Борба, 06. 05. 1995., стр. 23

лема (10088

Ђицрој Маклин_

ДОНОСИ признање

у: лето 1943. године одиграла се највећа битка у историји — Кур' ска битка. У степама средње и јуж· не Русије сударило се више од 4 ми"лиона војника (са обе стране), око

'70 хиљада топова и минобацача,

' преко 13 хиљада тенкова и 12 хиља-

"да авиона. Немци су овде ангажова-

· ли око 43 одсто својих укупних сна-

"та на Источном фронту, сврстаних "у више од 100 дивизија. Хитлер је

' изјављивао да ће ова битка одлучи"ти исход П светског рата.

Ова велика битка трајала је само "50 дана — од 5. јула до 23. августа. · За поразе код Москве, Лењинграда "и Стаљинграда Хитлер и његови ге-нерали су кривили страшну руску · зиму, а Курска битка се одвијала ус"ред лета, у време када певају славу"ји. Овде је коначно сломљена кич· ма Вермахту. Он је доживео такав

пораз од којег се више није могао · опоравити до краја рата. У Курској ' бици Немци су изгубили око 506 хиљада војника, 1500 тенкова, 2700 авиона и 3000 топова. Губици Грве' не армије били су 60 одсто мањи са · немачких.

После пораза код бургка немач-

ка команда је била присиљена да коначно пређе у одбрану ча читавом совјетско-немсчком фронту.

У то време знатчо су ојачали на|" родноослободилг“ку. покрети у По· љској, Грчкој, Чехословачкој, Алба-

'нији, кас и покрети отпора у Фран-

! пуској, зелгији, Холандији и Дан«ој. па су се чак појавили и мањи партизански одреди у неким зем-

· љама где су фашисти били на влас-

· ти — Италији, Бугарској и Румунији. ' Искрцавање на Сицилију

Готово паралелно са Курском

' битком Англо-Американци су изве· ли операцију „Хаски“ — искрцава| ње на Сицилију. За освајање Сицилије формирана је уједињена група-

' ција англо-америчких снага под командом генерала Двајта Ајзенхауера, а копнене снаге су биле сврстане

| y Петнаесту групу армија на челу са ,

' британским генералом Александером. Група је имала 478 хиљада људи (250 хиљада Енглеза и 228 хиљада Американаца). _ ~

| Савезничком флотом командовао је британски адмирал Канингем. Сицилију је бранила 6. италијанска армија у чијем су се саставу на-

· лазиле 9 италијанских и 2 немачке дивизије, а још две немачке дивизије стигле су на острво у првим да-

: нима савезничког десанта.

Италијанске снаге нису пружиле

' озбиљнији отпор савезничким трупама, па су до средине августа капитулирале готово без борбе.

|" Капитулација Италије "После савезничког искрцавања на Сицилију Мусолини је панично

затражио помоћ од Хитлера. Из

· Берлина је уследио одговор да се уз

постојећу немачку помоћ треба ослонити на сопствене снаге, јер „се одлучујућа битка сада бије код Курска на Источном фронту“. У таквој ситуацији војни кругови су уз формалну помоћ краља Емануела Ш збацили Мусолинија с власти и за врховног команданта довели пензионисаног маршала Бадоља. Дуче је био интерниран. У Италији је букнуо Покрет отпора који су предводили комунисти.

Почетком септембра 1943. године око 135 хиљада савезничких војника, уз подршку око 3 хиљаде авиона искрцало се на италијанску ч тзму. Италија је 8. септембра калитулирала, али су Немци брзо и егергично реаговали. Есесовски пуковник Ото Скорцени је са десан-

ем јединицом ослободио из инге нације Бенита Мусолинија. Деветог септембра нацистички фелдмаршали Ромел и Кеселринг приступили су окупацији Италије и већ

11. септембра окупирали Рим. У се- _

верном и централном делу земље створена је марионетска „Република Сало“ под вођством Мусолинија. Италија је била подељена на два дела. Читаву ову операцију Немци су извели са само 17,5 дивизија, док се на Источном фронту у то време 60рило 266 немачких и сателитских дивизија.

Шири замах НОП-а

У тренутку капитулације у Југославији, Грчкој и Албанији су се налазиле 32 италијанске дивизије. У нашој земљи су биле Друга, знатан део Девете и остаци Осме армије разбијене код Стаљинграда. На основу наредбе Врховног штаба НОВ-а наше јединице су разоружале добар део италијанске војске. У склопу НОВ-а формирано је више италијанских партизанских јединица, укључујући и дивизију „Гарибалди“. Капитулацијом Италије попримио је још шири замах народноослободилачки покрет у нашој земљи. Од разоружане окупаторске војске добијен је огроман ратни плен, који је омогућио да се наоружају многобројне већ постојеће или новоформиране партизанске и регуларне југословенске јединице. Од 8. септембра до краја 1943. г. на територији Југославије створено је 56 нових бригада, 8 дивизија и 4 корпуса. Образована је и Морнарица НОВЈ. Знатно је проширена слободна територија у нашој земљи.

Капитулацијом Италије знатно су ојачани ослободилачки покрети у Грчкој и Албанији. Више од поло-

вине територије Грчке контролиса-

ли су партизани. Искрцавање Англо-Американаца на Апенинско полуострво омогу-

Субота — недеља 6 — 7. мај 1995. 23

Мусолини на врхунцу „славе“

ћило је да се убрзају везе између НОВЈ и савезника, мада су Лондон и Вашингтон у томе видели могућност да утичу на ток збивања и послератни расплет у Југославији, прижељкујући да јој наметну онакав друштвено-економски систем какав би одговарао њима, односно да врате монархију.

Заседање АВНОЈ-а

У септембру 1943. г. доласком бригадног генерала и обавештајца Фицроја Маклина на чело Британске мисије у Југославији, Велика Британија је де Тасто признала НОВ и ПОЈ.

У Јајцу је 29. и 30. новембра 1943. г. одржано П заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије које је прогласило стварање Демократске Федеративне Jyгославије и донело низ одлука којим је утемељен правни положај нове државе. Такође је на заседању 06разован Национални комитет ослобођења Југославије, као привремена влада Југославије, чиме су избегличкој влади у Лондону одузета права законите владе. На челу овог тела налазио се Јосип Броз Тито.

Готово у исто време (од 28. новембра до 1. децембра 1943.) у Техерану су се састали Стаљин, Черчил и Рузвелт са основним циљем да размотре питања даљег вођења рата и послератног устројства света. Историчари су забележили оштре дуеле између Стаљина и Черчила управо приликом разматрања ових питања. Стаљин је инсистирао да се што пре отвори други фронт у Западној Европи, док је Черчил упорно настојао да се савезници искрцају у Солун и наставе напредовање на север.

Јасан је био смисао овог маневра. Англо-Американци би требало да устреме своје јединице преко Балкана и Средње Европе па све до Балтичког мора, чиме би спречили Црвену армију да у гоњењу Вермахта ослободи ова подручја. А, разуме се, тамо где би дошли, западни савезници би формирали владе од оних снага које они подржавају, па би тиме осујетили „бољшевизацију“ Источне Европе и Балкана.

Међутим, однос снага је био у корист Совјетског Савеза, па је, уз разне модификације, прихваћено оно што је захтевао Стаљин. Одлучено је да се у пролеће 1944. године отвори други фронт у Западној Европи. Од изузетне је важности да је у Техерану као једина релевантна снага у Југославији третиран Народноослободилачки покрет, док се четници уопште не помињу. Свима је било јасно да је НОП једина 03биљна и доследна антифашистичка снага у Југославији и да њу треба

помоћи, без обзира што су Американци и Енглези и даље симпатисали монархистички и антикомунистички покрт Драже Михаиловића.

Пробој блокаде Лењинграда

Важну улогу за исход П светског рата имала је грандиозна битка за Лењинград. Његову територију никада није газила туђинска чизма. То није успела да учини ни моћна немачка група армија „Север“ под командом фелдмаршала Вилхелма фон Леба. Ова група је по својој снази и бројности знатно превазилазила трупе Вермхата које су се бориле на Западном фронту све до јуна 1944. године.

~Лењинградска битка започела је 10. јула 1941. године и трајала је до 10. августа 1944. године. Град је преживео 900 стравичних дана немачке блокаде. Од новембра 1941. до октобра 1942. године умрло је од глади 641.803 човека. То је знатно више од укупних губитака америчког народа у П светском рату.

Блокада Лењинграда пробијена је 12—30. јануара 1943. г. а трупе Вермахта протеране су тек августа 1944. године. За све време блокаде град је везивао до 20 одсто немачких снага на Источном фронту и

целокупну финску војску. У овој би- ·

ци уништено је око 50 немачких дивизија. У пролеће 1944. године Црвена армија је избила на државне границе СССР и започела своју ослободилачку мисију у Европи. Она је у то време располагала са 9 милиона 133 хиљаде бораца, са 133 хиљаде већих артиљеријских оруђа, 11,8 хиљада тенкова, 21,8 хиљада борбених авиона и са 207 ратних бродова.

Државе „Осовине“ у Европи поседовале су и даље моћне оружане снаге. Немачка је имала 9 милиона 365 хиљада војника, 124 хиљаде артиљеријских оруђа, 12,4 хиљаде тенкова и јуришних топова, 5,7 хиљада борбених авиона, 474 ратна брода (од тога 441 подморницу) основних класа. Додуше, две трећине њених подморница било је ван строја после оштећења претрпљених у окршајима са савезничком морнарицомМ. На страни Немачке и даље су се бориле, искључиво на Источном фронту (а Мађарске и Бугарске трупе и у Југославији), трупе Финске, Румуније и Мађарске и неких марионетских квислиншких држава (НД Хрватске и Словачке). Укупно су јединице немачких савезника располагале са 2,7 милиона људи, са више. од 22 хиљаде артиљеријских оруђа, са око 600 тенкова, 2 хиљаде борбених авиона и са нешто бродова. (Наставиће се)