Борба, 12. 12. 1994., стр. 3

_БОРБА ПОНЕДЕЉАК 12. ДЕЦЕМБАР 1994.

ДНЕВНИК КЕ

ЕВРОПА И БОСАНСКА КРИЗА

Узмицање пред собом

(Наставак са прве страно)

Европљани, неоспорно, имају извесне идеје о томе шта би

ебало учинити да мисија УНПРОФОР не постане немогућа. Уз оштру осуду напада

на тзв. заштићену зону Биха- _

ћа, захтевају моментално повлачење како босанских тако и крајинских Срба из тог подручја. Захтевају, такође, и неодлежни прекид непријатељстава на читавој територији БиХ, како би се створили услови за обнављање преговора о политичком решењу, на бази мапа и плана Контакт групе. Даље, да мисија УНПРОФОР не би постала немогућа, Европљани захтевају пуну слободу кретања снага УН и хуманитарних конвоја, пошто се, како кажу „не може толерисати да се хуманитарна помоћ користи као ратно оружје.“

Стварању подношљивијих услова за останак УНПРОФОР по њиховом би мишљењу, такође, допринело и „ефективно затварање“ границе на Дрини. Све је више сумњи, наиме, да је садашња блокада на Дрини „прилично порозна“, и да су се у последњих месец дана кроз блокаду „провлачили“ не само гориво, оружје и читави ракетни системи, већ и „свеже трупе.“ Но, о томе би, према бриселским дипломатским круговима, могло да буде више говора у Савету безбедности, по истеку оних 100 дана на колико је орочено ублажавање санкција у ваздушном и поморском саобраћају.

Европљани, дакле, знају шта би хтели, односно шта би босанске стране требало да учине како би се створили подношљиви услови за наставак мисије УНПРОФОР. Не знају, међутим, како да то постигну. У Декларацији се, наиме, босанским странама ни једном речју не предочава шта би им се могло догодити уколико буду игнорисали набројане лепе жеље шефова држава и влада Европске уније. У првим европским анализама одлука из Есена, највећи значај придаје се жељи „дванаесторице“ (од којих половина има трупе у саставу УНПРОФОР) да „плави шлемови“ ипак остану у Босни. Након што су, у данима који су пре-

тходили Самиту, из Париза, ·

Лондона, Мадрида и још неких престоница стизали недвосмислени наговештаји да је повлачење „плавих шлемова“ питање недеља, ако не и

дана... Европљани су принуђени да још једном устукну пред сопственим претњама. Истина, то узмицање је условно и орочено. „Плави шлемови“ остају, за сада, односно до даљег, тј. док ситуација не постане веподношљива. А ситуација ће, како је у Есену упозорило више европских ддржавника,

· постати неподношљива не са-

мо уколико босанске стране не послушају есенске лепе жеље, већ и ако амерички Конгрес не одустане од намере да дигне ембарго на оружје 60санској влади.

Према првим анализама, Европљани су у Есену одустали од најављиваног повлачења из два основна разлога. Прво, зато што су схватили да би својим повлачењем из Босне само „рашчистили терен“ и

во у време божићних празника. Неки од учесника Самита већ су, међутим, изразили сумњу да ће лепе жеље из Есена бити у стању да зауставе повлачење УПРОФОР, уколико ризици којима се излажу „плави шлемови“ надмаше добро које тиме чине. Према британским изворима, дебата која је о томе вођена у Есену често је била „набијена емоцијама“, које тешко могу да промене рационалне процене о (нејодрживости ситуација у којој се налазе снаге УНПРОФОР, изложене свакодневним угрожавањима, онемогућавањима мисије и понижавањима. Лепе жеље (да УНПРОФОР остане) су једно, али како је у Есену рекао британски премијер Мејџер, „постоји оп-

„Ружна слика Европе “: српски војници на положају изнад Бихаћа . 2070: M. KOKOBHh

учинили услуту оним америчким конгресменима који се залажу за дизање ембарга на оружје влади у Сарајеву и за масивнију ваздушну компању против босанских Срба. Европљани, наиме, страхују да би то био „рецепт“ за изливање рата на шире балканске просторе, са великим ризиком увлачења суседних држава и Русије, која истина није суседна, али испољава тенденцију да и Србију укључује у своје „блиско иностранство.“

Други разлог европског одустајања је, прма истим анализама, у схватању да би повлачење „плавих шлемова“ довело до огромне хуманитарне катастрофе у Босни, што би створило јако „ружну слику“ у европској јавности, и то упра-

САВЕТ НАТО 0 ПОВЛАЧЕЊУ УНПРОФОР

План за

Брисел. — Савет НАТО је двапут прошле седмице расправљао о плановима за повлачење УНПРОФОР из Босне, „за случај да Уједињене нације то одлуче и повере западном савезу извођење такве операције“. Након дуге седнице, представник за штампу западног

о " „не дај боже“

савеза је посебно нагласио три ствари.

Прво, да ће операција уколико до ње дође — бити „под вођством НАТО“.

Друго, да су садашња планирања, како је рекао, „чиста

предострожност“, што ће рећи

Могуће учешће грчких снага у интервенцији у Босни

Атина (ФоНет). — Грчки владин представник Венизелос потврдио је данас да би Грчка могла да пошаље трупе у Босну ради обезбеђивања повлачења снага Унпрофора.

Венизелос је подвукао да Грчка сматра да се мировне снаге УН не смеју повући, али додао је, ако се то питање постави и ако буде потребно учешће снага из других земаља, тада би и Грчка могла дати свој допринос. i

Званични представник је нагласио да би за такву одлуку била потребна и сагласност лидера свих грчких странака.

O E O ya FC O 2

шта сагланост да њихов останак може постати немогућ, у ком случају ће морати да се повуку..“ А у том случају, према британским изворима, због промењене ситуације може променити и британска одбојност према · америчким иницијативама за дизање ембарга на оружје босаској влаДИ. Лепе жеље да „плави шлемови“, до даљег, остану у Босни, сигурно неће зауставити започети процес планирања за њихову „борбену евакуацију“. О тим плановима, који укључују ангажовање чак до 50.000 тешко наоружаних војника НАТО, расправљаће ове седмице у Бриселу шефови генералштабова и министри одбране земаља-чланица западног савеза.

да никаква одлука с тим у вези још није донета.

Треће, и по њему најважније, западни савезници се „надају да ће УНПРОФОР наставити своју мисију чувања мира и своје хуманитарне напоре“.

Европски савезници су поздравили „начелни пристанак“ Вашингтона да и америчке трупе учествују у таквој операцији. Од осталих земаља-чланица за сада је још само Белгија обећала „свеже трупе“ за евентуалну операцију извлачења „плавих шлемова“ из Босне. О томе колико ће и каквих трупа, и које врсте наоружања, бити потребно, разговараће се данас и у уторак, када се у Бриселу састају шефови штабова атлантске „шеснаесторице“. M. K.

„ведумао, Кпега Мапова 95/952: ИЕ УУ КЕШ И:

АМЕРИКА И БОСАНСКА КРИЗА

Претња

i

учинила своје

(Наставак «а прве стране)

Пери полази већ вечерас на своју европску турнеју, Гор ће се појавити у Кремљу идуће недеље, док се сусрет Кристофера и Козирјева планира одмах после новогодишњих празника. „Ови наши сусрети постали су пракса у протекле две године и заједничка је процена да нам је потребан један дужи и добар разговор о америчко-руским односима“ — изјавио је јуче тим поводом Кристофер у Мајамију извештачима са самита америчких држава.

У Есену се већ чуло и видело (између редова завршног документа) да су Европљани схватили најављено америчко ангажовање у извлачењу УНПРОФОР из Босне као увод у Клинтон-Долову кампању „оружје за Муслимане, бомбе за Србе“. Овдашња је процена да се ЕУ преставила од последица таквог расплета у Босни (ширење рата на читав јужнословенски, ако не и балкански простор), а сад је питање како ће на ову потенцијалну „хорор-перспективу“ реаговати и Руси. Према вашингтонским најавама, Пери, Гор и Кристофер не иду празних руку на разговоре са московским партнерима и у тој партији многе старе и нове карте појавиће се на столу. Поред осталог, и питање (нејпродужавања 100-дневне суспензије југо-санкција, која истиче 15. јануара — са опасношћу да се та ствар прилично искомпликује у светлу овдашњих све учесталијих оптужби да Милошевић није потпуно обуставио слање оружја и горива преко наводно блокиране дринске границе, што је — како се наводи омогућило Караџићевим снагама да успешно спроведу бихаћку контраофанзиву уз истовремено даље децидирано одбијање женевског мировног ултиматума.

Клинтоново одлучно опредељење да са војном силом од можда и 25.000 војника поведе НАТО у евентуалну операцију извлачења УНПРОФОР из Босне, одмах и здушно подржано и од Републиканских -лидера сенатора Дола и конгресмена Гингрича — судећи према првим америчким реа-

говањима — примирило је не _

само европске савезнике, већ

и зараћена балканска племена. Врућа паљанска реторика (у стилу да ће то за Американце бити „други Вијетнам, ако: оскрнаве свету српску земљу“), при томе се много мање узима у обзир од чињенице да је са те исте стране последњих дана почео полако да попушта притисак на опкољене муслиманске енклаве и заточене припаднике мировних снага УН. =

У Вашингтону се очекује да ће се овај тренд „постепене нормализације“ наставити из два разлога. Прво, што је 60санским Србима наравно веома јасно како би се у коначном свођењу рачуна завршила њихова оружана конфронтација са НАТО и друго — много важније — што су својим одуговлачењем и пратећим подизањем температуре дочекали расцеп у Контакт-групи и изнудили практично обнову преговора о кључним тачкама њеног наводно ултимативног мировног плана (територијална подела и уставно решење за предложену дводелну БиХ).

Муслиманско руководство, с друге стране, до пре недељу дана агитовало је из све снаге у прилог повлачења УНПРОФОР и тражило од Клинтона само оружје и „право на самоодбрану“. Сад, међутим — кад је ветар задувао у том правцу, а нарочито кад им је саопштено да би НАТО дошао и отишао са УНПРОФОР — Харис Силајџић изјављује за америчку ТВ да његова влада тражи да мировне снаге УН остану у Босни, „као што смо својевремено тражили да дођу ту где се сад налазе“.

Дани који су пред нама показаће колико је ова порука из Сарајева истовремено и најава спремности муслиманске стране на компромис, који, од ње последњих дана тражи Клинтонова администрација обећавајући, заузврат, војну подршку, отварање европских перспектива и значајну међународну финансијску помоћ у каснијем периоду послератне обнове и изградње.

Међу овдашњим експертима за Балкан, засад, нажалост преовлађују они који предвиђају да Босни — са и без УНПРОФОР — предстоје још године и године рата, крварења и тешких жртава на обема странама...

И АКО СЕ УНПРОФОР ПОВУЧЕ ИЗ БОСНЕ Посматрачи ЕУ остају у Југославији 2

Загреб АФП. — Посматрачи Европске уније остаће у бившој Југославији чак и ако УН повуку своје војнике, изјавио је јуче Паул Јоаким фон Стулпнагел шеф посматрачке мисије ЕУ.

„Моја препорука европским владама гласи да задрже мисију све док не постанемо намерна мета“, рекао је Стулпнагел. Он је додао да ће, ако се УН потпуно повуку, „рат постати још жешћи а посебно ће нажалост, у великој опасности бити Сарајево и енклаве у источној Босни.“

TELEFAKSI VODEĆEG EVROPSKOG PROIZVOĐAČA TELEKOMUNIKACIONE OPREME РО АКСТОММ СЕМАМА!

гаоавдла кад Or Telekom:

По његовом мишљењу нико ко је истински заинтересован за мир не може подржати повлачење УНПРОФОР.

Коментаришући наводе о мешању снага Срба из Крајине у борбе око Бихаћа Стулпнагел је рекао „да размена тела погинулих између снага Срба из Крајине и Петог корпуса представља индиректан доказ за њихову умешаност“.

Мисија ЕУ броји 300 посматрача и има два војна посматрача у Бихаћу. Од јануара ће улогу шефа ове мисије која функционише од јула 1991, од Немачке преузети Француска.