim putovanjem Severnim morem, on je kroz eho divljeg okeana ispisao muziku nade i rezignacije koja uspeva da oslika i samu smrt. I mada

je njegova centralna koncepcija

osećanje punog, pulsirajućeg života, ovo je opera beznađa, sete i fatalističke otuđenosti. Shvaćena kao operska apoteoza moru i kao veličanstvena i nesebična ljubav spremna na žrtvu čak i sopstvenog života, opera o „Holanđaninu-lutalici“ imala je u Bečliji Berndu Vajklu (koji je u Bajrojtu od 1972. godine) i sjajnoj, punoj dramskog naboja Sabini Has — izvanredne tumače. Dornova scenografija, puna neverovatnih rešenja koje omogućava najsavremenija, u tehničkom smislu, scena u Evropi, nudila je i čitav niz skri-

CETINJSKI BIJENALE, IPAK, MOŽE DA POČNE

Spor rešen

Podgorica. — Generalni sekretar Cetinjskog bijenala, Gordana Stevović juče nam je potvrdila da je poslije njenih brojnih urgencija, Oslobođen izložbeni prostor u Biljardi, i da nema smetnji za otvaranje Cetinjskog bijenala u subotu, 20. avgusta. Gospođica Stevović, međutim, upozorava na to da je „bezbjednost vrlo kritična“, · pošto stražari zaposleni u

Narodnom muzeju Crne Gore, čiji je generalni direktor dr Radomir Bulatović nijesu u stanju da kontrolišu šta se dešava u prostorijama predviđenim za izložbe. Tako je juče, rekla nam je gospođica Stevović, neko izrezao i odnio već pripremljeno platno ruske umjetnice Larise Zvjezdačove.

U vezi sa izjavom generalnog direktora Narodnog mu-

· Vović Ба

Crne Gore, već su u njegovom oblikovanju učestvovali svi univerzitetski centri sa prostora SRJ. O tome je vođena velika rasprava, koja će biti i publikovana, što će omogućiti dalji rad na ovom pitanju. „Problem nije politički zatamnjen, pa će Vreme, struka i nauka o svemu tome dati svoju reč“, istakao je Vujačić. Što se tiče programa književnosti Vujačić je rekao da su potrebne velike korekcije s obzirom da su i u literaturi važili nacionalni ključevi, kao i u politici.

Ovim je i otpočela rasprava o nastavi književnosti, s tim što će drugoga dana sigurno biti zanimljivija, jer će reč uzeti lingvisti. O čitankama za srednje

- škole govorio je prof. dr Živko

Đurković, o kriterijumima današnje književnosti mr Isak Kalpačina, a o domaćoj lektiri u osnovnim školama dr Radoje Jovović, postavljajući pritom dva osnovna pitanja: kakav odnos zauzeti prema književnosti re-

venih, samo naznačenih simbolika i poruka. Tako se s pojavom Sentinog verenika, Erika (Raj-

ner Goldberg) — osvetljava so-

ba (što je u suštini mali prostor), a nestaje zvezda (što označava da ta ljubav staje u granice omeđenog prostora, bez ikakvog kosmičkog značenja). Tek pojavom Holanđanina, u dugom trenutku tišine u kome se čuju samo timpani (kao otkucaji srca) na koje se nadovezuje uzbuđeni tremolo gudača — zvezde ponovo zatrepere — ljubav je ogromna da stane u telo i sobu, i ispunjava čitavu vasionu. Glavni protagonisti napuštaju ovu Vangogovski Obojenu žutu sobu (slična je i u Dornovoj scenografiji za Geteovog „Fausta“) i sami se uklapaju u taj beskrajni kosmički prostor dok se soba okreće pun krug. Sve sile fizičkih zakona prestale su da važe, a njihova ljubav, koja je zapravo sve

zeja CG, dr Bulatovića o tome da je princ Nikola Petrović trebalo da zvanično potvrdi kako će, nakon Cetinjskog bijenala, izložbeni prostor biti doveden u prvobitno stanje, generalni sekretar Cetinjskog. bijenala nas je uputila na pismo koje je poslala direktoru Bulatoviću 26. jula ove godine, u kome se obavezuje da će Galerija i svi muzejski prostori „u kojima Će se prezentirati i naša manifestacija“, biti dovedeni u prvobitno stanje. Prema tome, ta garancija je postojala, napominje gospođica Ste-

| 4ВеМ.

— dva prauvopisa riručnike za osnovne i srednje škole, i bilo bi ružno kada bi Ministarstvo s — kaže dr Predrag Obradović, ministar prosvete i obrazovanja Crne

Ćutali

Od učesnika izvan Crne Gore simpozijumu su prisustvovali prof. dr Ratko Božović i prof. dr Radivoje Papović, rektor Prištinskog univerziteta, ali ni jedan od njih nije ис ЕН

U pauzi simpozijuma prof. dr Božović nam je rekao da školskim udžbenicima iz književnosti zamera što su osiromašeni zbog sažetosti, i što se na izvestan način kroz biografije pisaca tumače njihova dela, pa deca mehanički prihvataju literaturu. Što se tiče pitanja ekavice i ijekavice, dr Božović kaže da je o tome bespredmetna rasprava. „To je samo dokaz da smo pogrešno postavili stvari i da smo zabrljali. A razlike upravo oplemenjuju i u njima je bogatstvo

- istakao je dr Božović.

publika koje su bile u sastavu Jugoslavije (kao stranoj ili neka-

- ko drugačije) i koje kriterijume

uzeti u odabiru lektire

P. Janičić

to pokrenula, sublimisala se u dodir ruku. Uz njih, ostvarena je i upečat-

ljiva antifona | komunikacija muških i ženskih horova, nad grmeći prodornim, saosećajnim i angažovanim pokrivenim OTkestrom (kako je to uspostavio još Modest Gretri, u želji da odeća instrumentalista ne odvraća publiku od napetosti dramske radnje). Na kraju, ne dobija se utisak da se Senta bacila sa stene u more, nego da je na samom doku, spasavajući Holanđanina večnog lutanja i sama doživela preobraženje (slično onom u poemi Riharda Štrausa „Sınrt i preobraženje“). U stalnom prisustvu pantomime smrti, tekla je nezadrživo i sasvim nezaboravno ova „simfonija mora“, savršena u svim detaljima ove veličanstvene tonske i dramske celine.

GRAD TEATAR U BUDVI

. Mfmosfera koje više nema: Vida

| BORBA SREDA 17. AVGUST 1994.

Ognjenović

PRVA ZBIRKA PRICA VIDE OGNJENOVIĆ

„Oitrovno mleko тазјаска“

Vida Ognjenović, reditelj i teatrolog, ali pored toga, autor brojnih dramskih tekstova, upravo je u „Prosveti“ objavila svoju prvu proznu knjigu. To su pripovetke „Otrovno mleko maslačka“, koje recezent i urednik ove zbirke Milisav Savić doživljava kao »рпроуедаско čarobnjaštvo”. „U vencu priča koje se mogu nazvati i romanom, slikaju se neobične sudbine žitelja malog vojvođanskog mesta, nekad značajnog kulturnog centra, a poslednjih pedeset godina prepuštenog tavorenju i laganom umiranju“, zapisaće on. Savić dalje kaže, da se u ovoj knjizi, stare razglednice sa likovima i attmosferom kojih više nema, pred čitaocima oživljavaju, u punoj raskoši i lepoti. 5. К.

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA PISACA SANDŽAKA

Selam „Hasanaginici“

'Predsedništvo Udruženja pisaca Sandžaka uputilo je našoj Redakciji „Saopštenje za javnost“ u kojem se u devet tačaka ocenjuje aktuelna društvena situacija, za koju se kaže da je „sumorna“, te da je „krcata zloupotrebom svih građanskih prava i monti-

- ranih političkih procesa“. Ova

„svijest i savjest naroda u kojem žive“, kako sebe nazivaju pisci Sandžaka, ističe da je „godina 1994. veliki jubilej bošnjačke književnosti, 250 godina od prvog bilježenja književnog remek — djela narodnog stvaralaštva „Hasanaginice“. U povodu te, kako kažu, obljetnice, pisci Sandžaka „organiziraće duhovnu akademiju na Oktobarskim književnim susretima u Novom Pazaru“.

Tekst saopštenja završava se „selamom“ (tako piše) „braći i kolegama u Bosni“, „sa željama da i njima dođe sabah sreće, i da narodi u našoj matičnoj domovini Bosni i Hercegovini ponovo budu primjer zajedništva”.

„Lir“ na Citadeli

Budva. — Preksinoć je na budvanskoj Citadeli, u ranim jutarnjim satima ponovo gostovao Šekspir. Nakon „Troila i Kreside“ bila je to crnogorska premijera „Kralja Lira“ predstave Novosadskog letnjeg festivala, koja će nakon Budve biti izvedena i na Barskom ljetopisu, zatim i u Zetskom domu na Cetinju. Brojna publika imala je priliku da Pri put vidi postavku jednog

ekspirovog dela, postavku engleske rediteljke Karen Džonson. lako urađena specijalno za prostor Novosadske tvrđave,

; predstava se dobro uklopila i na

budvanskoj sceni smeštenoj uz more. Sjajna gluma Miodraga Krivokapića, u naslovnoj ulozi,

burno je pozdravljena od publi- |

ke, kao i brojna ekipa mlađih novosadskih glumaca. Večeras će na jednoj od ma-

njih terasa Tvrđave premijerno | predstava. — |

biti izvedena dramski igrokaz Vide Ognjeno- |

vić „Drus i trepet“. Reč je o po- . obradi “ Rečnika manje poznatih paš- |

зебпој dramaturškoj

trovskih reči, koje je sakupio

književnik Stjepan Mitrov ljubi-

ša. B. Plamenac

у : Е IFC RC Bi 4 ОНЕ *

ере ве во а li i

пити

о а а i. aa Oi Mia an оваа тв а ин