Борба, 15. 12. 1994., стр. 3

ВОКВА ČETVRTAK 15. DECEMBAR 1994.

KARADŽIĆ | AKAŠI RAZGOVARALI O PREKIDU VATRE NA PROSTORU

BIH | ODNOSIMA UN | VLASTI RS

Sporazum na pomolu?

Pale — U Predsedništvu Republike Srpske na Palama juče popodne i sinoć održan je sastanak najviših predstavnika Unprofora i rukovodstva Republike Srpske koje su predvodili specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jasuši Akaši

i predsednik RS Radovan Karadžić. Akaši je, rezimirajući razgovore sa srpskom stranom, izjavio da je bilo reči o nastavku mirovnog procesa u BiH, te da je postignuta saglasnost da se ulože svi napori kako bi se postigao prekid vatre na celoj teritoriji BiH, pre svega u regionu Bihaća „Nismo utanačili konačnu verziju tog sporazuma, ali smo usaglasili mišljenje i postupke konačnog teksta o obustavi borbi“, naglasio je Akaši. Dodao je da je sa srpskom stranom postignut i dogovor o nekoliko specifičnih prednacrta teksta sporazuma o sadašnjoj vojnoj situaciji u Bosni, vraćanju konfiskovane opreme Unprofora, promeni Unproforovih trupa i odlasku za božićne praznike, koji će biti primenjeni u zoni Sarajeva. Istovremeno, prema rečima

SAVET BEZBEDNOSTI UN

Akašija, sa srpskom stranom postignut je i dogovor:o proceduri za slobodno kretanje „plavih šlemova“.

Konkretan dogovor o tom pitanju biće postignut danas na sastanku koji će na Palama održati general Majkl Rouz sa Nikolom Koljevićem i Momčilom Krajišnikom.

Predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić je posle sastanka izjavio:

— Naši odnosi sa Unproforom su bili opterećeni napadima NATO i to je odredilo sadržaj razgovora. Mi tražimo da budemo jednako tretirani a ne da nam se preti vazdušnim udarima i da nas ne stavljaju pod sankcije i slično. Ukoliko to bude shvaćeno i primenjeno, a ja se nadam, to bi stvorilo okolnosti da se vratimo za pregovarački sto. Mi smo informisali Akašija da smo spremni odmah završiti rat i da nismo za privremene prekide vatre koji samo pomažu oporavak Muslimana za nastavak borbe protiv nas. Mi smo spremni završiti rat i potpisati sveobuhvatni mir, mirovni plan, ako budemo ravnopravno tretirani sa drugom stranom, rekao je Karadžić.

Odložena rasprava o zašficenim zonama

Njujork, (Tanjug) — Savet bezbednosti UN odložio je juče raspravu o predlogu Butrosa Galija za redefinisanje statusa zaštićenih zona u Bosni. Do odlaganja je, kako se saznaje u diplomatskim krugovima, došlo na zahtev islamskih zemalja, koje su tražile više vremena da izuče predloge Generalnog sekretara.

iIzglasana Rezolucija o ljudskim

е

pravima Njujork, (Tanjug) — Komitet Generalne skupštine UN izglasao je juče Nacrt rezolucije o ljudskim pravima u Hrvatskoj, Bosni i SR Jugoslaviji, u kojoj se uglavnom optužuju Srbi.

Ova neobavezujuća rezolucija, koja još treba da bude potvrđena u plenu'mu Generalne skupštine, usvojena je u Komitetu sa 130 glasova za i 14 uzdržanih, dok niko nije glasao protiv.

Rusi su izdvojili mišljenje i glasali samo protiv dva člana u Rezoluciji koji govore o povredama humanitarnog prava. Prema ruskom obrazloženju, ova odrednica odnosi se na ratne situacije, a u SR Jugoslaviji se ne vodi rat.

ZASEDANJE MINISTARA ODBRANE NATO U BRISELU

Umesto povlačenja jačanje Unprofora

пазаак за |]. strane

To bi, otprilike, bio zvanični tok jučerašnje ministarske rasprave

o Bosni. Paralelno s Чт, теди-

tim, isti su ministri (odnosno oni među njima čije su trupe u sastavu UNPROFOR), na nezvaničnom sastanku „izvan okvira NATO“, pozvali na hitne konsultacije i planiranja, kako bi se snage UN ne samo osposobile da ostanu u Bosni, nego i da efikasnije obavljaju svoje funkcije.

Neformalnom sastanku prisustvovali su ministri odbrane 10 zemalja: osam koje imaju trupe u Bosni (Belgija, Britanija, Kanada, Holandija, Španija, Danska, Norveška i Turska), te dve koje na druge načine (avionima, brodovima, bazama), učestvuju u misiji UN: Sjedinjene Države i Italija. Nedostajala Je, iz već pomenutih razloga, samo Francuska, ali je i ona pozvana da pošalje svog predstavnika na hitan sastanak šefova generalštaba nabrojanih 11 članica NATO, koji je za ponedeljak zakazan u Hagu. Cilj sastanka, kako je nezvanično rečeno, biće da se otvori proces planiranja za jačanje UNPROFOR u Bosni. Atlantska „jedanaestorica“ bi u Hagu trebalo da se doBovore kako da u taj proces uključe zapovednike UNPROFOR sa terena, kao i predstavnike ostalih zemalja koje u Bosni i bivŠoj Jugoslaviji imaju svoje trupe.

Za sada, tvrde atlantski izvori, nema konkretnih predloga kako da se obezbedi „jačanje UNPROFOR“. U opticaju su, trenutno, samo ideje koje je lansirao juče odsutni francuski ministar Fransoa Leotar: „plavi koridor“ od mora do Sarajeva pod „teškom zaštitom“ UNPROFOR i NATO, stvarna bezbednost sarajevskog. aerodroma, koncentrisanje „plavih šlemova“ u formacije koje su u stanju da se brane... Očekuje se da bi šefovi generalštabova mogli doći u Hag sa još nekim idejama, te da bi se preporuke za jačanje UNPROFOR mogle formulisati za desetak dana.

Zvanični izvori NATO ne žele. da se izjašnjavaju o ovim inicijativama. Potvrđuju da su voljni da učine sve što je u njihovoj moći za jačanje UNPROFOR, ali podsećaju kako je odluka o tome, ipak, u rukama UN. Ako UN zatraže, NATO će njihove zahteve razmotriti i, ukoliko utvrdi da su vojno izvodljivi i efikasni, prihvatiti. Ali, ukoliko povlačenje UNPROFOR, uprkos tome, postane neminovno, NATO je spreman da reaguje „veoma brzo i veoma snažno“. Izvori NATO ne misle da time „ubrzavaju povlačenje“. Naprotiv, tvrde da je snagama UN „lakše“ od kako znaju da će ih, ukoliko „Zagusti“, NATO izvući iz Bosne. To im, kažu, dođe kao „polisa osiguranja“.

DNEVNIK E

5техи obruć oko grada: Srpski vojnici na polozaju iznad Bihata

FOTO: M. Koković ~

KLER GRAJMS, PORTPAROL UN Zestoke borbe na prilazima Bihaću

Pripadnici muslimanske specijalne policije zauzeli srpski kontrolni punkt na Igmanu

Zagreb, (Rojter, za Borbu). Predstavnica za štampu UN Kler Grajms izjavila je juče da se na prilazima Bihaću i dalje vode žestoke borbe i da bosanski Srbi iz Krajine izgleda pokušavaju da stegnu obruč opsade. Snage bosanske vlade, pred snagama Srba iz Krajine i pobunjenih Muslimana gube teritorije i oko Velike Kladuše.

„Oni sada presecaju dva glavna puta koji vode iz grada. To očito otežava situaciju onima koji su u gradu“, rekao je juče drugi predstavnik pukovnik Jan Dirk van Mervelt i dodao da se „plavi šlemovi“ iz Bangladeša koji su raspoređeni u ovom regionu nalaze u skloništima.

Mervelt je još rekao da je u regionu Sarajeva bosanska armija u utorak izvršila napad na snage bosanskih Srba na rubu demilitarizovane zone na planini Igman. Pripadnici „specijalne policije“ su u borbama zauzeli jedan srpski kontrolni punkt.

Prema srpskim izvorima u ovim borbama poginulo je devet a ranjeno 20 vojnika vojske bosanskih Srba.

Džeri Hulm, terenski predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u bi-

blem ovde je što smo shvatili da se nalazimo u veoma neprijateljskom okruženju, bez konvoja UNPROFOR I UNHCR i sa malo izgleda da će bilo koji biti propušten“, rekao je Hulm u telefonskom razgovoru iz Ovog re-

giona, dodajući da i pored toga što je od srpske strane traženo odobrenje za sve konvoje“, apsolutno nikakvih pokreta nema.

haćkoj enklavi je rekao da su civili; vojnici UN koji su tamo sada „prepušteni na «milost srpskom kapricu. „Najveći pro-

Svakodnevne žrive granafiranja

Zagreb (AFP) — Od granate koja je juče pala na Bihać poginula je jedna a ranjena još jedna osoba, saopštila je juče popodne predstavnicima UN Kler Grajms precizirajući samo da je reč o artiljerijskoj granati od 120 mm.

Jedna četvorogodišnja devojčica je poginula, a dvoje civila povređeno od minobacačke granate koja je pala na Bihać, u utorak oko 14 časova. Otprilike dva sata nakon ovog incidenta jedna granata teškog kalibra, ispaljena verovatno iz protivavionskog topa, pogodila je bazu pripadnika UNPROFOR u Bihaću, ali niko nije povređen. Od minobacačkih granata koje gotovo svakog dana padaju na ovaj grad za proteklih meseci dana poginulo je najmanje dvoje civila, a

na desetine ih je povređeno.

MAJKL ROUZ O RATU U BOSNI, MISIJI UNPROFOR, UKIDANJU EMBARGA

e e о (| о _ 24 „Rat je najgori put do mira Mirovne snage UN ne planiraju da se povuku iz Bosne 0 Prvenstvena obaveza Unprofora da „sukobljene strane prisili na mirno rešenje i pomogne civilnom stanovništvu

Split, Beta — Komandant Unprofora za Bosnu britanski general Majkl Rouz: izjavio je da mirovne snage UN ne planiraju da se povuku iz te bivše jugoslovenske republike.

„Naprotiv. Naš je zadatak da vratimo mir i u Sarajevo, i u Bosnu mirnim putem. Ponekad se to čini nemogućim, ali nemamo drugog izbora nego da ostanemo u Bosni i pomognemo ljudima“ — rekao je Rouz u intervjuu splitskoj „Slobodnoj Dal-

· таст“.

Odlazak Unprofora doveo bi do mnogo žrtava a „pojedine zemlje bi bile mnogo više uvučene u sukob nego što su ikad želele“, naglasio je Rouz koji 24. januara svoj položaj prepušta britanskom generalu Rupertu Smitu.

Komentarišući opsadu Sarajeva i Bihaća, general Rouz je rekao da je prvenstvena obaveza Unprofora da „sukobljene strane prisili na mirno rešenje i pomogne civilnom stanovništvu. Da nije bilo naših voi Ка, тпоgi bi stanovnici Szrajeva već umrli od gladi“, rekao je još Rouz. Rouz je još rekao da bi uspeh takve normalizacije u Sarajevu doprineo normalizaciji i u drugim delovim:. u BiH. „U Bihaću

to mora biti moguće. Ako to tamo ne uspemo, onda to znači neuspeh naše misije, nakon toga vidim katastrofu bez kraja“.

Na primedbu da je „ponekad

pristrasan“, Rouz

г 8вЉ [

одроуага:

ТЕЦЕРАК5! МОРЕСЕВ EVROPSKOG PROIZVOĐAČA

PO AKCIONIM CENAMA!

011/684-369,581-090,583-452

НОЛЕ Rnpra Milgša 95705y

У Тејексотт

TELEKOMUNIKACIONE OPREME

„Naravno da sam pristrasan. Ja sam na strani civila“, rekao je on. Rouz je rekao da je sa „Srbima teško razgovarati” i da je „strašno to što se čini sa civilnim stanovništvom“. Preduslovi za mirno rešenje su postignuti, i to je veliki uspeh, „s obzirom na okolnost da je ovo Balkan i da je vrlo teško postići da se barem u nekoj meri poštuje on što se dogovori“. Рај

On je rekao da bi se, u slučaju da se ukine embargo na isporuku oružja Bosni i Hercegovini,. Unprofor morao povući, a „Onda bi nastao pravi užas, pogotovo za tri miliona ljudi koji zavise o humanitarnoj pomoći.

„Ako Unprofor bude morao da ode, značiće to da je svet porazio samog sebe i da počinje rat svih protiv svih. A rat je najgori put do mira“, rekao je on.

ПИО