Борба, 06. 05. 1995., стр. 9
BU ii
недељна 10008
НАД ФАШИЗМОМ
НЕМАЧКА
Прелиставање мрачних
Субота — недеља 6 — 7. мај 1995. 9
страница историје
Канцелар Хелмут Кол одлучно изјавио у једном интервјуу да је „8. маја. 1945. године дошао крај нацистичком варварству и зато је то дан ос-
лобођења“
Специјално за „Борбу“ од дописника Танјуга
Бон. — Немачка је од почетка ове године у знаку дилеме: како се после 50 година односити према исходу Другог светског рата на њеном тлу2 У зависности од разних фактора, „у игри“ су варијанте: ослобођење од нацистичке диктатуре, почетак окупације земље и протеривање Немаца из других европских земаља или само пораз њеног Вермахта у походу на свет.
Ни ових дана, пред саму годишњицу која пада на дан 8. маја, када је потписана безусловна капитулација Хитлерових снага, ова „рашомонијада“ још није коначно разрешена јер је јаз између конзервативних, десних снага и оног либералног дела Немачке још присутан.
Кол пресекао полемике
На врхунцу полемике, затражено је од канцелара Кола да се изјасни поново око свог виђења краја
РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА
Генерал Кајтел потписује капитулацију Немачке
рата. Мада је раније у неколико наврата Кол већ истицао да се ту углавном слаже са ставом бившег немачког председника Рихарда фон Вајзекера да је 8. маја 1945. године земља ослобођена од нацистичке диктатуре, морао је то да понови још једном. У време ускршњих
празника, у једном од најдужих и најотворенијих интервјуа које је немачки канцелар дао последњих година, Кол је одлучно рекао: „8. маја 1945. године је дошао крај нацистичком варварству и зато је то дан ослобођења“.
Немачки медији су од јануара потпуно „у тренду“ када је реч о подсећањима на крај Другог светског рата. Телевизијске мреже су до сада емитовале око 200 емисија са том тематиком, а прави талас тек ће уследити непосредно уочи саме годишњице.
Много отвореније него ранијих година „отворен“ је и архив концентрационих логора, за које данашњи немачки политичари кажу да су „најмрачнија страница у прошлости ове земље“. Сагласни су и у томе да ваља што више „одшкринути“ та непријатна врата и објаснити млађим нараштајима шта је, заправо, чинио нацизам — који још увек има своје присталице.
Неколико малих странака у Немачкој и данас се упињу да досегну некакве „висине“ из доба националсоцијализма. Расна и национална нетрпељивост се ту подразумевају. Немачка полиција све чешће предузима велике рације против неона-
ПОБЕДЕ
862 Фашизиви
циста, али то зло никако не успева да искорени. Понегде се провлачи могуће објашњење за те неуспехе: и међу полицајцима има оних којима је десни радикализам интимно блискији од демократије.
Три позива
Немачки канцелар Кол позван је на прославе у Лондону, Паризу и Москви. Немачкој су ти позиви ласкали, али је проблем била Москва. Немачки канцелар одмах је одбацио могућност да и он буде присутан на војној паради, али је прихватио да говори на свечаности унутар кремаљских зидина.
Немачка се приближила „нултом часу“ поменутог јубилеја, а да још увек није рашчистила све дилеме око оних страница из своје историје које су, у време хладног рата, често биле „беле мрље“. То је диктирала тадашња конфронтација са источним блоком.
После Горбачова и немачког уједињења, које се управо ових дана обележава, ова земља требало би да се потпуно „отвори“ према својој прошлости и раскрсти са дилемом: чега се одрећи Ваља задржати апел „никада више фашизам“, а одбацити онај други, реваншистички који у први план ставља жртве сопственог народа.
Слободан јанковић
Сценарио на два колосека
Специјално за „Борбу“ од дописника Танјуга
Москва — У Руској федерацији свечано ће се обележити педесета годишњица победе над фашизмом. За ту прилику, у руску метрополу доћи ће многи државници света, међу којима ће бити и председник СР Југославије Зоран Лилић.
Сценарио прославе дуго времена није био познат. Упућени извори тврде да је много зависило од тога да ли ће у Москву доћи амерички председник Бил Клинтон и други западни државници и да ли ће присуствовати војној паради.
Коначно се зна све, или готово све. После дугог колебања, амерички председник одлучио је да дођеу Москву. Овде ће доћи и француски председник Митеран, немачки канцелар Кол и многи други државници из европских и других земаља.
Свечаности поводом јубилеја одвијаће се на два места, што је јединствен случај када су овакве мани-
-фестације у питању.
Ветерани на Црвеном тргу
На Црвеном трту, на коме су се деценијама одвијале све прославе и светковине, за дан победе дефиловаће само ветерани. Њима ће се, по свему судећи, придружити и припадници левице и других опозиционих партија и организација који не желе да изневере традицију.
На широком платоу, званом Поклона гора, на крају Кутузовског
На Црвеном тргу дефиловаће вет
0
ани, а на Поклоној гори биће војна парада. Московски дневник „Се-
водња“ пише да је „9. мај Дан победе а не изгубљени празник изгубљене земље“
проспекта, једне од централних авенија Москве, одржаће се војна парада. Дефиловаће представници свих родова и видова руске армије. Саопштено је да најтежа оклопна возила неће учествовати у дефилеу јер њихову тежину не би издржао асфалт.
Да ли ће војној паради присуствовати с" амерички председник Клинтон и западни државници то у овом тренутку није познато. Раније је било говора о томе да ће на паради учествовати само оружје које је употребљавано у завршним операцијама Другог светског рата. Амерички председник, наводно, није желео да присуствује смотри наоружања које учествује у борбама у Чеченији. Да ли је Клинтон остао при таквом ставу, у Москви није познато. Извесно је, међутим, да немачки канцелар Хелмут Кол неће присуствовати војној паради. За њега је предвиђен посебан програм. Очекује се да ће немачки канцелар приликом боравка у Москви одржати говор на једном скупу у коме ће изнети немачка гледања на Други светски рат, његове узроке и последице. ij А
На Поклоној гори је, иначе, све спремно за велики празник. Подигнут је обелиск победе висок преко 150 метара и уређен меморијални комплекс. Рачуна се да ће се на Поклону гору сјатити најмање милион
Московљана, а према неким проценама и двоструко више.
Метеоролози су обећали, или 6оље речно, „наручили“ лепо време, иако у то доба — почетком маја у Москви може изненадно да падне и снег, метеоролози тврде да ће бити сунчано. Градске власти наручиле су 12 авиона хидрометеоролошке службе који ће током свечаности кружити изнад града и специјалним средствима разбијати кишне облаке ако се у то време појаве над Москвом.
Обележавање Дана победе изаз-
·вало је многе полемике у јавности.
Многи постављају питање — зашто се војна парада не одржава на традиционалном месту — Црвеном тргу. Званично објашњење је да се у непосредној близини налази велико градилиште и да то спречава кретање војних возила.
Ипак, Дан победе
Многи, међутим, мисле да је прави разлог у томе што званичници не желе да се догађај обележава на месту где су комунисти одржава-
ли своје светковине крај Лењиновог,
маузолеја. Лењин и његово учење су за нас неповратна и непријатна прошлост — каже се у тим круговима. У јавности се доста пише и говори и карактеру прославе, односно о томе шта и за Русе и за друге наро-
де значи девети мај. Балтичке републике, на пример, неће у Москву послати своје представнике јер сматрају да девети мај за њих не представља дан победе већ „потчињавања руској империји“.
Поједини коментатори са огорчењем протестују због прекрајања историје и покушаја да се умањи. значај Дана победе. У том тону пише и угледни московски дневник „Севодња“ који у уводнику каже да је девети мај „за нас ипак дан победе, а не изгубљени празник изгубљене земље“.
„Пишем у име Руса за које је девети мај празник Дана победе. Пораз је дошао много касније“ — пише главни уредник листа Третјаков очигледно разочаран оним што се збило много година после деветог маја 1945.
За званичну Москву, а и ширу међународну заједницу, од великог значаја је и чињеница да ће се током прославе одржати руско-амерички састанак на врху. Предвиђено је да Борис Јељцин и Бил Клинтон разговарају о билатералним односима двеју земаља над које су се надвили тамни облаци. То ће, уједно, бити једини званични сусрети руског председника са страним гостима. У Москви се надају у повољан исход што би — како се изјављује — увеличало празник победе.
Борко Гвозденовић