Борба, 17. 08. 1994., стр. 7

ан први

+ =

| NAS \

,

=

БОРБА _ (РЕДА 17. АВГУС 1994.

ПОВОДОМ ХАПШЕЊА ЧУВЕНОГ ТЕРОРИСТЕ КАРЛОСА

предса Миоке Кларвн |

O aaa RUN деписник „Борбе“ из Брисело

„Тероризам је позориште, насиље ради ефеката и за публику“, закључили су бројни међународни експерти који су се у последње две деценије бавили тим феноменом. Ако је та дефиниција тачна, а по свему судећи јесте, онда је Иљич Рамирез Санчез, алијас Карлос, алајас Шакал... несумњиво један од највећих мајстора теропистичке сцене седамдесетих и осамдесетих година овог века. У смислу да је увек „игрго пред пуном салом“ (што по Брајсну Џенкинсу. једном од водећих светских експерата за _васиље на суб-државнсм нивоу“ . терористи „нарочито BOne“), као и да је сваки његов _спенски наступ“ био -праћен огосмним публицитетом светских медија (Волтер Лакер: „Медији су најбољи пријатељи терориста, Сам терористички акт је ништа — публицитет је све! ћ.

Ствевнест мит

Држећи се цитиране дефинипије, могли бисмо рећи да је у току _ последња _ Карлосова представа — не сцени париског затвора Санте. И она се и=ра пред „пуном салом“ и уз 07ромви публицитет светских медија, а последња је не само 3250 што Карлос, по свему супећи, више, веће бити у прикици на наступа на „отвореној сненнч“ већ и зато, или пре свега згто, што би се у истрази и ва суђењу коначно могло разлучити шта је његовој лвецесетогодишњој „позориш-

ној каријери“ стварност, а шта

мил“. Jos ce To не разлучи, остаје

ва без хепиенде

утисак да, ипак, дебело претеже ово друго: мит који је Карлос створио о себи, уз издашну помоћ својих „најбољих пријатеља“ (медија), али и политичара којима је (за унутрашње потребе ограничавања слобода и завођења „чврсте руке“), одговарало подстицање мита о „свемоћном“, „свудприсутном“, „опасном“ непријатељу... делу глобалне (грапске или комунистичке) завере и извршном секретару „терористичке интернационале“. Допринос одржавању таквог мита је, и након Карлосовог хашшења и изручења, дао франшуски министар унут рашњих послова И!аврл Маска, описујући времешног и подгојеног терсоисту као „једног од најопаснијих и најпознатијих криминалаца света“. · Карлсово хатшшење несумњиво обележава симболичан крај једне ере међународног тероризма, те је његов значај вуизце историјски, него актуелан. Тиме је, сцењују европски коментатори, козачно стављена тачка на један од сблика међународног тероризма, који је био карактеристичан за хладни рат. Карлоса, саде, спесују као „типичног терористу кз 70-тих, чије насиље нијг било подржано нарочито кохеревтном идеологијом“. Бри-

секски „Ла Либр Белжик“ на--

зива га „жртвом мира“, односно престанка хладног ргта, када су се зајено са совјетском имлеријом обрушили не само климави идголошки темељи „левог тероризма“, већ су, што је важније, нестала и њихова логистичка, финансијска, обавеаштајна и друга упоришта у источноевропским тајним службама.

ПРИВАТИЗАЦИЈА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И БИВШЕМ СССР

Украјина најспорије

Кијев, (Танјуг. — Процес приватизације међу 15 источноевзропских и земаља бившег СОСР, у којима је Галупов институт недавно обавио истраживање, најспорије се одвија у Украјини, а најбрже у Пољекој, Мађарској и Словенији.

Неа питање Галупа: „Да ли у ватлој земљи приватизација сзротиче нормално“, свега пет одсто анкетираних Украјинаца дало 2 позитиван одговор: У том погледу премаили су их једино Бугари, јер је тамо та бројка за једнг проценат мања.

Грађани Украјине били су у авој анкети доста резервисани и када је реч о укупној економској реформи у њиховој земљи. Свега осам одсто испитаних мисли да је овај процес „нормалан“. Сличан резултат забележен је у Летонији и Белорусији. У овом делу анкете најбоље је прошла Пољска, јер 21 одсто испитаника оцењује

НЕМАЧКА

тамошње економске промене вормалним.

Украјика је на врло назавидном мести и как је реч о одговору на питање: „Сматрате ли да у вашој земљи нема никаквих реформи“. Чак 30 процената Украјинаца који су се према моделу Галуп= — изјашњавали о овоме дало је позитиван одговор. Исти проценат позитивног реаговања забележен је и у Јерменији.

Завимљиво је да се у овој анкети (истраживање је, ина-

· че, обухватило Русију, Белору-

сију, Украјину, Литванију, Летонију, Естонију, Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску, Словенију, Румунију, Бугарску, Јерменију и Албанију), свега један одсто испитаних грађана Чешке и Естоније сматра да 7 тим земљама није дошло ни до каквих реформи“. Проценат теквих у Русији је 19, Румунији 12, 2 Словенији и Словачкој три одсто.

Ново хапшење због плутонијума

БРЕМЕН. — Власти у немачком граду Бремену саопштиле су јуче да су ухапсиле једног 34-годишњег Немца због поседовања узорка плутонијума, јавља Ројтер. ·

- То је трећи случај открива- ·

ња у Немачкој радиоакти=материја за =-— “оних

(Ба __ азраду нуклеарног

оружја за последња четири месеца. У два случаја, укључујући и садашњи, пронађен је плутонијум, а једном уранијум. |

Према изјави представника јавног тужилаштва, ухапшени

грађанин је произвео узорак од око два грама плутонијума за потенцијалног клијента и нудио нове испоруке те мате“рије. Баварска =<=— ||, , ја: „олиција је про-

шле седмице обелоданила да је ухапсила кријумчаре са више од 300 грама плутонијума — 239, који је смртоносан у дози од неколико милионитих делова грама. Немачке власти тврде да материјал потиче из Русије и бившег Совјетског Савеза. Као главна Карлосова упоришта из тог времена помињу се Источна Немачка, Чехословачка и Мађарска, мада је тек остало да се разлучи шта је од тога мит, а шта стваркост. Југославију, занимљиво, нико (још2) не помиње, мада је својевремено — из западних обавештејних извора — било оптужби о његовим наводним проласцима кроз Београд.

Велика нроннја

Више Hero престанком хладног рата Карлос је, чини се, погођен мировним прсцесом који се захуктава на Блиском истоку, а који нгкон Египта, Јордана и пЛО, почиње да дстиче и Сирију. Европски и амерички експерти за тероризам су јуче, наиме, шпекулисали са претпоставком да је Кар-

__лоса „откуцао Асад“, односно

да је Сирија дала „мит“ Судану и Француској о новом идентитету и склоништу донедавног „штићеника“ режима у Дамаску, а све то у виду „доприноса мировном процесу на Блиском истоку“ и у циљу успостављања бољих односа са САД и Изргелом.

Иронија је, и то не мала, да је фувдамснталистички режим у Судану (псзнат по својим везама са Ираном и по подршци исламским терористима који се боре против „корумпираних, прозападвих, 60гохулних режима“ у Алжиру, Египту и другим „недовољно исламским земљама“) изручио Паризу Карлоса, „познатог борца за арапску ствар“, и то у тренутку док се у Француској, под командом већ по-

менутог министра унутрашњих послова, води својеврсни „свети рат против исламских фундамевталиста“.

НЕСУЂЕНИ ЕМИГРАНТИ НАПУСТИЛИ СТРАНИ БРОД

Осгђећеное бекство 509 Кубанаце

ХАВАНА, Ројтер. — Покушај групе од око 500 Кубанаца,који су намеравали да напусте земљу и отпутују у Сједињене Државе ва једном страном танкеру. није успео. Како је у поведељак увече саопштила кубанска телевизија, несуђени емигранти су добровољно напустили брод и отишли својим кућама.

Неколико стотина Кубанаца укрцало се у недељу на један танкер са нафтом у луци Мариел, близини Хаване, у намери да крену за Сједињене Ам=ричке Државе, али власти вису дозволиле да брод „јусара“ — који плови под малтешком заставом — напусти луку.

У саопштењу кубанских власти наводи се да се неколико стотина „антидруштвених елемата“ из различитих делова Хаване окупило у недељу поподне у луци Мариел, где је био усидрен танкер. „Вероватно у договору са грчк=>-

таном та _„ам капе· „мера, они су се ук-

"рцали на брод у намери да оду у Сједињене Америчке Државе“ — каже се у саопштењу. Полицијске снаге су покушале да спрече укрцавање, али у томе нису успеле, Након тога, пошто су власти чврсто одлучиле да не дозволе испловљавање танкера, више реморкера је спречавало маневрисање малтешког брода.

ПОСЛЕДИЦЕ РАТА У РУЛЕДЕ | |

Река #3 тече у 3

25 =: = Топао загвљај: Ткпет Гор, супруга атзеричнег потпрерседнена

еглице i

| Женева, Танјуг. — Према изјави функционера УНИЦЕФ ста_пионираног у Гиконгу (Заир) Карлоса Еспинола, информапије о величини новог избегличког таласа који се из Руанде креће према заирском граду Букава противречне су и бројка варира између 50 и 150 хиљада људи, жена и деце. Они беже

на југ страхујући од репресалија нових власти. То, према саопштењу УНИЦЕФ-а, са којим су јуче у Пала-

са серечетом #25 Русидо У назузје |

умањује размере катастрофе која прети Букаву. Тамо у избегличким логорима без довољно хране, воде и медикамената већ борави преко 350.000 руандских избеглица.

УНИЦЕФ је у новом таласу избеглица пристиглим из зоне под контролом француских снага, које најављују ових дана

ти нација у Женеви упознати акредитовани новинари, не

одлазак, издвојио преко 1500 деце без родитеља, каже се у са-

општењу.

Нови талас избеглица повукле су узбуњујуће информације радија поражених владиних снага који стално плаши становништво претњама да ће од скора владајући припадници племена Тутси кренути у обрачун са супарничким Хутуима.

уочи 90. РОЂЕНДАНА КИНЕСКОГ ЛИДЕРА Денгова теорије на дискети

пЕКИНГ. ФоНет. — У Пе– кингу је објављено да је на тржиште пуштена мала црвена дискета, названа „комтутеризованом __ верзијом Денг Хсиаоп Пингове теорије. Дискета одговара Кини на прагу 21. века, као што је мала црвена књижица, са цитатима Мао Це Тунга одговарала својевремено тадашњој Кини. Разлике, наравно, нису само између компјутера и књиге, већ пре свега у садржају M O -

O ЗМЕЋУ ДВЕЈУ КОРЕЈА Уједињење није

Осло — (Ројтер) — Уједињење две Кореје је могуће, али ће то представљати тежак задатак, изјавио је јуче министар инострнаих послова Јужне Кореје Хан Сунг-Дју.

Према речима јужнокорејског шефа дипломатије, уколико Северна Кореја и Сједињене Државе постигну споразум око нуклеарног програма на Корејском полуострву, про-

вог и Денговог учења.

Компјутерска верзија теорије, која се иначе назива „социјализам са кинеским карактеристикама“, појављује се уочи 90-тог рођендана Денг Хсиго Пинга.

Неће бити великих прослава, јер то стари лидер не дозваљава. Уосталом, Денг је — ва-

воде посматрачи = =

пе зен Р __; аекингу „резирао сваку врсту кул-

та, па чак и Маовог.

питање векова

цес уједињења би био олакшан. Хан је одбио да прецизира када би до уједињења могло доћи, али је додао да „то сигурно није питање векова“. „Ми смо спремни да уђемо у тежак посао реунификације, јер је наша земља вештачки подељена. Патње народа наставиће се све док та подела постоји“, рекао је Хан.