Борба, 21. 10. 1995., стр. 3
БОРБА
(УБОТА-НЕДЕЉА 21-22. ОКТОБАР 1995.
ИЗЈАВЕ МАЂАРСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРЕМИЈЕРА
фаза остваривања мира
Хорн: Моја земља жели свеобухватно решење југословенске кризе.
Контић: Мировни процес нема алтернативу
Београд. — Председник мађарске владе Ђула Хорн изјавио је јуче у Београду
"да се у разговорима са највишим југословенским руководиоцима сложио у оцени да је решавање југословенске кризе дошло у фазу близу остваривања мира.
Хорн је то рекао домаћим и страним новинарима у Палати федерације, којима се обратио заједно са југословенским премијером Радојем Контићем. Двојица председника влада сумирала су разговоре које су водили и укратко изнели будуће планове сарадње Мађарске и Југославије.
Проблем избеглица
„Наш циљ је био, с једне стране, да не само као суседна земља, већ и као председавајући ОЕБС-а, размотримо питање решавања кризе на просторима претходне Југославије, као и да се упознамо с југословенским ставом о томе“, рекао је Хорн.
Износећи став Мађарске, Хорн је рекао да његова земља жели свеобухватно решење југословенске кризе, где заједно са остваривањем трајног мира у БиХ спада и питање реинтеграције источне Славоније у Хрватску.
Посебна пажња, по ње-
говим речима, била је по-
свећена питању избеглица. „По нашој оцени, битно је да се свугде, на целом простору бивше Југославије, обезбеди могућност да се избегла лица врате својим домовима“, рекао је Хорн. Како је нагласио, за то треба обезбедити законске могућности, затим финансијска средства, као и међународне гаранције.
Мађарски премијер је, како је нагласио, конкретно разговарао са председником југословенске владе о поновном успостављању економских веза и односа између Мађарске и Југославије, одмах после укидања санкција према СРЈ.
Хорн је на крају додао да је у разговорима било речи
и о положају војвођанских Мађара, као и да је Мађарска замолила да представници двеју земаља воде дијалог о тој теми јер, како је рекао, има доста питања која је потребно решити.
Сумирајући разговоре са високим гостом из Мађарске, Контић је рекао да су размотрене две групе питање — једна везана за југословенску кризу, а друга за развој билатералних односа. „Заједничка је оцена да мировни процес нема. ал-
- Коментаришући питање сремско-барањске области, Контић је рекао да је југословенска страна истакла енергично _ противљење сваком војном решењу тог питања и залагање за мирно политичко решење. „Југославија ће прихватити свако решење које буде постигнуто у договору између инволвираних страна“, рекао је Контић.
Председник југословенске владе је такође истакао да се Југославија енергич-
Вула Хора м Радоје Контић на јучерашњој ненференцији за штава=
ту
тернативу у решавању југословенске кризе“, истакао је Контић.
Говорећи о развоју била-
тералних односа, Контић је рекао да су две стране констатовале да постоје сви услови за свестрани развој те сарадње одмах после укидања санкција.
Интензивне активности
„Договорили смо се да се интензивирају активности на нормативном регулисању међусобних односа, када је реч о потписивању и усаглашавању низа споразума — о економској, научно-техничкој, привредној и просветној сарадњи, затим споразума о подстицању инвестиција и низу других, прецизирао је Контић.
Снишно 3. Раш
но противи етничком чишћењу на територији РСК и да оцењује да је неопходно створити све услове за повратак избеглог српског становништва.
Говорећи о положају мађарске мањине у Југославији, Контић је подвукао да је положај националних мањина у нашој земљи
„нормативно регулисан по
највишим европским и светским стандардима. „То што се та опредељења не
"остварују -увек није резул-
тат наших политичких ста-
„вова, већ резултат и после-
дица санкција, односно недостатка финансијских средстава да се нека права до краја реализују“, нагласио је он.
Мирјана Ннкоћ
ИЗЈАВА АЈВОРА РОБЕРТСА
Косово је део Србије
Приштина, (Танјуг) — Отправник послова амбасаде Велике Британије у Београду Ајвор Робертс изјавио је у интервјуу приштинском недељнику на албанском језику „зери“ да се проблеми на Косову морају решавати унутар Србије и СРЈ. Е -
„Ми сматрамо да је Косово део Србије и да проблем треба решавати унутар њених граница. Сугестије о независности, сецесији, о уједињењу са Албанијом, о мандату Уједињених нација, немају никаквих основа и потпуно је нереално претпостављати да ће међународна заједница ПИТИ било који од тих предлога“, нагласио је Ро-
ертс.
Британски отправник послова је одбацио наводну идеју о „републици Косово у оквиру Југославије“, подсећајући да је Косово и по Уставу из 1974. године било део Србије, а Србија део Југославије и да је и сада тако и да се тај основни принцип не може мењати. Е |
Иванов: Сада о санкцијама
БЕОГРАД. – (Танјуг) Шеф руског преговарачког тима за претходну Југославију Игор Иванов, изјавио је јуче после разговора у Београду с председником Србије Слободаном Милошевићем, да Русија сматра да сада треба поставити
питање суспендовања санкција према СР Југославији, јер би то створило погодне услове за напредовање мировне конференције.
ЛИЛИЋ ПРИМИО ХОРНА
Максималан значај укидању санкција
Наставак са |. стране
Ако то не би било тако, бојим се, додао је председник Лилић, да ћемо се наћи на почетку новог рата, који би запретио миру и стабилности, не само у региону, већ и целој Европи. Гомилање хрватских трупа према Барањи и Срему представља претњу истог степена опасности. Питање Барање и Срема мора се решити _ дијалогом BE стране и мирним путем, закључио је председник Лилић.
Мађарска страна је покренула и питање положаја мађарске националне мањине, наводећи да је ту долазило до извесних ексцеса. Председник Лилић је изнео да мањине у Савезној Републици Југосла-
вији уживају право по највишим европским и светским стандардима. Она права која имају 23 друге мањине које овде живе, има и мађарска мањина. Уосталом, Војводина може многим земљама и целој Европи, да послужи као пример успешног заједничког живота великог броја народа и народности.
Разговорима су присуствовали и Ласло Ковач, министар иностраних послова Мађарске и Иштван Сабо, мађарски отправник послова у Београду, као и Милан Милутиновић, савезни министар иностраних послова и Бранко Новаковић, наш отправник послова у Будимпешти.
РАЗГОВОР КОНТИЋ — ХОРН
Пресудна фаза кризе
Неставак са |. стране
Премијер Ђула Хорн је нагласио да Мађарска односима са Југославијом придаје посебан значај и да ову посету види као нов искорак у њиховом даљем унапређењу. Премијер Контић је истакао да је развој односа са Мађарском међу приоритетима југословенске спољне политике.
Оцењено је да између две земље не постоје политички проблеми и да бројни заједнички интереси и висок степен међусобне упућености стварају услове за успешан развој односа и сарадње у свим доменима.
Исказан је заједнички интерес за развој укупне економске сарадње, посебно у области саобраћаја, као иу културно-научној и технич-
кој сарадњи и у заштити животне средине.
Договорено је да се после ове посете интензивирају контакти надлежних ресора у циљу усаглашавања уговорних оквира за динамичнији, свестранији развој сарадње по укидању санкција.
Указујући да националне мањине представљају мост сарадње и пријатељства,
"председник Свезне владе др
Радоје Контић је потврдио опредељење Савезне Републике Југославије да свим националним мањинама омогући пуно остваривање њихових права, која су загарантована Уставом и законима и која су у складу са важећим европским и светским стандардима у тој области, наводи се на крају саопштења Савезног секретаријата за информисање.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ЕЛИЗАБЕТ РЕН У ЖЕНЕВИ
„Чишћење“ Крајине ке наставља
Женева (Танјуг). — Специјални известилац за људска права на простору претходне Југославије Елизабет Рен,
јуче је веома тешко оптужила хрватску војску и хрватске
власти да драстично нарушавају људска права Срба у
Крајини.
На јучерашњој конференцији за штампу у Палати на-
ција у Женеви, Елизабет Рен је казала да је Крајина етнички очишћена још у августу ове године и да је имала прилику да се сама увери да хрватски војници и данас пљачкају остатке српске имовине.
Обраћајући се новинарима, госпођа Рен је рекла да је недељу дана боравила на простору претходне Југославије, да је посетила Загреб, Сарајево, Пале и Београд и да је „веома задовољна што су јој сва врата била отворена“.
Она је посебно истакла разговоре у Београду, наглашавајући да су били веома отворени, а да су југословенске власти показале максималну кооперативност.
Мада је врло кратко боравила у Београду, она се уверила какве су све последице санкција, које, како је рекла, највише погађају најсиромашније делове становништва. У том контексту, она се позитивно одредила према неопходности укидања санкција, имајући у виду, између осталог, и тешкоће са којима се Југославија суочава због великог броја избеглица.