Борба, 17. 08. 1994., стр. 6
СЛАНЕВНИК
БОРБА - OMA 17. АВГУСТ 1994. ·
ПРЕДСЕДНИК СЛОВЕНАЧКОГ ПАРЛАМЕНТА ТУЖИ ТЕЛЕВИЗИЈУ
„Новинари откривају
државну тајну“
Стеван Шићаров
дописник „Борбе“ из Љубљане
Од приближно 800 регистрованих новинара у Словенији, у судским поступцима доказивања да нису криви, налази се нешто мање од двеста новинара. Позамашном списку окривљених новинара ових дана се придружио и уредник Информативног програма Телевизије Словеније Ладо Амброжич. Против њега је пријаву јавном тужиоцу поднео председник Државног збора Херман Ригелник због наводног откривања државне тајне. Амброжич би као одговорни уредник био крив што је ТВ Словенија крајем јула, на дан усвајања промена уставног закона у парламенту, током заседања које је целог дана било затворено за јавност, објавила информације из докумената који су носили ознаку „Строго поверљиво — државна тајна“.
До тужбе парламента против телевизије је дошло зато што је на тој седници усвојена финансијска операција којом су основане „Нова Љубљанска банка“ и „Нова Кредитна банка Марибор“, а дугови ових банака из бивше југословенске федерације пренети на Државну агенцију за санацију банака. Операција је била толико шкакљива да је њено разоткривање телевизијским гледаоцима, могло да шкоди
Ко је „чувар“ државне тајне: аамнмстрм к гувернер у посланичким
клупама Државног збора
државним интересима, сматрају у парламенту.
Тим поводом се оштрим јавним _протестом огласио Синдикат новинара Словеније, који наводи да новинари не могу сносити кривицу за 06јављивање информације коју су по службеној дужности били обавезни да чувају посланици и државни службеници. Председник новинарског синдиката, Венчеслав Јапељ, упозорава како се у Словенији новинари још увек као и у пређашњем режиму, третирају као друштвено-политички радни-
ци, и да чак ни парламент не поштује слободу штампе.
Цео случај је додатно оптерећен ранијим бројним новинарским аферама, у којима је у јавности објављивана документација са ознаком државне тајне, као и записници са затворених седница парламента и његових комисија. Мада је такав вид новинарства у последњих годину и по дана у Словенији постао уобичајена појава, сада се тражи политичка позадина целог случаја, коју десница види у покушају рушења Амброжича који није по вољи бившим комунистима.
ХРВАТСКА СА СВЕТСКОГ ИЛЕГАЛНОГ ТРЖИШТА УВОЗИ СВЕ ВИШЕ ОРУЖЈА
Бобетко: Хрватска способна да поврати територије
Према страним обавештајним изворима оружје стиже понајвише из Немачке, бивших република Совјетског Савеза и бивших социјалистичких земаља источне Европе Ф Словеначки медији тврде да Хрватска располаже и ракетним системима „лу-
на-м“
Београд, Танјуг. — Хрватски медији тврде да је брод „Свети Дује“, кога су прошлог четвртка пресреле и спровеле у италијанску луку Бриндизи поморске снаге НАТО, превозио — противградне ракете. Сплитска „Слободна Далмација“ је, међутим, објавила позивајући се на изворе у команди јужног крила НАТО у Напуљу, да су у контејнерима биле „веће количине ракетних пројектила“, дакле намењених за ратна дејства, па у изостан-
- ку званичног саопштења НА-
ТО, остаје непознато какав је стварни терет.
Најмање је вероватно да припадници НАТО-пакта нису умели да разазнају противградне ракете од убојитих и разорних пројектила.
Према изјави заповедника „Светог Дуја“ Ивана Рибаревића, са којим је репортер Хрватског радија разговарао радио-везом, приликом сваке пловидбе поморске снаге НАТО пресрећу и најтемељитије претресају хрватске бродове.
Понавља се истоветно као и средином прошле године, када је Загреб запретио ускраћивањем сагласности за продужавање мандата УНПРОФОРга. Тада је спроведено и у Бриндизију радржано седам
дана шест хрватских бродова — хрватски медији су тврдили да су превозили нафту и етилен за Грчку и Турску, да су три била празна, али званично то није потврђено па је Хрватска претрпела штету од шест милиона долара.
У сваком случају, нема нимало сумње да Хрватска са светског илегалног тржишта увози све више оружја.
Истога дана, само неколико часова пре него је пресретнут „Свети Дује“, на аеродрому Бориспол код Кијева у Украјини, задржан је приватни теретни авион „Антонов-26“. натоварен са 4,5 тона разног оружја и муниције. Тај арсенал је наводно био намњен Кенији, али је ваздухоплов требало да слети у Пулу, што је указивало да је терет био намњен Хрватској, а, како се радило о кријумчарењу, заплењен је заједно са авионом док се не разјасне све појединости. Званичних саопштења ни у овом случају још нема, али је украјинска државна телевизија објавила снимке прегледа сандука пуних убојитих средстава у „Антонову“ и да су ухапшена два Украјинца и један Пољак, због кршења ембарга на извоз оружја на подручје бивше Југославије.
Према страним обавештајним изворима, Хрватска се увелико наоружава на илегалним тржиштима, понајвише у Немачкој, бившим републикама Совјетског Савеза и бившим социјалистичким земљама источне Европе.
Исти извори тврде да је почетком лета, уз прећутно одобрење Бона, Хрватска набавила 30 авиона миг-29, један А-10 америчке производње, 32 борбена хеликоптера ми-21 и 41 тенк типа „леопард“.
Наоружање се највише до-
према бродовима преко Ријеке и пулског аеродрома.
Заповедник хрватске војске Јанко Бобетко тврди да Хрватска сада располаже савременим наоружањем и да је способна да поврати изгубљене територије уколико то не буде могућно мирним путем. Словеначки медији тврде да Хрватска располаже и ракетним системима „луна-м“.
Страни обавештајни извори процењују да Хрвати усмеравају наоружавање за ударе из ваздуха, јер су у досадашњим ратним окршајима, поготово у бившој Босни и Херцеговини, артиљеријски и пешадијски знатно ослабљени — сада имају приближно 170.000 војника — што није довољно за дуготрајније ратовање.
ПРОТЕСТ ИЗБЕГЛИЦА ЗБОГ ОДЛУКЕ те ВЛАСТИ ДА ИХ ВРАТЕ
У ХРВАТСКУ
Избеглице из Босне штрајкују глађу
Избеглице из БиХ које су у Шведску стигле са хрватским пасошима страхују да ће их када стигну у Хрватску, натерати да се врате у Босну
Стокхолм, АФП. — Око 70 избеглица из Босне ступило
је, још у недељу, у штрајк
глађу у знак протеста због одлуке шведских власти да их врате у Хрватску, саопштили су јуче представници Уреда за имигранте.
Избеглице које су у Шведску стигле са хрватским пасошима страхују да ће их када стигну у Хрватску, натерати да се врате у Босну и Херцеговину. Представници шведске владе који су прошле недеље боравили у званичној посети Загребу, по речима шведских званичника, тврде да су
од хрватских власти добили гаранције да избеглице неће бити примораване да се врате у Босну.
Шведска је прошлог маја одлучила да врати у Хрватску све избеглице које су у Шведску стигле са хрватским пасошем. Ова мера изазвала је незадовољство међу избеглицама. Око 2.000 прогнаника у јулу је због тога ступило у штрајк глађу. „Амнести интернешенел“ је тада захтевала од шведских власти да са Загребом прего-“. варају о судбини избеглица по повратку у Хрватску.
АЛБАНЦИ У МАКЕДОНИЈИ ТРАЖЕ ПРОПОРЦИОНАЛНУ ЗАСТУПЉЕНОС Е e Хоће интеграцију, e а не федерацију
Скопље, Танјуг. — Главни политички циљ највеће албанске странке у Македонији — Партије за демократски просперитет (ПДП) није више федерализација репбулике, већ интеграција, односно пропорционална заступљеност Албанаца у свим политичким, државним и другим установама. Ово је изјавио функционер и посланик ПДП у Собрању Македоније Абдурахман Алити у анкети о „Федерализацији Македоније“, коју је скопска
„Нова Македонија“ спровела.
последњих дана протекле недеље међу већим парламентарним и ванпарламентарним
- странкама.
По речима Алитија, политика интеграције је већ прихваћена у ПДП и међу Албанцима у Македонији, мада још постоје разлике у схватању и тумачењу ове политике. Про-
порционално интегрисање Албанаца у заједничкој држави и политичким установама чини да је територијална федерализација Македоније непотребна — рекао је Алити.
По његовом мишљењу, подела Македоније на македонску и албанску федералну јединицу и пропорционална интеграција Албанаца у све структуре нове државе, не противрече једна другој, већ могу ефикасније да се ставе у функцију стабилности политичког система у Македонији.
Највеће македонске политичке странке, које су заступљене у Собрању, сматрају да је „концепт уређења односа у држави јасно одређен у Уставу“, као и да „мањинска права треба да буду одређена према међународним стандардима.
Делегација Светске банке у Скопљу _—__
Скопље, Танјуг. — У Скопљу
· је јуче допутовала делегација
Светске банке која ће, како је саопштено, са представницима македонске владе разговарати-о проблемима санације банака и приватизације у Македонији, као и о новчаним средствима намењеним за со-
цијалне програме.
Идуће недеље у Скопљу ће, како се сазнаје, боравити и мисија Међународног монетарног фонда у оквиру вишемесечних преговора са Владом Македоније за одобравање кредита у износу од око 60 милиона долара.
ДИСКРИМИНАЦИЈА ПРОТИВ АЛБАНАЦА У МАКЕДОНИЈИ
Кажњавање власника радњи чије су фирме на албанском
Приштина, Бета. — Парламентарне групе Партије за демократски просперитет и Народне демократске странке, које окупљају Албанце у Македонији, осудиле су кажњавање албанских власника радњи чије су фирме изнад радњи биле написане на албанском језику, пише ПРИ ТИКСКИ дневник „Бујку“.
„Реч је о Пт акцији органа власти Републике Македоније против националног и језичког идентитета ма-
кедонских Албанаца, који је _
заштићен уставом те државе",
пише „Бујку“. „Селективно кажњавање указује на дискриминаторски
- став македонских власти пре-
ма припадницима националних група, што је у супротности са Уставом“, каже лист. Парламентарне групе ове две партије сматрају да-су полицијски упади током ове акције, у којима није поштована законска процедура, јасни показатељи да се у Македонији појачава струја која води ка
полицијској држави.
љиљана BRAON |