Борба, 17. 11. 1994., стр. 23

сеје

%

ВОКВА . ČETVRTAK 17. NOVEMBAR 1994.

бопуо 12 огапке_

Је са Рот ом

Potvrđujući onu narodnu „Nužda zakon menja“ domaći stručnjaci su u poslednje dve-tri godine iz zaborava počeli da izvlače alternativna tehnološka rešenja ne bi li koliko-toliko nadomestili manjak naftnih derivata, posebno dizela na jugoslovenskom tržištu. џ

Ova okasnela rekacija пе treba da čudi jer i cvropski tehnolozi su se izuma Rudolfa Dizela setili

о“ e e al о Godisnja proizvodmja U svetu je, procenjuju stručnjaci, uljanom repicom godišnje zasejano 10 miliona hektara. Žetva je „teška“ 25 miliona tona uljanog zrna a najveći proizvođači su Kina — 25 odsto, Evropska Unija — 25 odsto, Indija — 17 procenata, Poljska — 15 i Kanada — 13 odsto. ј

tek sedamdesetih godina ovog veka, u vreme energetske krize i masovnog vraćanja obnovljivim izvorima energije. A Dizel je još 1900. svoj prvi motor konstruisao na bazi korišćenja goriva dobijenog preradom ricinusovog ulja. Ovaj motor je kasnije umesto za potrošnju bio-dizela prilagođen'za rad na fosilno gorivo, odnosno naftu. Početkom oktobra srpska Vlada je podržala ideju o organizovanju i objedinjavanju proizvodnje uljane repice za dalju preradu u bio-dizel, takozvani „eko-mer“. Usledilo je osnivanje Konzorcijuma za proizvodnju bio-dizela. Kao što je to kod nas već ustaljena praksa dekretom su svi dobili radne zadatke kako bi već naredne jeseni u

Srbiji uljanom repicom bilo zasejano 60.000 hek- .·

tara a od dobijenih 160.000 tona semena ove uljarice da se 1996 proizvode 50.000 tona bio-dizela. Da bi se ovo ostvarilo-potrebno je obezbediti kvalitetno seme, iz uvoza, jer kod nas nije razvijena proizvodnja semenske robe ove kulture uopšte, a kamoli vrsta sa visokim procentom ulja. Takođe, pošto se uljana repica na našim poljima do sada sejala gotovo simbolično, a njeno ulje korišćeno samo za fenjere železničara jasno je da domaći agronomi moraju savladati i agrotehnička dostignuća kako bi se postigli što bolji prinosi.

U prvoj, eksperimentalnoj fazi, za koju su se u poljoprivrednoj korporaciji „Beograd“ odlučili zbog manjka goriva za poljoprivrednu mehanizaciju, a u „Prvoj iskri“ u Bariču da bi uposlili kapacitete koji inače, zbog međunarodnog embarga prema SRJ stoje i propadaju. Ove godine je u Bariču preradom sirovog ulja (uljane repice) proizvedeno oko dve hiljade tona bio-dizela: 500 do 600 tona odmah je kao pogonsko gorivo iskorišćeno u ovogodišnjoj žetvi na poljima PKB i, kako

Opasan kole!

Na vojvođanskim poljima ove godine je „zaribalo“ oko 320 traktora čiji vlasnici su želeći da prođu jeftinije u njihovim motorima mešali dizel sa biljnim uljem. Ovakvo eksperimentisanje je međutim, opasno jer traktori bez ikakvih prepravki mogu koristiti bio-dizel. Ali, on se ne sme zamenjivati biljnim uljem a nikako mešati sa dizelom.

kaže Duško Korićanac, rukovodilac Poslovnice za mehanizaciju PK „Beograd“, ovo ekološko gorivo se dobro pokazalo — a bez njega bilo bi nemoguće na vreme okončati sezonske poslove na oranicama.

Pored ove, očigledne motivisanosti PKB za proizvodnju uljane repice i iz nje bio-dizela Korićanac ipak ističe i neizbežne teškoće. Jer, osamdesetih godina kod nas je najviše uljanom repicom u jednoj sezoni bilo zasejano oko 30.000 hektara a da bi se proizvodnja duplirala, jer u međuvremenu je gotovo stala, nephodno je stimulisati proizvođače. Pogotovo seljake kako bi bili sigurni da će se gajenje ove kulture isplatiti.

{Nastavlja se)

XPORTAUTO NOVA PRODAVNICA DELOVA NARUDŽBENICE PREKO Ур]

ЗА(ЈЈЕМО РОШХЕСЕМ OLSVORTIJEVA 31 (O11) 454095

PRIVATNA INICIJATIVA U RUSIJI

Prvi muzej oldtajmera

Privatna inicijativa, nije nepoznanica, u Rusiji uzima svc više maha. Najnoviji primer je izvesnog Dimitrija Lomakova (na slici). On je uspeo da prikupi 75 starih automobial i motocikala i — Otvori prvi (privatni) muzoj starih vozila u svojoj zcmlji.

BMW NAJAVLJUJE ZA DOGODINE

Оодтепсе ха: gas ili benzin

Poznati nemački proizvođač automobila BMW planira izgradnju prvc linije automobila koji će kao gorivo koristiti prirodni gas. Radi se o modclima „316“ i „518i“ čija ćc izrada počcti 1995. godine.

— Obim proizvodnje automobila na gas — prcma rečima predstavnika BMW-a Tomasa Gubica — zavisićc od tražnjc na tržištu.

Automobili će biti opremljeni klasičnim rezervoarom za benzin što će omogućiti prebaciva-

njc sa gasa na bcnzin pritiskom na dugmc. Novi modoeli bićc prcvashodno namcnjeni tržištu privrednih vozila, kao na primor za taksi uslugc ili prcvoz pošte, a manje privatnim licima. Kompanija sc odlučila za izradu vozila na gas jcr se ona „čistija“ od benzinskih i praktično uopštc nc oslobađaju ugljcn-monoksid. Nedostaci ovih vozila, međutim, biće manjc ubrzanje od benzinskih i smanjena unutrašnjost zbog dvostrukog sistema goriva. >

BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU. PET KRITIČNIH SITUACIJA

0 Neoprezno preticanje — put bez povratka :

Prema podacima Uprave za bezbednost saobraćaja Sekretarijata za unutrašnje poslove Beograda svake godine u oko 3.000 nesreća pogine između 250 i 260 vozača!

Ovaj crni broj postaje još tragičniji kada se statistika još malo razgrne. Samo u prve tri godine svog vozačkog staža pogine 30 odsto vozača, u prvih pet godina situacija saobraćajnog iskustva — 50 procenata, dok u prvih deset godina život gubi čak 82 odsto novih vlasnika vozačkih dozvola...

— Na osnovu svake prijave rekonstruišemo nesreću i analiziramo kako je do nje došlo — kaže načelnik Uprave za bezbednost GSUP-a Beograd inž. Dragan Janković. — U auto-školama doduše uči se i teorijski i praktično. Kandidati dolaze sa željom da što pre dođu do dozvole, ali u tim centrima polaznici ne mogu da steknu ono što se zove — rizik. Pravi saobraćaj je drugačiji. Brži i opasniji. On zahteva da se ispravna odluka donese za samo par sekundi. U toj prilici teško je odlučiti koje od pravila u saobraćaju treba primeniti. A njih je u Zakonu oko 500 i zato je uvek dilema: koje je pravo za konkretnu situaciju. а

Evo nekoliko primera koje nam je, доduše samo u kabinetu, demonstrirao inž.

Janković a u kojima najčešće dolazi do kritične situacije i sudara. Primer 1 — Procena preticanja: Greške se najpre dešavaju pri pogrešnoj proceni preticanja što zavisi o brzini

Rizik se ne uči!

O. пи таи + : 5 U prve tri godine „staža“ pogine čak 30 odsto vozača Ф Ашго-гроје ођисар.

put bez povratka. Tada auto ne može da se vrati u svoju traku (desnu) jer je zauzeto od vozila iza. A to opet znači ostajanje na levoj strani kolovoza paralelno s vozilom koje se pretiče ali i u susret autu koje dolazi iz suprotnog smera.

Crne faćke i crni pravci

Najviše nezgoda se naravno dešava u zloglasnim crnim tačkama. U Beogradu ih je recimo na desetina ali najčešća crna mesta su na velikim raskrsnicama:

0 Beogradska — Bulevar revolucije (kod Pravnog fakuleta)

0 Kneza Miloša — Srpskih vladara (kod Londona)

0 Kneza Miloša — Nemanjina (kod Generalštaba Vojske SRJ)

0 Kneza Miloša — Miloša Pocerca

0 Jurija Gagarina — Gandijeva (Novi Beograd)

0 Jurija Gagarina — Nehruova

0 Brankova — Pop Lukina (ispred Brankovog mosta) 0 Bulevar Lenjina — Milentija Popovića — Ušće (kod hotela „Hajat“)

0 27. marta — Starine Novaka

Ove crne tačke zbog manjeg broja vozila na ulicama (jer nema dovoljno benzina) vremenom pretvorile su se u crne pravce: Srpskih vladara, Nemanjina, Bulevar revolucije, Kneza Miloša, Jurija Gagarina, Tošin bunar... Uglavnom radi se o brzim grad-

skim saobraćajnicama.

=>—>—>— —–D–1–-Z e==—=0>—0—1#111q&–TCrU- –C–M=—=XĐ——-·c- _–c–:—_UG____________,.,

kretanja vozila, o tome da li je noć ili dan, da li put ima krivinu... Zlatno je pravilo — ako se pretiče treba se uveriti da li je neko iza vas već počeo da obavlja tu radnju! Jer ako jeste, tada se kreće na

Х

Primer 2 — Držanje odstojanja:

Mladi vozači često greše pri držanju odstojanja u odnosu na vozilo ispred. Kada ono zakoči, ako je udaljenost nedovoljna — naletanje je neizbežno.

aju i teorijshi i praktično, ali se ne obučavaju i u rizičnim situacijama

Primer 3 — Brže vozilo iza kamiona: Ako se želi u preticanje a na nekoj udaljenosti u susret nailazi kamion ili autobus koji se sporo kreće mora se pretpostaviti da će neko drugo brže vozilo hteti da ih pretiče. Često se dešava da ono iznenada izleti iza sporijeg vozila i sudar je neizbežan.

Primer 4 — Završna faza preticanja: Neiskusni vozači često greše i u završnoj fazi preticanja. Tada naglo okreću volan udesno u tom momentu javlja se velika centrifugalna sila. Sa većom brzinom i ona je veća, i zbog toga je izletanje neizbežno. Primer 5 — Bočni put: Ako je bočni put s leve strane, a desna traka je zauzeta, takođe često dolazi do nesreće jer automobil koji izlazi sa sporednog puta nema preglednost. Slično je i kod bočnih puteva sa desne strane. Tada vozači obično rezonuju: taj auto, koji dolazi na glav-

ni put, spor je pa imam vremena da pro-

đem, a i prednost.

Svi ovi rizici, koji su na putevima stalno prisutni, a u auto-školama se na žalost ne izučavaju ili barem ne dovoljno — zahtevaju od svakog vozača da uvek vidi korak dalje, upozoravaju u Upravi za bezbednost. S. Stojanović