Борба, 15. 10. 1994., стр. 9

о

ВОКВА

SUBOTA-NEDELJA 15-16. OKTOBAR 1994.

Postoji ozbiljna pretnja da sve ovo što smo stavili na nehi normalan koloseh bude iz njega |

izbačeno. Prete privrednici, banke, vlade, štampa, ekonomisti... Zgusnuli su redove oni Коji bi da razbiju sve što smo do sada uradili

Prilično emotivni istup prof. dr Dragoslava Avramovića, guvernera NBJ i tvorca programa za ekonomski i privredni oporavak zemlje, uzbudio i ražestio stotinak sindikalnih prvaka iz čitave Republike, okupljenih na 27. Susretima Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije u Mataruškoj Banji. „Super deka“ se, naime, požalio sindikalnim rukovodiocima da „nije mali broj onih koji ruše njegov program“ i da to predstavlja „ozbiljnu pretnju opstanku naroda, države i društva“. 2

— Želim da vam kažem naglasio je Avramović — da su zgusnuli redove oni koji bi da

reniji“ i preciznije imenuje krivce, guverner Avramović je u istom stilu nastavio:

— Sve može nestati kao pod ognjenim. mačem. Mi ne može-

· mo da izdržimo tolike troškove

naših vlada. Naša zemlja ne može dozvoliti da ima tri države, tri vlade, još toliko sub-vlada, privrednih komora, đavolija. Naši najbolji kadrovi se sele, odlaze, ne mogu da žive sa 200 dinara mesečno. Naši najvredniji inženjeri su postali najveštiji špekulanti petrolejom. Do prvog januara ove godine timovi koje sam oformio će reći gde se nalazimo i šta dalje. Ja nemam ni-

kakvih političkih ambicija, ne-

Znate se do Nove godine

Po završetku ovog skupa, zamolili smo guvernera Avramovića da preciznije odgovori da li se zaista povlači, kako je najavio, za tri me-

seca.

— Ako sam tako rekao, onda tako treba i razumeti. Sve ovo što

smo do sada uradili je veliki uspeh, do Nove godine ćemo znati šta i kako dalje, a posle, možda, može i bez mene — odgovorio je u svom

stilu guverner Avramović.

sve ovo razbiju i to je vrlo ozbiljan problem sa mogućim katastrofalnim posledicama. Uspostavili smo preduslov za opstanak i budućnost, sve to stavili na neki normalan kolosek, ali postoji ozbiljna pretnja da odatle budemo izbačeni. Prete ekonomisti, prete banke, prete vlade, privrednici, štampa... Apelujem, naročito na privrednike koji neopravdano povećavaju cene svojih proizvoda, da ne vrše kolektivno samoubistvo. Ako se sve to proširi i uđemo u inflaciju bez ikakve potrebe, ja ne znam kako će ovo društvo da opstaпе Na insistiranje da „bude огуо-

mam želju ni guverner da budem, povućiću se za tri meseca... — rekao je Dragoslav Avramović. Kanonadu podrške Avramovićevom programu i njemu lično, otvorio je Tomislav Banović, predsednik Republičkog veća sindikata, naglasivši da „ovom programu alternative nema, a narodu javno treba reći ko su njegovi rušitelji, pa nek im on sudi...“

— Mi smo Vam, profesore Avramoviću, prilikom „našeg prvog susreta rekli da verujemo Vama, ali nemamo poverenja u one oko Vas. Podržali smo Vaš program i ako treba i jednu, i

drugu, i treću, i četvrtu, i petu vladu ćemo naučiti kako se on može sprovesti. Nećemo ljude izvoditi na ulice, ali možemo uzeti motke u šake, pa sve iz vlade razjuriti. Vaš program mora biti ostvaren — uzviknula je sa govornice Slobodanka Branković, član Predsedništva RVSSS.

Sličnim pretnjama oglasio se i Svetozar Gatarić, predsednik Sindikata Vojvodine, naglasivši da će se „dvomilionska armija radnika lako razračunati sa rušiocima...“ — Svi znamo ko nas koči i sputava. Vi ste nedavno boravili u Prištini i sve videli. Neprestano su Vas lagali. Predočili su Vam kako je proizvodnja na Kosovu, tobože, porasla za 21 proccenat, a sami ste se uverili da je zapravo opala za 18 odsto u odnosu na raniji period. U jednoj od Vaših studijskih grupa nalazi se i Milenko Ilić, prvi čovek mitrovačke „Trepče“, a ona je, konačno, pod njegovim rukovodstvom, potopljena. Mi smo na Kosovu već počeli da čistimo redove i jednom broju direktora zabranili ulazak u fabrike. Tako ćemo braniti Vaš program — rekao je Momir Popović, vođa sindikalne organizacije Kosova. O besu „prevarenih“ vojvođanskih seljaka, govorio je Ilija Štetić iz Vršca, a Bojana Kelić iz Sombora o lošim prilikama u zdravstvu. Posle burnog insistiranja da imenuje krivce, guverner Avramović je rekao da je tronut sindikalnom podrškom, ali „nemojte od mene očekivati da vam ja pokažem rukom koga treba motkom isterivati...“ Na kraju je izrazio nadu da će ipak sve biti u redu, naglasivši da je „ključ opstanka u većem i obimnijem investiranju u modernu proizvodnju“. = M. Milišić

EKONOMIJAK)

GUVERNER NBJ DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ NA SINDIKALNOM SKUPU U MATARUŠKOJ BANJI 0 2 AUTORI EKONOMSKE TEORIJE IGARA ZASLUŽILI NOBELOVU

„Odlazim za fri meseca“

Dobit iz

konfliktnih situacija

Teorija igara, zbog čijeg. unapređenja su Džon Harstaji, Džon Neš i Rajnhard Zelten, trojica eminentnih svetskih ekonomista upravo dobili ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju predstavlja analizu principa donošenja odluka u situaciji kada postoje dva ili više „igrača“ sa konfliktnim interesima. Igrači mogu biti razni subjekti, privatna ili državna preduzeća, država, centralna banka, stanovništvo, potrošači, ili penzionocri. Kao posebnu granu matematikc teoriju igara uveo je još 1928. godine matematičar Fon Nojmen, a kao moderna ekonomska tcorija razvijena je u njegovim i radovima eckonomiste Morgcnšterna, pri čemu je naročito značajan rad „Teorija igara i ckonomska ponašanja“, objavljen još 1944. godine.

Istorijat i značaj ove ekonomske teorije objašnjava dr Nebojša Savić, iz Ekonomskog instituta. Po njegovim rečima pocdesctih godina razvoj ove teorije postaje dominantan u okviru matematike, a šezdesetih ona počinje ekstenzivno da se primenjuje i u ekonomskoj oblasti, posebno u analizi tržišnih struktura i konkurencije, recimo kod utvrđivanja monopola ili oligopola. Najinteresantnije područje ekonomskih istraživanja teorija igara postaje sedamdesetih godina, pri čemu konvencionalnu mikroekonomiju koja je razvila teoriju odlučivanja u uslovima izvesnosti, teorija igara dopunjava sa odlučivanjem u uslovima neizvenosti, objašnjava dr Savić.

Pojednostavljeno rečeno ova ekonomska teorija se primenjuje za razrešavanje konfliktnih situacija, kada ekonomski subjekti u donošenju nekih strateških odluka pokušavaju da predvide kako će se ko ponašati i u tome predviđaju i moguće dobitke, sa

ciljem da optimiziraju svoj pozitivan rezultat. U tome, kaže dr Savić, moguća je igra sa nultom sumom (kada dobici jednog igrača podrazumevaju i srazmerne gubitke drugog), ili sa nenultom sumom (kada svi igrači trcba da budu dobitnici zbog odluka koje donose). Ovo poslednje, može se odnositi, rccimo, na iščekivanja koja prate Avramovićev program, i gde se svi akteri vide kao dobiinici.

Postoje i koopcrativnc i suprotne igrc u prvom slučaju kada su igrači u dosluhu i u drugom kada između njih postoje antagonistički interesi, objašnjava dr Savić. Po njegovim rečima ova ckonomska teorija sec uglavnom primenjuje za razrešenje konfliktnih situacija pri analizi strategija ponašanja u tri oblasti: kod konkurencije i tržišnih struktura, zatim u privrednom гагуоји ! џи топегагиој скопоmiji, kada učesnici na finansijskim tržištima pokušavaju da otkriju ponašanje centralne banke. Pitamo dr Savića zašto je ova teorija postala toliko značajna u svetskoj ekonomiji i praksi upravo sada, da bi njeni autori postali i dobitnici Nobelove nagrade. — Do skora su među Nobelovcima dominirali makroekonomisti, na primer, oni koji su tretirali monetarne fenomene. U poslednje vreme sve veći značaj se pridaje mikroeckonomskim analizama, jer prcovlađuje saznanje o ncraskidivom spoju između mikro i makro ekonomskih analiza pri donošenju konkretnih ckonomskih i poslovnih odluka. To upravo podrazumeva individualno ponašanje ckonomskih subjekata, pri čemu je država samo jedan, i nikako ne ekskluzivni akter, kaže dr Savić.

Bojana Jager

ZAŠTO SU OGORČENI PREDSTAVNICI SINDIKATA RADNIKA OBUĆARSKE INDUSTRIJE SRBIJE?

fabrike stoje, plata i kreditu nema

Kredite ne traže da bi ih podelili kao plate, već da pokrenu mašine u preduzećima koja imaju proizvodne programe

Već dva dana predstavnici Sindikata obućarskih radnika su u zgradi Veća Saveza sindikata Srbije: Očekuju da dobiju pravu informaciju o sudbini svoga zahteva koji su postavili pred Vla-

"du, Privrednu Komoru i poslo- ~

vodstva ove industrijske grane. Radnici traže da Vlada, Komora i banke počnu da rade svoj posao i da se angažuju na rešavanju izuzetno teškog položaja zaposlenih u ovoj grani.

— U najkraćem, želimo da”

nam se obezbede uslovi za rad od koga bi smo mogli da živimo. Tražimo da se našim fabrikama obezbede krediti za pokretanje proizvodnje. Ne želimo taj novac za podelu plata ili za one kolektive koji nemaju valjan porizvodni program. Reč je o preduzećima kojima novac treba da bi ispunila obaveze iz ugovorene porizvodnje i za domaće tržište i za izvoz, kaže za „Borbu“, Slavica Savić, predsednik Sindikata radnika tekstilne, kožarske i obućarske industrije Srbije. Koliko je teška situacija u obućarskoj industriji Srbije, svedoči i činjenica na koju ukazuje naša sagovornica:

— Zimska obuća nije se pojavila u prodavnicama, a odavno je trebalo da je bude. Što je najgore, ona se čak i ne proizvodi. Jednostavno, nema novca za repromaterijal i mašine listom stoje. Nemamo nameru da štrajkujemo, već želimo da radnici počnu da rade. Prvi smo podržali Program ekonomskog oporavka zemlje, ali se mora znati da od toga neće ništa biti, ukoliko ne krene proizvodnja.

Sindikalci su nedvosmisleni kad kažu da mnogi ne rade svoj posao i da je ovaj zahtev na prvi pogled nesindikalni.

— Za proizvodnju su odgo-

vorni direktori i komore. Ali, radnicima je sigurno, a time i sindikatu, stalo da oni rade svoj posao kako valja. Od toga nam zavise plate. Zato ovak , upozoravamo odgovorne. 7? tina, potpredsednik Vlade, “. Slobodan Babić nam je obećao da će nadležno ministarstvo već početkom naredne nedelje preduzeti neke mere zarad ispunjenja našeg zahteva. U ponedeljak ćemo se sastati i sa Dragoslavom Avramovićem, guvernerom NBJ i o svemu još jednom porazgovarati, kaže Slavica Savić.

Sindikalci podvlače da veruju da će problem biti uskoro rešen. U slučaju da i ovog puta nadležni ostanu gluvi na njihov zahtev, nisu bili voljni da nam kažu šta

će učiniti. Njih pedesetoro, ostali su juče u zgradi Veća Sindikata Srbije, a Slavica Savić nam je napomenula da su obućari u avgustu imali prosečnu neto zara-

du od oko 108 dinara. Slično, ako ne i gore je, dodala je na kraju, u tekstilnoj industriji Sr-

bije. 6. Đukić

ANKETE INSTITUTA ZA TRŽIŠNA ISPITIVANJA

Svaka deseta firma očekuje poskupljenja

Sa rastom cena u predstojećih šest meseci u SRJ računa 11 procenata preduzeća, pokazuju ankete Intituta za tržišna istraživanja. Međutim, raspoloženje proizvođača može vrlo lako da se promeni ukoliko dođe do inflatorne psihoze, što već počinje da se dešava. Njeno smirenje je jedino moguće, smatraju u Institutu (koji mesečno upoznaje guvernera NBJ dr Dragoslava Av-

ramovića sa efektima progra- ,

ma) ukoliko počne da funkcioniše pravna države u ekonomskoj sferi, tačnije ukoliko deficitarni proizvodi budu vraćenii u prodavnice.

U Institutu za tržišna istraživanja potvrđuju činjenicu da postoji reaskorak između stvarnog rasta-reona i zvaničnih statističkih podataka. — Cene se snimaju do 20. u mesecu, a ulje, meso, komunalije su poskupele (pa

vraćeni) krajem septembra pa će ući tek u septembarski indeks poskupljenja — objašnjava Slobodan Milosavljević, viši istraživač Instituta. — Drugi razlog niske zvanične inflacije u septembru je to, što cene i industrijskih prehrambenih proizvoda imaju veoma mali udeo u ukupnom indeksu cena — kaže Milosavljević. Septembarske pijačne cene su porasle za 12,3 procenta pokazuju podaci IZIT-a, a prema Još nezvaničnim oktobarskim istraživanjima crni devizni kurs je i do 40 procenata viši od zvaničnog, dok je šticung veći i za 55 odsto. Razlog je, kažu činjenica da je NBJ prestala da daje devize za uvoz sirovina i repromate-

- rijala, pa su preduzeća prinuđe-

па да зе зпајаге. 1 тада пајпоvija istraživanja pokazuju da pojedini proizvođači za pojavu šti-

cunga mahom okrivljuju privatnike, činjenično stanje govori O tome da bi poslovne banke morale snositi mnogo više odgovornosti. Konjukturni test Instituta Za tržišna istaživanja (još nekompletiran za oktobar) govori i o sve učestalijim prekidima u proizvodnji. Razlog je mahom u iscrpljenosti zaliha repromaterijala koje teško pristiže iz inostranstva zbog bloakde. Prisutan problem tržišta je takođe deficit mesa i mlečnih prerađevina, jer je stočni fond u stalnom opadanju, dok je nestašica ulja nelegalno izazvana. Milosavljević tvrdi da proizvođači ulja dobijaju gotov novac koji je neophodan za dalju reprodukciju. Kako veletrgovina nema gotovih para za kupovinu ovog artikla, to je tržište suočeno sa manjkom ulja u radnjama. M. Manojlović