Борба, 17. 11. 1994., стр. 24
GRADSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE O „UPOTREBI NOVOG SADA
| VOJVODINE
Za bolji zivot
мађа — „promućkat
Zaokružujući svoj programski
projekat za rešenje problema
blokirane Gradske uprave u Novom Sadu, Gradski odbor Demokratske stranke, ponudio je juče javnosti dokument definisan u „tri tačke“, koje određuju mesto Novog Sada u Vojvodini, naslovljcnog kao, „Upotreba Novog Sada i Vojvodine“.
Cilj dokumenta, kako jc to jučc na konferenciji za štampu primetila portparol! GO DS Gordana Čomić nije ništa drugo do da sc iskoriste pozitivna zakonska rešenja koja i u ovom trenutku Novom Sadu i Vojvodini nudc određeni autonomni status, do sada nciskorišćen, objašnjavajući pri tomc da sc, do konačnog teksta ponuđenog dokumcnta došlo „snimanjem situacijc naročito na rclaciji odnosa lokalnc samouprave i Vojvodinc“.
„Upofrebna vrednost“
— Novi Sad je u svakom smislu marginalizovan, kao grad stav-
ljen u poziciju da nc budc ono”
što po svojoj prirodi i ovlašćenjima iz Statuta Vojvodinc i Ustava Srbijc trcba da bude. Prestao jc da budc i politički, kulturni i ckonomski ccntar, izgubio jc i na identitctu, osiromašcn i kao sredina u kojoj bi trebalo da počinjc i završava SVC Što SC tičc vojvođanskc problematikc svakodnovnog života, stavljen u svojevrsnu „upotrebnu vrcdnost“. Ako išta zameramo nOVOsadskim i vojvođanskim čolnicima SPS onda, je to njihova potpuna ncsamostalnost i zavisnost od tclecfonskih, gotovih rcšcnja sa „viših instanci“, koje pokazuju njihovu ncsposobnost da za sebc izabcru mcsto unutar SPS, a timc i da gradu i pokrajini obczbedc sva ona ovlašćenja i ulogu koju treba da imaju. Vrcmoc je da prestanc „upotrcba Novog Sada i Vojvodinc zarad tzv. viših razloga“. Uslovi i prostor za takvo šta postojc i zato dcmokratc i predlažu ovaj programski dokument sadržan u tri tačkc — rckla jc Gordana Čomić. o
U prvoj tački ovog. dokumcnta (а па predlog demokrata) na inicijativu Novog Sada trcbalo bi oživotvoriti Statut Vojvodinc, koristeći za sada rcšcnja koncipirana u Ustavu Srbije i rcalizovati punu podršku Novog Sada pokrajinskoj Skupštini koja tako nećc biti samo dekoracija, kojoj је Statut deklaracija već tclo kojc će u skladu sa Ustavom stvarno odlučivati o Statusu Vojvodinc, a Novom Sadu obcložiti značaj pravog ccntra Vojvodinc.
Po drugoj tački ponuđenog dokumenta dcmokratc će sc. zalo-
Mrak i po Samo od potrošača clcktričnc cncrgijc zavisi hoćc li štcdcti struju ili ćc scdcti u — čctvoročasovnom mraku. To jc otprilikc poruka sa jučcrašnjc konfcrcncije za štampu održanc u „Elcktrovojvodini“, upriličene, povodom novc Urcdbc EPS-a o odrcđenim bilansima potrošnjc po područjima. Da Novosađani mogu da sc uklopc u raspoloživu kvotu od 5.778.000 dozvoljcnih kilovat sati, dokaz je ponašanjc ovih dana: pošto sc prckjučc armija „Elcktrovojvodinih“ kupaca ponašala štedljivo, jučc jc svcticlo u svim novosadskim domovima. Pomoćnik dircktora za tchničkc poslove mr Nenad Katić jc naglasio da jc javna rasvcta smanjena za polovinu, da jc rcducirano i korišćcnje svctlećih rcklama, a da jc fudbalerima skrenuta pažnja da utakmicc višc nc smoju igrati
u vrcmc kada jc za to potrebna
UKOLIKO GRAĐANI NE BUDU ŠTEDELI STRUJU
čeliri sata!
од ||
žiti za princip „autonomija ekonomije nužno proizvodi i SVOjevrsnu autonomnost u vođenju politike“. Koncept autonomnog lokalnog samoupravljanja i poikrajine ostvarljiv je u okviru datih rešenja Ustava („samo da se hoće“) i gradovi Vojvodine i pokrajina mogu sami odlučivati o ulaganjima u sopstveni razvoj ili razvoj drugih ako se to isplati („samo treba hteti“).
„Komc je u interesu marginalizovanje i osiromašenje regija Vojvodine? I zašto se ne ostvarujc ono što je zakonom pokrajini i Novom Sadu dato?“, pitaju sc demokrate.
Kao treći predlog (odnosno tačka) — od strane demokrata se inicira konstituisanje konferencije gradova i opština Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu, kako bi u saradnji sa pokrajinskom Skupštinom (koja bi stvarno radila) predlagala svoja rešenja u ckonomiji, kulturi i slično, koja moraju biti doneta na republičkom i saveznom nivou. Predlozi o tcni žita, o poreskim opterečenjima, slobodnim carinskim zonama, investicijama u
"kulturu itd. tako bi imala argu-
mentovanu objektivizaciju i realne šanse za sprovođenje u Život. SPS vežbu narod
|— Gradski odbor DS smatra da
bi ovakva rešenja mnogo više učinila za bolji život svih nas od atmosfere koja nam se trenutno priređujc promocijom udruženja i novokomponovanih stranačkih organizacija, izniklih u tronutno prcpoznatljivim zajedničkim intcresima koja „odjednom“ otkrivaju Novi Sad i Vojvodinu kao idcalna mcsta za. opciju građanskog društva i ubrzanog društvcnog razvoja. Prc šest godina (1988) ovde je bio prostor za „učenjc i vežbanje nacionalizma“, a sada je SPS očigledno odlučio da malo vežba narod za učenje demokratije i pravila života u građanskom društvu, pa jc došlo vremc da se ovaj grad i Vojvodina „malo promućkaju i upotrcbe još jedanput“. Ako će iz toga stvarno proizići bolji život i status srednjccVroOpske rcgijc, ako neko od njih stvarno ima koncept, onda demokratc iz svc snagc pozdravljaju i to „mućkanjc“ i „upotrebu“. Problem koji slutimo je, da ako nc uspc (kao što u stvari nijc uspco ni koncept od prc šcst рофпа) оре! тко песе biti odgovoran. Svi zajedno bićemo još siromašniji — 3konstatovala je na juče održanoj konferenciji za štampu Gordana Čomić.
B. Lazukić
rasvcta. Potrošači sc takođe moје da struju koristc za svc samo nc za grcjanjc, jer sistcmi „Elcktrovojvodinc“ nisu projcktovani za te namcnc, pa dolazi od „iskakanja“ i obavczno do — iskljućcnja. Pošto je od EPS-a zahtcvao da sc redukcijc usaglasc na ccloj teritoriji Republike, od sada ima pet grupa, plus šcsta kao rczcrvna. Isključenja ćc trajati po Čctiri sata i to po dvc grupc odjcdnom, a preporuka jc, ukoliko do toga dođe, da potrošači isključc= зус kućnc aparatc, sem osvctljcnja, jecr kada sc struja ponovo uključi dolazi do havarija i dužcg čekanja na uključcnjo.
S obzirom na situaciju koja sc тепја iz časa u čas „Elcktrovojvodina“ nijc u mogućnosti da potrošačc dan ranijc obavocsti o prckidima strujc pa jc jcdini način da oni to saznaju rcdovno slušanjc radija. N. Maksimović
raznih ~
; BORBA . ČETVRTAK 17. NOVEMBAR 1994.
POSLE 30 SATI MRAKA | PREGOVORA, ELEKTROVOJVODINA POPUSTILA
SPENS ce, ipak, svetleti
Sportsko poslovni centar Vojvo-
dina, „svojevrsni novosadski „grad u gradu“ juče-je 30 sati bio u mraku. Razlog je vrlo jednostavan: popularni SPENS nije izmirio svoja dugovanja (više od 200.000 dinara) prema Elektrovojvodini. Nakon „žutog“ sledio je i „crveni“ karton, što je značilo da će mrak vladati dok se u potpunosti ne izmire dugovanja za struju. Ogromno zdanje čiji је „imidž“ zapravo raznobojno 05vetljenje, delovao je krajnje sablasno. Gnev zakupaca poslovnog prostora, sportista, građana koji navraćaju u ovaj, u gradu najveći šoping centar, bio je ne-
opisiv.
— Činimo sve da nekako pronađemo rešenje — rekao je Vladimir Isijanov, tehnički direktor ovog javnog preduzeća. — U stalnoj smo vezi sa članovima Upravnog odbora, a oni, kako sam čuo, sa gradskom vlašću. U Elektrovojvodini su neumoljivi, očekuju da im se uplate dugovanja koje SPENS sam, uz najbolju volju, jednostavno ne može.
Pregovori predstavnika uprave SPENSA i Elektrovojvodine ipak su uspešno okončani juče popodne i električna energija je oko 16 sati stigla u ovo zdanje. Problem ovim nije rešen već sa-
U SUBOTU NA KAMERNOJ SCENI SNP
Premijera groteske „Ručni rad”
U subotu, 19. novembra na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, u 20 časova održaće
se premijera groteske „Ručni
rad“. Predstava je bazirana na istoimenoj drami Žan-Klod Danoa, režirala je novosadska rediteljka Eva Balaš — Petrović, a igraju Milena Šijački — Bulatović, Gordana Đurđević — Di-
пне, i Aleksandra Carić. Scenski -
pokret osmislio je Robert Kolar, a muziku je napisao Predrag Vranješević.
Na konferenciji za novinare povodom premijere rediteljka Eva Balaš-Petrović je izjavila:
— Ova predstava je komedija apsurda, bazirana na crnom humoru. Počeli smo da je pripre-
mamo van institucije, a inicijativa je potekla od glumice Milene Šijački-Bulatović, ali tokom na_šeg rada Srpsko narodno pozorište se zainteresovalo za predstavu i uvrstilo je u svoj repertoar. „Ručni rad“ je vrlo aktuelna predstava, ali smo je mi dislocirali u budućnost, jer smatramo da će mnogo lakše biti nasmejati se crnoj stvarnosti sa određene vremenske distance. To je jedna priča o nestajanju ljubavi na jednoj zagađenoj planeti, u jednom rogobatnom društvu, u kome su granice između polova totalno pomerene. Ekipa koja je spremala ovu predstavu je čisto ženska osim Roberta Kolara, i autora muzike Vraneševića, iako je autor teksta muškarac, ko-
VEČERAS NA TRIBINI „APOSTROF“
Delo izuzetne дозе
Popularna novosadska tribina „Apostrof“ zajedno sa izdavačkom kućom „Četvrti talas“ i časopisom „Transkatalog“ prerasla je u novoosnovani centar za kulturu i umetnost koji će delovati pod pokroviteljstvom Soros fondacije. Aktivnosti centra će sc protezati od promocija do značajnih ostvarenja iz društvenih nauka, savremene umetnosti i literature, preko izložbi najznačajnijih modernih jugoslovenskih likovnih stvaralaca do izdavačke delatnosti.
Tribina pod naslovom „Bez mržnje i besa“ koja će se održati danas u 19 časova (u prostorijama Soros fondacije, Jevrejska 1) posvećena je gospođi dr Alen Ројс, једпој od najuglednijih mađarskih psihologa, a jugoslovenskoj javnosti poznatoj po knjizi ispovedne proze „Žene na frontu“, koju je nedavno u prevodu Arpada Vicka objavila Matica srpska (u konkurenciji sa delima takvih evropskih literarnih veličina kao što je Peter Es-
terhazi, Đerđ Konrad, Ištvan Erši i drugi ova knjiga je od strane mađarske kritike proglašena za najbolju proznu knjigu 1991“.
Gospođa Polc je objavila pet stručnih priholoških knjiga visoko ocenjenih u naučnim krugovima, a posebno se ističu dela iz oblasti tanatologije „Škola umiranja“ (1989) i „Zar ću i ja umreti“ (1993). Alen Polc je i osnivač hospis pokreta koji pruža psihološku pomoć neizlečivim bolesnicima, posebno deci i članovima njihovih porodica.
.
mo odložen ali ne gube ni korisnici ni građani.
Treba takođe reći da ovaj kolektiv tradicionalno zakašnjava u regulisanju svojih dugovanja i kad su druga javna preduzeća u pitanju (struja, grejanje, komunalije, voda). Međutim, postojao je nekakav prećutni dogovor u vrhovima gradske vlasti (bez obzira kakav bio) da tako može. Izgleda da je Elektrovojvodina prva zaoštrila kurs i primenila
'rigorozne mere.
U svakom slučaju, dobro je što mrak (i nezadovoljstvo) nisu postali imidž ovog gradskog lepotana. D.B.
ji je ovom dramom pokušao da prikaže svoje viđenje žene. To je prava karikatura ženskog roda. Predstava „Ručni rad“ karakteristična je i po tome što je prva predstava u SNP o kojoj će se braniti neka agencija za marketing. Kako smo saznali od ekipe koja je pripremala „Ručni rad“ u planu je i jedan neobičan eksperiment: neposredno posle premijere, planira se da jedna predstava bude odigrana isključivo, pred ženskom, a jedna isključivo pred muškom publikom, kako bi se videle reakcije i na neki način poredila naša današnjica sa trenutkom koji ob-
rađuje tekst eve predstave. D. Milosavljević
Alen Polc danas supruga najvećeg živog mađarskog književnika Mikloša Metelja (inače predsednika mađarske akadeпије umetnosti) kome je posvećena knjiga „Žene na frontu“ u ovoj knjizi i naučnom delu dr Polc će govoriti književnica Ju-
“dita Šalago, urednica u Matici
srpskoj, dr Žarko Trebješanin i dr Bora Kuzmanović, redovni profesor socijalne psihologije na beogradskom Filozofskom fa-
kultetu. Moderatori tiribine „Apostrof“ su Miško Lazović i Mirko Sebić. M. L.
Srpsko narodno pozorište, mala scena Dž. Keselring „Arsenik i stare čipke“, komedija (19,30) Boskopi
„Arena“, velika sala: svečana premijera 'filma „Petparačke priče“, američki triler. Glavne uloge Džon Travolta, Uma Turman i Brus Vilis. Režija: Kventin Tarantino (20 časova). Mala sala „Erotske ludori-
je“, italijanski erotski (10 i 17 časova), „Proces“ engleska drama Dej- .
vida Džonsa po romanu Franca Kafke. Uloge: Kajl Mek Lahvan, En-
toni Hopkins (18.30 i 20.30).