Борба, 25. 10. 1994., стр. 13

pitanje

SO SAL Ć

Aleksandar Solženjicimn

Rusko

„Svi gubici koje je naš narod imao u periodu od 300 godina... od Smutnog doba u 17. veku naovamo, ne mogu se ni izdaleka uporediti s gubicima i propadanjem za sedamdeset komunističkih godina...

Usled stalnog unutrašnjeg rata koji je sovjetska vlast vodila protiv sopstvenog na- , roda, SSSR je izgubio Z između 45 i 50 miliona Ž ljudi...Kraju smo se približili, ma kako paradoksalno izgledalo, licemernom ı neodgovornom '“perestrojkom” Gorbačova...“ Сштапе геčenice nisu ni najsnažnije · mi najoštrije Ocene „ruske nesreće“, koje Je napisao ruski disident i nobelovac _Aleksandar Solže- - А njicin, u tekstu pod nazivom „Rusko pitanje“, koji predstavlja neku vrstu „Ruskog memoranduma“, tražeći, u minula tri veka ruske istorije, uzroke sveukupne ruske као koja po njegovom mišljenju, vodi „izumiranju

usa“. -

Današnji Rusi, kaže Solženjicin su izgubili „rusku dušu“, „pravoslavnu i nacionalnu svest“. Rusko pitanje krajem 20. veka, kaže autor „Gulaga“ svodi se na to „da li će Rusa biti ili neće“.

Sa ovim ı sličnim tezama ruskog nobelovca čitaoci „Sveta knjige“ moći će da se upoznaju kroz feljton koji

. kreće u današnjem broju. Feljton objavljujemo ekskluzivno

zahvaljujući predusretljiyosti Raše Livade koji je integralnu verziju „Ruskog pitalja pripremio za štampu u najnoyijoj knjizi — dvobroju 38-39, i kao posebno izdanje u „žutoj ediciji“ strane knjige. Prevod Bobana Đurića. str. IV

ekskluzivno

specijalni” ; dodatak povodom ” Sajma knjiga

Albera Kamija

Monaš

civilizacija Slobodana M. Radoševića, Cehtar za geopoetiku i ČiP Štampa, Beograd, 1994. |

Poreklo

ao i monoteizam, tako ı monaštvo vodi poreklo uglavnom iz tri poznata izvora: Indije, Egipta ı Ju-

deje.

Posle oformljenja ranog budizma, bila su kanonisana pravila monaških redova u Indiji, koja su zahtevala od kaluđera krajnje siromaštvo. Njihova se svojina svodila samo na tri jednostavne čaivare, to jest odeću sličnu muškoj indijskoj nošnji, na jedan čanak za prošnju hrane, na krčag za vodu, štap, iglu i konac, na brijač, jedan par ,,apo-

stolki“ ı amforu za ulje. Osim toga, kaluđer se za- vetovao da živi u celibatu, da putuje peške kroz Indiju i da nikad ne spava u selu. Sme da jede samo zrele plodove i ne sme da ubije čak ni najmanju ŽIVOŽ tinju. Pojedinačno i grupno kaluđeri su se povlačili u pećine u blizini sela ili karavanskih puteva radi prošnje, a ı Zbog opasnosti koje su im pretile iz okolnih džungli. Pod uticajem milosrdnih ı blagih budista, mnoga su se divlja plemena preobraćala iz krvožednog kanibalizma u prosvećeni budizam. U Egiptu su postojale predhrišćanske asketske zajednice. U vreme Ptolomeja, poznati su kataki, pustinjaci povezani sa Serapeumom u Memfisu. Oni su neko vreme živeli u individualnim ćelijama, a onda se vraćali u svet. Isto tako, i sveštenici asketi u Heliopolisu u |. veku pre Hrista posvećivali su život razmišljanju i molitvi, odbacujući sva obična zanimanja. Međutim, oni su se rasturili tri veka pre nego što je sveti Antonije odlučio da se povuče u pustinju.

Poslednji roman

Dvadeset i četiri godine posle tragične SC pogibije Albera Kamija u Parizu Je pronađen rukopis nezavršenog autobiografskog romana istaknutog književnika ı filozofa. Prvu verziju rukopisa, pod nazivom „. Prvi čovek“. pronašla je i pripremila za štampu Kamijeva ćerka Katrin Kami i objavila 24. aprila ove godine kod Galimara – Kamijevog izdavača od najranijih spisateljskih dana. (Kami je stradao u saobraćajnoj nesreći, u kolima koja je vozio Galimarov nećak Mišel). Za samo mesec dana, do 24. maja, roman Je prodat u 164.000 primeraka, a do kraja godine francuski izdavač se nada da će poslednje Kamijevo delo prodati u pola miliona primeraka. Senzacionalno otkriće nepoznatog rukopisa jednog od najvećih pisaca i filozofa XX veka pratio je i sticaj srećnih okolnosti vezan za naše čitaoce. Još u vreme pripreme rukopisa romana Za štampu u Parizu je kod Galimara boravio naš istaknuti izdavač ı glavni ı odgovorni urednik „Matice srpske" Zoran Stojanović i bez ikakvih teškoća dobio prelom teksta ı prava za prevođenje. Kamijevo autobiografsko delo je do avgusta preveo naš poznati prevodilac Živojin Živojinović, koji, inače, duže vreme boravi u Parizu. Zahvaljujući takvim okolnostima pronađeni roman Albera Kamija najranije je preveden na srpski jezik, a „Matica srpska“ iz Novog Sada je prvi strani izdavač koji ga objavljuje, kao što i naši čitaoci prvi posle Francuza imaju zadovoljstvo da se upoznaju s tim delom.

monaštva

Gimnosofisti u Tebi u l. veku našega doba, takođe su se posvećivali kontemplaciji, i njihov se asketizam sastojao u uzdržavanju od mesa, kao i od putenih želja ı zavisti. Međutim, najzanimljivije predhrišćanske monaške zajednice na egipatskom tlu bile su grupe poznate kao Terapeuti i Terapeutridi.

Filo piše da terapeuti „nisu živeli jedni drugima blizu kao u gradovima, pošto bi neposredno susedstvo drugih bila uznemiravajuća i neprijatna stvar za ljude koji su osmislili divljenje prema samoći i odlučili da Joj se predadu... i oni su bili naviknuti da se mole dva put svakog dana, izjutra i uveče... a interval između jutra ı večeri, posvećuju potpuno razmišljanju i upražnjavanju vrline, jer oni prihvataju svete spise i filozofije koje se tiču njih... sedmog dana, sastaju se u svetoj skupštini i sedaju po redu koji odgovara njihovoj starosti sa svom pristojnom ozbiljnošću... i niko od njih ne sme da uzima mesa ili pića pre zalaska sunca, pošto smatraju da je rad filozofiranja dostojan svetlosti, dok briga za telesne potrebe odgovara samo mraku“. No, iako ovaj opis umnogome liči na obaveštenja koja postoje o pustinjskim ocima, Terapeuti nemaju nikakve direktne ili indirektne veze sa hrišćanskim asketizmom koji je usledio u 3. ı 4. veku.

Isto tako, malo se može sumnjati da su ideali hrišćanskih pustinjaka donekle imali preteče i u judejstvu. Nazariti su se, na primer. držali posebnih asketskih propisa, kao i rebabiti. Kasidimi ba-rizbonim iz makavejskog perioda takođe su se sakupljali u male družine i predavali se asketskom i religioznom životu. |

Iz odrednice o poreklu monaštva

Putopisna enciklopedija

„Monaška civilizacija“ Slobodana M. Radoševića Je najneobičnija i najuzbudljivija putopisna enciklopedija objavljena u svetu poslednjih godina. Najneobičnija enciklopedija zato što njenih 2500 Jedinica sređenih u dva toma od 1300 strana, nisu klasično pišane odrednice, kao u većini enciklopedija i pojmovnika. Najuzbudljiviji putopis zato što donosi impresivne opise s putovanja Jednog od najvećih svetskih putnika po svim meridijanima, koje je trajalo više od trideset godina. Putujući stazama pravoslavnog i katoličkog monaštva Radošević je opisao monaške lokacije u Egiptu, na Srednjem istoku, u Indiji, po celoj Evropi, Kanadi, Severnoj i Južnoj Americi, Japanu i Rusiji. Stoga su odrednice ove putopisne enciklopedije impresivni literarni zapisi, koji objedinjuju temeljno izučene i autentično viđene i doživljene staze monaštva. „Monaška

civilizacija“ nije samo „povest svetaca, priča o nastanku i

razvitku verovanja i posvećenja, priča o povlačenju iz sveta,

o otkriću unutrašnje snage...“. To je paralelna istorija različitih kultura i najpoučnija „gramatika civilizacije“. Slobodan M. Radošević rođen je 1920. pod Oplencem. Bio je profesor nemačkog i francuskog u Harlou ı Birmingemu. Jedan Je od najcenjenijih predavača u Kembridžu. Oksfordu, Londonu, Edinburgu i širom SAD. Živi u Beogradu

_ _ kao „monah koji nije monah, posvećenik koji nema svoj red". D.M.

Odlomak iz romana na str. XIX i XXI