Борба, 15. 12. 1994., стр. 2

/{DNEVNIK|

025

BORBA ČETVRTAK 15. DECEMBAR 1994.

ZAŠTO AVIONI NATO NISU PRUŽILI POMOĆ „PLAVIM ŠLEMOVIMA“ I7 OGORČENjE U SAVETU BEZBEDNOSTI ZBOG POGIBIJE BANGLADEŠKOG VOJNIKA

ucanj u fransporino

BANGLADEŠA ;

Zahtev iz Ki

aduše nije

dobio „vizu“ Unprofora

Sarajevo. — Zahtev da pošalju avione. NATO kao pomoć „plavim šlemovima“ iz Bangladeša koji su, pošlog vikenda bili na meti raketnog napada, odbacili su komandanti UNPROFOR u Sarajevu, izjavio je juče predstavnik UNPROFOR u Sarajevu, Jan Dirk van Mervelt.

Prema njegovim rečima zahtev za podršku iz vazduha je u Sarajevu primljen u ponedeljak u 15 časova i 50 minuta, posle napada na bazu UN u Velikoj Kladuši u kojoj je povređeno pet „plavih šlemova“ iz Bangladeša. Jedan je podlegao povredama a drugi se nalazi u kritičnom stanju. Pretpostavlja se da su dve rakete od kojih je jedna pogodila oklopno vozilo UN dok je napuštalo bazu ispalile snage Srba iz Krajine ili muslimanske snage lojalne Fikretu Abdiću.

Naumamn: Odluku je

doneo Rouz

Brisel AFP — Odluku da odbije zahtev za podršku iz vazduha koju su tražili „plavi šlemovi“ u regionu Bihaća doneo je komandant mirovnih snaga UN general Majkl Rouz, izjavio je juče načelnik nemačkog generalštaba, general Klas Nauman.

alni napad, otprilike 40 minuta nakon što su srpske ili snage pobunjenih Muslimana izvršile napad na pripadnike UN. Kao komandant UNPROFOR za BiH general Majkl Rouz ima ovlašćenje da preporuči vazdušnu akciju NATO komandantu UNPROFOR za bivšu Jugoslaviju generalu Bertranu de Laprelu i šefu civilne. misije, Jasuši Akašiju.

Klas: NATO-u nije

uručem zalhfev

BRISEL. — Generalni sekretar NATO-a Vili Klas izjavio je u Briselu

da NATO prekjuče nije od UN primio nikakav zahtev za vazdušni udar posle napada na pripadnike Unprofor u Bihaću.

Očigleno ljut, Klas je, kako javlja Rojter, demantovao izjave predstavnika Unprofora u Sarajevu o tome da se NATO nije odazvao za:· htevu UN za vazdušnom intervencijom. Prema Klasovim rečima,

takve tvrdnje su neistinite.

Mervelt je juče rekao da je za: htev iz Velike Kladuše procenjen u sedištu komande UNPROFOR za BiH i da je u 16 časova i 20 minuta „odlučeno da to ne bi bio celishodan ili prikladan odgovor, drugim rečima zahtev nije ni pušten u (komandni) lanac“.

Prethodnog dana on je međutim kazao da je vazdušno prisustvo „zahtevano ali ne i primenjeno. On je tada rekao da je zahtev „prosleđen“. Kada mu je rečeno a zvaničnici u bazi NATO u Napulju zahtev nisu primili, i on je odgovorio da „nije u poziciji da kaže gde se zahtev zaustavio, ako se zaustavio“.

Mervelt je juče rekao da neće “ulaziti u operativne detalje“. On je objasnio da su vojnici iz Bangladeša zatražili „prisustvo aviona NATO“ što podrazumeva nisko nadletanje kao upozorenje i kao pripremu za eventu-

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE

„Na njemu (generalu Rouzu) je bila odluka, rekao je Mervelt za Rojter, nagovestivši da zahtev nije prosleđen i sedište UNPROFOR u Zagreb, ni komandantima NATO. „Lopta je ovde zaustavljena“, dodao je. |

U jučerašnjem razgovoru sa novinarima on je još rekao da je na odluku da se zahtev ne prosledi moglo uticati nekoliko faktora, pre svega to što se raketni napad dogodio u naseljenoj oblasti, zbog loše vidljivosti i zbog neizvesnosti o tome odakle su rakete tačno doletale. Rekavši da će ova odluka biti proučena na svim nivoima, on je đodao да su u obzir mogla biti uzeta i strahovanja da bi se iz stavijanja borbenih aviona NATO na nišan srpskih raketnih sistema mogli izroditi incidenti, uključujući i mogući srpski napad ili protivudar pilota „NATO na srpsku raketnu bateriju.

Ма роћехо Котак!-дгора

Beograd. — „Nalazimo se u situaciji iščekivanja — na potezu je Kontakt-grupa“ bio je komentar predsednika Demokratske stranke Srbije dr Vojislava Koštunice na jučerašnjoj redovnoj konferenciji za novinare, a povodom eventualnih modifikacija mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu.

Po mišljenju predsednika DSS dobro je što je odbačen raniii stav međunarodne zajednice

ma uzme učešće“. Govoreći o mirovnom planu Kontakt-grupe kao o planu koji pitanje ustavnog uređenja samo svodi na jedan jedini član, dr Koštunica se zatim osvrnuo na mogućnosti koje po njegovom mišljenju predstoje u nanovo deblokiranom pregovaračkom procesu. Predsednik DSS smatra da je prva mogućnost ta da se Kontakt-grupa sada pojavi sa jednim izmenjenim stavom ili

Розеба „роћскот сетћто“ RS

Delegacija Demokratske stranke Srbije na čelu sa dr Vojislavom Koštunicom će u petak i subotu, 16. i 17. decembra, posetiti Banjaluku, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Upitan zašto ide u posetu Banjaluci a ne Palama, dr Koštunica je odgovorio: „Banjaluka je nesumnjivo politički centar Republike Srpske, kao što su Pale administrativni centar“.

da treba prvo potpisati mirovni plan, pa onda razgovarati o njemu, i što je shvaćeno da se mir u Bosni ne može postići isključivanjem srpske strane iz pregovaračkog procesa. „Osim toga“, nastavio je Koštunica, „dobro je i što su počeli sa jednakim, uravnoteženim aranžmanima Za sve strane u sukobu. Dobro je i što je u odnosu na ovu promenu stigao pozitivan odgovor Pala da u ovakvim mirovnim pregovori-

da bar samo olakša razgovor među zaraćenim stranama. Druga mogućnost je da pojedinim delovima bivše BiH bude predlogom ustavnog uređenja omogućeno konfederalno povezivanje sa Hrvatskom, odnosno, SR Jugoslavijom.

„Očigledno je da je ovo minimalno proceduralno popuštanje bilo iznuđeno onim što se dešavalo na vojnom planu“, zaključio je Koštunica. 9. MN. Adamović

vozilo — rašni zlocin

U saopštenju kojim se za ovaj akt osuđuju bo ra put komisiji za ispitivanje ratnih zločina: „ alnu odgovornost naredbodavaca“

Slobodan Pavlović dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona

Ako je potrebno jednom rečju opisati trenutno raspoloženje u Savetu bezbednosti (i Ujedinjenim nacijama, uopšte) povodom situacije u Bosni i njenom susedstvu, onda je ta reč — OGORСЕМЈЕ. Орогсепје, које зе тап!festuje teškim verbalnim optužbama, upozoravajućim saopštenjima i odlaganjem nekih veoma važnih odluka, kao što se ona o uvozu gasa i mazuta u Jugoslaviji. Savet bezbednosti objavio je preksinoć svoje 48. saopštenje u vezi sa Bosnom, najoštrije osuđujući bosanske Srbe, zbog raketiranja jednog oklopnog transportera UNPROFOR u Bihaću, koje je rezultiralo ranjavanjem četvorice pripadnika „plavih šlemova“ iz Bangladeša, od kojih je jedan kasnije podlegao povredama u zagrebačkoj bolnici. U pomenutom dokumentu nalazi se upozorenje da ovaj „gnusni akt nasilja povlači za sobom individualnu odgovornost naredbodavaca” (što je formulacija koja otvara put komisiji za ispitivanje ratnih zločina) i traži bezuslovno obustavljanje daljih napada na UNPROFOR, As tim što je u sedištu svetske organizacije teško naći ikoga ko veruje da bi apel ove vrste mogao stvarno da utiče na one kojima je namenjen. KLAUS KINKEL ZA GOVORNICOM EVROPSKOG PARLAMENTA

Mirovni plan nema altermahivu

Strazbur, Beta, Rojter — Nemački ministar spoljnih poslova Klans Kinkel izjavio je da bi mirovne snage UN u Bosni trebalo da ostanu tamo onoliko dugo koliko to bude potrebno, a svi se napori moraju usmeriti da bosanski Srbi prihvate postojeći mirovni plan. |

Kinkel, koji je juče govorio u Evropskom parlamentu (EP), naglasio je da mirovni plan nema alternativu i pozvao bosanske Srbe da prihvate prekid vatre. Prethodno, predsednik EP Klaus Henss izrazio je razočaranje odsustvom napretka u okončanju rata u Bosni.

Povodom opsade Sarajeva koja traje 32 meseca, poslanici Evropskog parlamenta držali su transparente sa natpisom „Sarajevo — 1.000 dana sramote“.

VOREN KRISTOFER

Apeli neke druge vrste, kako se pokazalo i na ovom primeru, izgleda da više ne dolaze u obzir. Iz Brisela stižu obnovljeni protesti NATO zbog neprestano uključenog Akašijevog crvenog semafora, ali se u UN podržava ta odluka Galijevog izaslanika sa obrazloženjem da bi traženje cilja za intervenciju avijacije zapadne alijanse bilo praktično nemoguće zbog činjenice da je transporter sa Bangladešanima napadnut ručnim raketnim bacačima, dok bi „kaznena misija“ po položajima srpskih oružanih snaga bila izuzetno riskantna, imajući u vidu ugroženost stanovništva Bihaća kao i „poznatu situaciju u kojoj se, na mnogim punktovima, nalaze pripadnici UNPROFOR u Bosni“.

U Savetu bezbednosti je, inače, potvrđeno da je komandant mirovnih snaga UN u Bihaću kanadski pukovnik Šarl Lemije zatražio u ponedeljak „prelet“ NATO preko ove teritorije (upozoravajući manevar, ali ne i direktna intervencija) posle napada na Bangladešane kod Velike Kladuše, ali da je taj zahtev odbio glavnokomandujući UNPROEFOR za Bosnu general Majki Rouz. Prema pratećem obrazloženju iz sedišta UN na osnovu informacija iz Rouzovog štaba), letovi u regionu Bihaća postali su „veoma opasni“, zbog koncentracije raketne protivvazdušne odbrane oružanih snaga bosanskih Srba u toj oblasti, „kao i

sanskhi Srbi nalazi se i formulacija koja otDaOvaj gnusni akt povlači za sobom i individu-

u regionu Knina u takozvanoj Krajini, s druge strane granice prema Hrvatskoj“. Nezvanično, međutim, uz ovo saopštenje ide i konstatacija da je postavljanje tog raketnog prstena bilo moguće upravo zbog toga što je avijacija NATO obustavila svoje misi-

je iznad severozapadne Bosne! _

„Situacija u Bosni toliko je složena, da većina ljudi jednostavno ne shvata zbog čega svetska organizacija izbegava agrcsivnije akcije“ — izjavio je tim povodom izveštačima iz UN ruski predsednik Sergej Lavrov, objašnjavajući da zbog te pomenute složenosti UN „moraju da ostanu neutralne“ i u najekstremnijim situacijama i da se, naravno, još odlučnije bore za pregovaračko rešavanje krize u Bosni.

Njujorške informacije, međutim, govore da su članovi Saveta bezbednosti u utorak bili prilično jednoglasni u osudi napada oružanih snaga krajiških Srba na jasno označeni beli oklopni transporter UN kod Velike Kladuše kao i u izražavanju javnog gnušanja zbog odluke njihovog rukovodstva iz Knina da se teško ranjenom bangladeškom vojniku omogući evakuacija helikopterom u Zagreb. Zlosrećni Mohamed Ismail je zbog toga morao da bude prebačen kolima do prihvatilišta UN na aerodrom Pleso i ta vožnja trajala je devet sati posle kojih ranjeniku više nije bilo spasa.

MAJK MEKARI, PORTPAROL STEJT DIPARTMENTA

Povlačenje Unprofora

e < < bila bi teška greška Једпозтапо штаапје етђатда na uvoz oružja od strane SAD značilo bi jednostrano preuzimanje obaveza i posledi-

ca tog koraka i pre ili kasnije, slanje kopnenih američkih snaga u Bosnu — rekao Мекап

Vašington, Tanjug. — Povlačenje Unprofora iz bivše Bosne i Hercegovine bilo bi teška greška, s teškim posledicama. Vlada SAD, takođe, smatra da bi unilateralno ukidanje embarga na oružje za bivšu Jugoslaviju bilo isto tako užasna greška, izjavio je juče zvanični predstavnik Stejt dipartmenta Majk Mekari. „Mi mislimo da sastav trupa UN treba da bude u skladu sa smernicama i zahtevima Saveta bezbednosti UN, rekao je Mekari odgovarajući na pitanje o namerama muslimanskih zemalja da pošalju trupe u Bosnu. Jednostrano ukidanje embar-

ga od strane SAD značilo bi i jednostrano preuzimanje obaveza i posledica tog koraka, rekao je Majk Mekari, naglasivši da bi, u tom slučaju, „Amerika morala da se direktno vojno angažuje protiv Srba i, zatim, preuzimajući tu obavezu i zalažući svoj prestiž, ona bi, najverovatnije, pre ili kasnije, morala da u Bosnu pošalje svoje kopnene snage. Zbog toga mi stalno insistiramo na multilateralnom ukidanju embarga, jer bi na taj način međunarodna zajednica preuzela obaveze za ono što će se docnije dogoditi. A najverovatnije bi to bila velika eskalacija sukoba“.

Postoje znakovi da su Srbi spremni da ponovo razmolre mirovni

Vašington, Tanjug — Američki državni sekretar Voren Kristofer ocenio je u jednoj TV emisiji da postoje znakovi da bi Srbi u Bosni bili voljni da ponovo razmotre ponuđeni mirovni plan Kontakt grupe.

„Po mom mišljenju mi smo sada bliži prihvatanju mirovnog plana nego što smo bili ranije... Postoje indikacije da bi bosanski Srbi, pod pritiskom Srba u Beogradu, bili sada spremniji da ponovo razmotre mogućnost prihvatanja mirovnog plana“ iz-

· javio je Kristofer.

~

On je naglasio da SAD zaključuju da spoljni faktori mogu vrlo malo da učine na okončanju rata u Bosni i da je američka linija da se stvore uslovi u kojima bi se zaraćene strane dogovorile o rešenju.

Voren Kristofer je, govoreći prošle noći u emisiji „Meknil Lerer“ naglasio da je prvenstveni interes SAD da se spreči širenje sukoba na ostala područja Balkana. „Svakako, mi smo zainteresovani da se zaustavi ubijanje u

Bosni, ali naš nacionalni interes ne zahteva da tamo pošaljemo nekoliko stotina hiljada američkih trupa što bi bilo jedina alternativa diplomatskom pritisku ka mirovnoj pogodbi“, rekao je Kristofer.

Američki državni sekretar je kritikovao zahtev senatora Boba Dola da SAD unilateralno ukinu embargo na oružje Muslimanima u Bosni, označivši to kao put u humanitarnu katastrofu i američko direktno angažovanje u bosanskom ratu.

мање

ee at.

раних

па