Борба, 15. 10. 1994., стр. 8

5УЕТ

BORBA

SUBOTA-NEDELJA 15-16. OKTOBAR 1994.

SVRGNUTI PREDSEDNIK ARISTID VRAĆA SE DANAS NA HAITI

Vesnik nove demokratije?

Prijemom u Beloj kući šef haićanske države zaokružio trogodišnje izgnanstvo u SAD na koje su ga prinudili pučisti predvođeni generalom Sedrasom koji se od četvrtka nalazi u Panami : | e

Slobodan Pavlovic

dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona

Žan-Bertran Aristid je tokom svog trogodišnjeg, izgnanstva više puta ulazio u vašingtonsku Belu kuću, ali je jučerašnja poseta bila drugačija (i prijatnija) od svih dosadašnjih. Klinton ga je primio i tretirao ne kao bivšeg nego i kao budućeg predsednika Haitija, da bi ga na kraju ispratio kao vesnika nove demokratije koju su njegovi marinci uspostavili za nepune četiri nedelje na ovom karipskom ostrvu.

Aristid je time zaokružio svoje izgnanstvo u SAD, na koje su ga 31. avgusta 1991. prinudili pučisti, predvođeni generalom Sedrasom. Danas pre podne vraća se u svoj Port-o-Prens, ko-

ji je u međuvremenu umiven i.

očišćen — kako od tragova dojučerašnjih uličnih konfrontaciја, јако 1 оф уојпе hunte.

Kako stvari stoje, зуба 1 уаšingtonska pratnja starog (поvog) predsednika jedva da će stati u tri specijalna aviona američkog Ratnog vazduhoplovstva

predviđena za današnji let na Haiti. U ime administracije, kao počasna pratnja i žirant spasenom predsedniku u Port-o-Prensu pojaviće se američki državni sekretar Voren Kristofer, a Dored njega doleteće brojni kongresmeni, biznismeni političari, novinari i svi ostali koji i na taj način žele da pruže javnu podršku i pomoć Aristidu i obnovljenom demokratskom procesu koji se od njega očekuje.

·Odmrznufi reiumi

Pomoć je, međutim, pružena i onome koji je otišao. „Ubice haićanske demokratije“, generali Sedras i Biambi smešteni su od četvrtka u vilama Panama Sitija, iznajmljenim na račun američke administracije, a porodice su im — da se ne bi zlopatile — odmah prebačene čarter avionom u Majami (takođe platio Vašington), gde su dobile dozvolu za šestomesečni boravak u SAD, sa

| SVIM „Za srećan povrofah“: Arisflo па lurijevoj karikofuri

perspektivom kasnijeg iseljeničkog statusa. :

Bela kuća je u međuvremenu saopštila da Sedrasu i Biambiju

Amerićke vize za

Vašington, Rojter. — Američke imigrantske vlasti dozvoliće da se tokom iduće godine u SAD doseli 26.500 Kubanaca. Američke vlasti izdavaće Kubancima vize po znatno blažim kriterijumima nego dosad. Na olakšice će računati i oni Kubanci koji pokušavaju da na teritoriju SAD stignu kao politički azilanti, pa prema tome i nisu uračunati u pomenutu godišnju kvotu.

Prema objašnjenju američkih zvaničnika, status političkog azilanta moći će da dobiju i aktivisti Pokreta za ljudska prava, sindikalni pokreti i verski disidenti a ne, kao do sada, jedino politički zatvorenici.

EKSKLUZIUNO: JEZIUA

· BIVŠIH ZRTVORENIKA NETAVNO RRSPUŠ? Мр НО ГР КОНЛСА NOE А А А а СЕЈ МАО А А У ИВЕ ИЦ

EMSHLUZIVNA OG:

POJJESR

15 РОБ 5 Т: са МЕ "ИРИНЕ МА А 165 ZITO IT a Ra БИРА C2) PORA CIA LCM И U UM LM REDIUNIE DODATAK "TU SVET" SR NRJOPŠIRNIJIM TU PRUGRRAMDOM 1 ZEMJI

26.500 Kubanatc

Do povećanja godišnje kvote za kubanske imigrante i olakšica pri dobijanju američke vize, došlo je nakon nedavnih pregovora između Vašingtona i Havane o problemu kubanskih izbeglica. Ti pregovori usledili su posle egzodusa nekoli-

ko desetina hiljada kubanskih građana, koji su -

pokušali da se domognu američkog kopna na ile-

galan način, ploveći prema severu na improvizo-

vanim splavovima i u ribarskim čamcima.

Većinu tih „splavara“ koji su se prošlog septembra otisnuli ka severu, američke vlasti pokupile su na pučini i odvele ih u sabirni logor, u američkoj pomorskoj bazi Gvantanamo, koja se inače nalazi na istoku Kubanskog ostrva.

МИ

ТЕ

EZ

— za razliku od njihovih, najbližih — „nikad neće biti dozvoljen ulazak u SAD“. Već danas, međutim, njima dvojici ( grupi od oko 600 njihovih najbližih saboraca, koji su se takođe razbežali po svetu) odmrznuti su računi u inostranim bankama, — takođe na zahtev SAD, takođe u okviru paketa sporazuma kojim je „diplomatijom marinaca“ zatvoren trougao diktatura-okupacija-demokratija i 15. oktobra omogućeno Žan-Bertran Aristidu da se vrati u Predsedničku palatu u Port-o-Prensu. 0 miru i obnovi

I jučerašnji oproštaj s Aristidom, inače, Klinton je pred izbore za Kongres — da upozori kakva sve iskušenja i opasnosti očekuju iz mrtvih vraćenu haićansku demokratiju. Pored tekuće vojne pomoći, Amerikanci su na tom planu rešeni da zaleg-

nu koliko mogu: Savet bezbed· nosti usvojio je njihovu rezoluci-

ји да зе за 15. окгобгот (даnom povratka Aristida) skinu sve ekonomske sankcije Haitiju, obezbeđena su sredstva da se isplate minimalna zaostala potraživanja MMF i Svetskoj banci (kako bi se steklo pravo na nove aranžmane), a osmoricom age-

nata tajne službe i fondom од -

nekih 2,7 miliona dolara pomognuto je formiranje aparata koji će obezbeđivati Aristida i

· postaviti temelje novoj policiji i

snagama bezbednosti.

· za sebe.”

slavine

„Kad bih slušao i polovinu večernjih vesti na TV, ni ja ne bih bio

BIL KLINTON, o svom predsedničkom imidžu

„Ovo je nedelja za slavlje. Nedelja u kojoj smo svedoci odlaska pučista ı početka prelaznog perioda... Put do uspostavljanja demokratije, međutim, veoma je dug i neizvestan“ — izjavio je u jednom TV intervjuu specijalni Klintonov savetnik za Haiti, kongresmen Vilijem Grej, ukazujući na „dramatične podele“ koje je prouzrokovala vojna diktatura na Haitiju. 5 Preksinoć, u istupanju pred Organizacijom američkih država, kao i prilikom jučerašnjeg oproštaja u Beloj kući, Žan-Bertran Aristid izmamljivao je aplauz svojim proklamacijama o miru, pomirenju, obnovi zemlje i „budućnosti koja će okrenuti leđa mračnoj trogodišnjoj prošlosti“. „Otac demokratije“ najavio je tom prilikom plan ekonomskih mera kojima se predviđa stezanje kaiša buduće administracije, privatizacija industrije, smanjenje troškova i brojnog stanja oružanih snaga, otvaranje novih radnih mesta, kao i posebne napore u pravcu poboljšanja uslova za obrazovanje i zdravstvene zaštite. Opraštajući se sa Vašingtonom, Aristid je juče zatražio pomoć SAD i UN — kao i međunarodne posmatrače — za organizovanje lokalnih i parlamentarnih izbora, planiranih za sredinu januara. Posle iskustva sa Sedrasom i kompanijom, ne bi trebalo sumnjati da će se izići u susret i tom njegovom zahtevu.

ПОРЕ "РВ

(а (о ЈЕ PRIŠTINA eurosalon у Lenjinova5 ~

tel. 038/42 322 PIROT

eurosalon ~ | Predraga Boškovića la

Ио E)

auyansaya, ali — = RC

aaa aa AO ae"

aaa ti sey

CMA