Борба, 15. 12. 1994., стр. 1

tvrtak 15. decembar 1994. [0 UXXI [2 Broj 34401 Cena 1 dinar 25 Ден 60 5. 4 К II V.D. direktora Dušan Mijić (0 Glavni _i odgovorni uredniF ~

ZASEDANJE MINISTARA ODBRANE NATO U BRISELU

Ko je odgovoran za deportovanje izbjeglica sa teritorije Crne Gore

Cutanje po Ustavu

strana 6

|| Koja su dela

preporučila dr Miru

Marković za rusku akademiju nauka

|| Sociologija i dnevnici

strana 7

22 2

Rascep u najvećem nemačkom magazinu „Spiglu“ Glavni urednik „pao“ zbog

| Bosne

strane 10-ii

|| Prvi put na našem auto-tržištu i hartije || od vrednosti

Zapisi za bogatiji Salon

strana 16

Dodatak na četiri strane

Evropski parlament danas raspravlja o podrsci „Borbi“

Evropski parlament u Strazburu danas popodne bi trebalo da glasa o predlogu Rezolucije kojom se, prema nacrtu, bezrezervno podržava „Borba“, javlja naš specijalni izveštač Ivo Ilić.

Evro-parlamentarci su juče odlučili da u dnevni red ove svoje decembarske plenarne sednice uključe posebnu Rezoluciju kojom se podržava pozitivna uloga koju „Borba“ uživa u beogradskom javnom mnenju i poziva da se ne postave zakonske ili političke prepreke nezavisnosti lista.

Evropski parlament, u Rezoluciji koja bi trebalo da bude usvojena, naglašava da vlasnička struktura „Borbe“ ne sme da utiče na nezavisnost njene redakcije i poziva Evropsku komisiju u Briselu i vlade zemalja članica Evropske Unije da pojačaju napore u korist nezavisnosti informativnih medija na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Umesto povlaćenja jacanje Unproforua

Zvanično, atlantshi ministri odbrane veoma su pozitivno ocenili „planove za ђотепи ераkuaciju“ snaga UN iz Bosne 0. Na neformalnom sastanku razgovarano je o jačanju Un-

Miirko Klarin

dopisnik „Borbe“ iz Brisela

„Prioritet br. 1 je ojačati UNPROEFOR i zadržati ga u Bosni,

- pod uslovom da je u stanju da

obavi svoju misiju. Ako to ne bude moguće, prelazi se na prioritet br. 2 — operaciju za izvlačenje UNPROFOR iz Bosne...“ Tim rečima su izvori NATO u pauzi jučerašnjeg zasedanja Komiteta za odbrambena planiranja (čine ga ministri odbrane atlantske „petnaestorice“, pošto Francuska ne učestvuje u tzv.

_ vojnoj strukturi NATO) tumačili

iznenadni preokret u prioriteti-

_ ma na njihovom radnom stolu.

Još prošlog vikenda, naime, povlačenje UNPROFOR je bilo „prioritet br. 1“: o planovima za takvu eventuainost raspravljali

„su Savet i Vojni komitet NATO,

a njihova prezentacija ministriша одбгапе р/ашгапа је Као glavna tačka dnevnog reda juče-

rašnjeg zasedanja Komiteta za

odbrambena planiranja.

U međuvremenu je, kako se juče izrazio visoki funkcioner američkog ministarstva odbrane, došlo do „dramatičnog i fundamentalnog preokreta u stavovima i atmosferi. Taj preokret je isti funkcioner pripisao „načel-

·profora, što je sada postao „prioritet broj 1.“

nom pristanku“ predsednika Klintona da američke trupe učestvuju u operaciji izvlačenja UNPROEOR iz Bosne. Nije rekao, ali se podrazumevalo, da je takva Klintonova odluka delovala „otrežnjavajuće“ na neke evropske saveznike sa trupama 'u Bosni: kada je povlačenje postalo ako ne izvesno, a Ono izgledno, zamislili su se nad posledicama takvog postupka i... ustuknuli. Odnosno, predomislili se.

Kao rezultat takvog predomišljanja, jučerašnja rasprava o Bosni u briselskom sedištu NATO odvijala se u dva paralelna, pa čak i donekle protivurečna,

“тока.

Zvanično, atlantski ministri odbrane razmatrali su, i veoma pozitivno ocenili, planove za „borbenu evakuaciju“ snaga UN ·iz Bosne, za slučaj potpunog kolapsa njihove misije. Sa operativnim detaljima plana upoznao ih je veFhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, general Džordž Džulvan, ali izvori NATO, budući da je reč o vojnim planovima, nisu hteli da o tome govore. Istakli su, samo, neke „političke poente“ o kojima je bilo govora:

— Bfektivna „arhitektura teatra“, koja bi trebalo da omogući povlačenje snaga UN ne samo iz Bosne, nego i iz Hrvatske i, zatreba li Makedonije;

— Neophodnost nove rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi se proglasio kraj misije UNPROFOR; — Razjašnjenja ko ima „politički autoritet“ nad operacijom NATO, budući da će „vojni autoritet“ (kontrolu i komandu) imati samo NATO;

— Šta posle povlačenja, odnosno kakva sredoročna ili dugoročna strategija za Bosnu i Balkan, kako nakon odlaska UNPROFOR ne bi ostao „potpuni vakuum.“

Razmatrajući takav scenario za Bosnu, ni jedan ministar, tvrde izvori NATO, nije rekao _ da je njegova realizacija poželjna ili iminentna. Svi su, naprotiv, ukazivali da UNPROFOR treba da ostane, kao i da bi njegovo povlačenje predstavljalo poraz za međunarodnu zajednicu, da bi komplikovalo napore za nalaženje političkog rešenja, te da bi konačno, ali ne i najmanje važno, dovelo do eskalacije sukoba i njegovog verovatnog širenja na druga područja Balkana. Mastevelk па 3. зет

RUSKO-ČEČENSKI SUKOB SE ZAOŠTRAVA

Mvio-napad na Grozmi

Moskva, Grozni. — Pet ruskih borbenih aviona bombardovalo

je juče popodne predgrađe glav- ~

nog grada Čečenije, javlja agencija Frans pres. U napadu je, kako su saopštile vlasti u Groznom poginulo šest osoba. + Ruski avioni su nadletali i centar grada otvarajući vatru iz teških mitraljeza, a bombardovan je i zatvor u blizini sela Dolinskoj, severno od Groznog. Rojter javlja da je juče oboren jedan ruski helikopter, kada su na njega otvorile vatru čečenske snage utvrđene na oko 40 kilo-

metara od Groznog. Dva pilota |

su poginula, a jedan je ranjen. Ruske trupe sastavljene, od nekoliko stotina tenkova i više hiljada vojnika nastavile su prodor prema glavnom gradu Čečenije, sa istoka, severa i zapada, suočene sa oružanim otporom čečenskih snaga. ~

Mirovni pregovori između ruske i čečenske delegacije juče su prekinuti jer Čečenija odbija da potpiše dokument kojim-se

potvrđuje da je ova Ру 5

sastavu Ruske Federacije

1Е -|

Masfavljen prodor: Ruski fenkovi na pufu prema Grozi

čenska delegacija je napustila Vladikavkaz, posle čega je saopšteno da pregovori mogu biti nastavljeni tek kada Rusija odustane od zahteva da Čečenija potpiše ponuđeni dokument.

jana Loops"

m ab =

GG 3 i По

UVOZU јаз | za SRJ |

Vašington — Komitet za sankcije Saveta bezbednosti u utorak uveče ponovo nije mogao da se izjasni oko „humanitarnog izvoza“ 132 miliona kubnih metara gasa i 100.000 tona (mesečno) mazuta iz Rusije u Jugoslaviju, jer njegovi članovi iz SAD, Pakistana i Džibutija ponovo nisu imali „mišljenje svojih vlada“ o ovom, inače, ko zna koliko puta dosad pretresanom i usaglašavanom pita- . nju.

Cela stvar je, po uhodanom sistemu, odložena za sledeću sednicu — koja će se, kako se javlja iz Njujorka, „verovatno održati u petak“ — s tim što bi u međuvremenu trebalo pronaći rešenje za problem kako se osigurati da bosanski Srbi propuste predviđene količine gasa dalje za Sarajevo, pošto završni krak tog ruskog gasovoda prelazi i preko teritorije pod njihovom kontrolom. Prema tome, dok ne bude bilo pronađeno i obezbeđeno rešenje za snabdevanje Sarajeva gasom (odnosno, kvadraturu kruga paljanske svemoći), bez neophodnih ruskih energenata ostaće i Jugoslavija, što je možda korisna dopunska informacija za one koji dižu glas protesta protiv mračnih sila iz Komiteta za sankcije i njihovog produženog nasrtaja na jedinu osvedočenu mirotvoračku silu sa Balkana. SI. P.

FOTO: Rojter

Čečenski lider Džohar Dudajev je svoje pristalice pozvao na gerilski rat i izjavio da „Čečeni sada štite ne samo svoj život nego i pravo na slobodu svih naroda Kavkaza“.