Борба, 11. 10. 1994., стр. 17

ВОКВА ЏТОКАК 11. ОКТОВАК 1994.

BEOGRAD. (Tanjug). — Povodom otvorenog pisma kojim se privatni izdavač Miroslav Dereta 7. oktobra obratio javnosti, upravnik Muzeja grada Beograda Božidar Šujica izjavio je novinaru Tanjuga da se „na minhauzenske laži demanti ne pišu“.

„Koliko „navodi“ i „činjenice“» na koje se gospodin Dereta poziva u otvorenom pismu javnosti, vrede, pokazaće sud·| ski postupak sa kojim nam on preti i koji nam _očigledno ipredstoji,“ rekao je Sujica.

„Stručna služba Muzeja priprema celokupnu dokumentaciju koju će pružiti na uvid javnosti“, dodao je on.

Povod za Deretino pismo bio je nalog Muzeja da do 7. oktobra iseli knjižaru Grafičkog ateljea „Dereta“ iz Legata Nedeljka Gvozdenovića u Knez—Mihailovoj ulici u Beogradu. ugovor sa Muzejom o korišćenju tog prostora (u koji je, kako tvrdi, uložio gotovo 300.000 dinara) važi do 5. marta 1995. godine i dodaje da će „ukoliko se nastavi progon biti prinu-

S ogromnim izvođačkim ansamblom od 270 članova Opera Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada predstavila je dva dana posle premijere u svom gradu i publici BEMUS-a, prvi put na ovim prostorima „Majsku noć“ Nikolaja Rimskog-Korsakova. Bajkovitu atmosferu ovog dela, tada 35-godišnjeg, kompozitora, drugu u njegovom muzičko-scenskom opusu (posle „Pskovćanke“) umetnici su VOđeni ruskim dirigentom Mihailom Georgievičem Kukuškinom predstavili maštovito, razigrano i poletno. Čitava atmosfera ovog dela baziranog: na Gogoljevoj

priči po kojoj Je sam kompozitor

sačinio libreto, bila je nežno-pastelna i nadahnuta.

Fantastične prizore u vreme Duhova, prožete citatima i obradama folklornih motiva u prefinjenoj i istančanoj instrumentaciji (koja je dala podlogu razvoju ruskog muzičkog impresionizma) orkestar nije predstavio dovoljno raskošno (čak ni dovoljno ritmički precizno!) sa izuzetkom odlične harfe. Horne, koje nose tematski materijal u predivnoj Uvertiri za III čin bile su na nivou Sricanja teksta, a česta picikata gudača u II činu — dosta bleda i nemoćna.

Hor je bio vrlo dobar; on, doduše, nije kao kod Musorskog druga glavna ličnost, ali je značajan i suštinski se upliće u radnju. Brojnom baletskom ansamblu u skokovitim kozačkim igra-

MUZEJ GRADA BEOGRADA | MIROSLAV DERETA USKORO NA SUDU?

U pogrešnoj stranci

U pismu Dereta podseća da

_ šu koliko im je žao što se to

moćni...“

đen da tuži Muzej grada Beograda i zatraži povraćaj uloženog novca“.

Očekujući od kulturnog _poslenika, pesnika Božidara Šujice da će me posmatrati kao zaslužnog izdavača i knjižara što je moja profesija, a ne kao građanina koji je u svom slobodnom vremenu odlučio da ponudi svoje usluge jednoj opozicionoj stranci — grdno sam se prevario. Posle svakog mog istupa u medijima ili za skupštinskom govornicom, sledili

·su otkazi ili pretnje da će moje mesto zauzeti neko ko je spremniji da ponudi više — | kaže, između ostalog, u svom Otvorenom „pismu javnosti privatni izdavač Miroslav Dereta, čime praktično objašnjava da je njegovo prinudno iseljenje iz Knez Mihailove ulice zapravo „politička igra“: „Zaklanjajući se iza nove garnitu- | re Skupštine grada Beograda, gospodin Šujica i drugi iz Muzeja nisu imali reči da mi opi-

meni dešava, ali, pomoći nema — stvar je politička, u pogrešnoj sam stranci, oni su ne-

OPERA SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA IZ NOVOG SADA NA 26. BEMUSU

Razigrano ! ројето

ma smetala je mala pozornica našeg Narodnog pozorišta. Koreografija Vladimira Logunova jednostavna, bez velikih i složenih poteza i figura u III činu u igri rusalki odlično se uklopila u maštovito idiličnu klimu dela. Režijska postavka Bogdana 'Ruškuca insistirala je na glumačkom, a ne na pevačkom potencijalu rola; u tom smislu bili su upečatljivi Miodrag Milanović, Olgica Milošević, Zeljko Lučić, Slavoljub Kocić, Violeta Srećković. U scenografskom smislu Boris Maksimović dao je vrlo prikladna rešenja. Kostimi Jasne Badnjarević su bili vrlo maštoviti. Gordana Krajacić

Miirća Belu gost Vršca i Beograda: U organizaciji Književne opštine Vršac (KOV) i vršačke Gimnazije, juče je u Sterijinom gradu priređeno Pesničko jutro koje je bilo posvećeno ovom istaknutom pesniku i glumcu iz Temišvara. Ovom prilikom, predstavljena je poslednja zbirka pesama Mirče Belua „Tišine jednog glumca“, a o stvaralaštvu gosta govorili su reditelj Dušan Mihajlović i Petru Krdu, dok je stihove kazivala Aleksandra Prijić.

Koncert Isaka Sekeljija: Sombor. — Mladi i afirmisani pijanista Isak Sekelji student Akademije muzičih umetnosti „Rubin“ u Jerusalimu, u klasi prof. Orena Benjamina ponovo će se predstaviti u

svom rodnom gradu.

Ovaj daroviti pijanista koji je skrenuo na sebe pažnju muzičkih stručnjaka pojaviće se na gala koncertu 13. oktobra (u četvrtak), u sali Gradske kuće u Somboru. Početak koncerta je u 19 sati. Sekeli

će izvesti dela Lista, J. S. Baha i Betoveha.

8,5.

КШТОВАЈ,

ŽIVOJINU PAVLOVIĆU URUČENA „ANDRIĆEVA NAGRADA“ ZA 1993.

Kljuć za smuitno vreme

Miroslav Pantić, predsednik Zadužbine Ivo Andrić: Opa nagrada (za priču „Tavan“) je priznanje piscu za njegopo dragoceno delo koje su izabrale merodavne sudije u oblasti uzviše-

ne umetnosti reči

„Andrićeva nagrada“, jedno od retkih književnih priznanja koje je do sada sačuvalo „težinu“ i značaj, uručena je juče u Skupštini grada, piscu Zivojinu Pavloviću. On je primio ovo prizna-

„ nje, koje se dodeljuje za najbolju

pripovetku ili zbirku, na dan Andrićevog rođenja, za priču „Tavan“, objavljenu prošle godine u knjizi „Sejmenski do“. „Nagrada ova, priznanje je tom piscu za njegovo dragoceno delo, koje su izabrale merodavne sudije u oblasti uzvišene umetnosti reči“ — obratio se prisutnima akademik Miroslav Pantić, predsednik Zadužbine Ive Andrića. Ali, on, odmah potom reče, i da je krajnje vreme i poslednji čas, da se iz temelja promeni sadašnji neblagodarni, i zapravo hecivilizacijski odnos prema „zadužbinama srpskog i u okvirima njihovim i prema Zadužbini Ive Andrića, kao i prema mnogim drugim takođe. · „Da prilike u kojima smo prinuđeni da živimo nisu ovako nevesele i teške, i ovoliko skrbne, kako su govorili naši stari, i da nema ovoliko nebrige i nemilog, gotovo bih rekao: bezdušnog odnosa· prema zadužbinama srpskog naroda — koje su u dva navrata od 1945. godine na: ovamo bezobzirno opustošene, Zadužbina Ive Andrića ne bi bi-

пагода _

Užas тодтоке blagodefi: Živoj/n Pavlović

la u preteškoj teskobi, i ljutoj neprilici, da se ikome obraća da izmoli sredstva za puko preživljavanje i za najosnovnije obavljanje onoga poslanja koje čini samu suštinu njenog postojanja“ — rekao je Pantić.

Vuk Krnjević je nakon ovog svečanog slova govorio o delu Živojina Pavlovića, sugerišući da se pripovetka „Tavan“ može tumačiti ı kao „duhovni ključ za čitanje svega što jeste Pavlovićev

autorski rukopis“. „U pripovjeci „Tavan” dostignuta je, međutim, lakoća pripovjedanja složenih unutrašnjih stanja opsesivnih motiva Pavlovićeve proze. A u tome velikog udjela ima, pored dara — kako bi rekao Andrić i piščev mapor“, objašnjava Krnjević. I kaže, da je Pavlović kod Andrića učio ne samo tehniku pisanja, već i pogled na život i svet.

O tom pogledu je progovorio i sam laureat, oživljavajući Andrićevu metaforu (iz „Rzavskih bregova“) brega, materije, njihove večnosti, ali i njihove zle sudbine, zahvaljujući ljudima koji u ime „progresa“ i „napretka“ rovare po njima. „Jer,.. rat leže svom težinom na bregove“, kaže Pavlović. „Kao da se tek sada pokaza“, kaže on, „zašto je sve ovo rađeno, zidano i donošeno iz godine u godinu. Sva se tuđinska blagodet pretvorila u užas. No kad mine nesreća i razaranje ustukne pred potrebom da se život obnovi... bregovi zbacuju sve sa sebe kao mrsku baljinu“.

I na kraju, Pavlović reče da je „na nama“, da od našeg učiteljane usvajamo samo veštinu pisanja, no i prodornost mišljenja i sveukupnost sagledanja, da bismo naše vreme — smutno vreme — i ljude u njemu, i njihove strasti, patnje, jad, a možda i veličinu, mogli razumeti. S. Kostić

ČEŠKA TELEVIZIJA O BIVŠEM JU FILMU

Zbogom Jugoslavijo Pod ovim nazivom, u petak uveče, prikazan je televizijski filmski magazin „Filmopolis“ u kojem su govorili Dušan Makavejev, Lordan Zafranović, Branko Lustig... e Polučasovni osvrt na bivši jugoslovenski film napravljen usput i površno, jer češka publika poznaje jugoslovenski film mnogo bolje nego što su autori to predstavili -

Jasna Sarčević specijalno za „Borbu“ iz Praga

„Ja sam svoju zemlju izgubio... U njoj su se sukobile divlje zveri, kao u holivudskom hororu ·snimljenom pre 50 godina.“

„Mene su u mojoj zemlji proglasili izdajicom, a ja sam samo htio da prikažem zlo, koje je u meni i mom narodu, da bih mogao govoriti o zlu koje čine drugi narodi.“

„Ja sam Hrvat, iz Hrvatske, živim u Americi... Hrvatski film nikada u Jugoslaviji nije dobio šansu da iziđe u svijet... To je uvijek bila privilegija beogradskog filma...“ .

„Na zgradu sarajevske televizije dnevno padne 50 granata. Od početka rata u njoj je živote

izgubilo 30 ljudi. Ne nosimo

pancir košulje, snimamo.“

Ovo su pred kamerama Češke televizije, izgovorili Dušan Makavejev u Parizu, Lordan Zafranović u Pragu, Branko Lustig u Karlovim Varima i članovi sarajevske grupe „Saga“, udruženja nezavisnih filmskih radnika. Televizijski filmski magazin „Filmopolis“ prikazao je u petak uveče sa podnaslovom „Zbogom Jugoslavijo“. Najavljujući emisiju u dnevniku „Mlada fronta“,

jedan od njenih autora Stefan ~

Uhrik rekao je da u njoj filmski radnici iz bivše Jugoslavije, razasuti danas po svetu, gOvOre O

onome šta sada rade. „Njihove reči daleko prevazilaze temu kinematografije. Iz njihovih često protivrečnih stavova saznajemo o zemlji koja za nas postaje neshvatljiva, možda više iz agencijskih izveštaja — napomenuo je Uhrik.

Razgovore sa filmskim autorima iz bivše Jugoslavije pratili su inserti iz njihovih filmova: „Misterija organizma“, „Gorila se kupa u podne“, „Zalazak stoleća“, „Testament L.Z.“, „Pad Italije“, „San“, „Lustigov producentski oskar, „Šindlerova lista“ i Filmski zapisi iz ratnog Sarajeva“ Ismeta Bektaševića, Milenka Uherke i Mensuda Arslanovića. 5

Televizijski filmski mesečnik „Filmopolis“ svakog četvrtog petka u mesecu donosi pregled nezavisne i nekomercijalne filmske produkcije u svetu. Pokušaj njegovih autora da rečima i slikom iz filmova dva velika autora jugoslovenske kinematografije, jednog producenta i tri hrabra momka iz Sarajeva načine osvrt na krah jedne zemlje i njenog filma, nije uspeo. Naslov

„Zbogom Jugoslavijo“ najavljivao je ipak nešto ambicioznije. Dobar deo, i to onaj najbolji, jugoslovenske kinematografije nastao je na temelju Praške škole. U Pragu je nekoliko meseci pre Zafranovića snimao i Kusturica. Na akademiji filmskih umetnosti i danas postoje trake sa prvim filmskim koracima njenih studenata iz Jugoslavije... Svega toga nije bilo pod ovim naslovom. Oni koji su u petak uveče u ime nostalgije i istinske zainteresovanosti odgledali polučasovni osvrt na bivši jugoslovenski film, ostali su zatečeni utiskom da je sve što je urađeno, urađeno usput i površno. Čak ni dovoljno informativno i aktuelno za jedan mesečnik. Češka filmska i televizijska publika poznaje jugoslovenski film mnogo bolje nego što su autori „Filmopolisa“ to predstavili.

а

Sarajevsiki filmski dami u Zagrebu: Ovih dana u Zagrebu razgovorom sa filmskim autorima Ademirom Kenovićem, Pjerom Zalicom i Semezdinom Mehmedinovićem, završena je manifestacija Sarajevski filmski dani. Predstavljanje bosansko-hercegovačke filmske produkcije u Zagrebu organizovali su Filmoteka 16 ı Centar za dramsku umjetnost, uz pomoć i u saradnji sa Institutom Otvoreno

Društvo — Hrvatska (Fondacija Soros).

N.Z.