Борба, 30. 10. 1995., стр. 18
14 [04]52Ž20YY
| БОРБА Ni ПОНЕДЕЉАК 30. ОКТОБАР 1995.
46 МЕЂУНАРОДНИ Е САЈАМ КРИГА
|
|
Инострани издавачи на овогодишњем Сајму књига јесу малобројни, али са врло богатом продукцијом. Тако је Удружење грчких издавача донело чак 400 наслова, · „Международнаја књига“ из Москве 250 књига, мноштво публикација и часописа, Министарство културе Румуније — 500 наслова из области науке и уметности, које ће после Сајма поклонити Филолошком факултету у Београду и новосадском издавачу „Либертатеа“.
На штанду Италијанског културног центра, налази се више од 300 нових на-
ОРИГИНАЛНИ КОНКУРС
Паграда за ненописану књигу
„Просвета“ је саопштила добитнике награда на конкурсу „Моја ненаписана књига“, који је намењен младим ауторима. Жири је одлучио да прва награда припадне Вањи Тешић, друга за прилог „Специјалитети од блата“ (награђен аутор се још није јавио), а трећа Снежани Павловић. Додељене су и специјалне награде — Срђану Павловићу и Емиру Самарџићу.
НА ШТАНДУ „ЛИВАНИЈА“ И „КОЧИЋА“
„Антологија грчке поезије“ планула
Издавачка кућа „Ливани“ из Грчке и За-
слова, које су послали „Рицоли“, „Мондадори“, „Фелтринели“, „Бомпјани“ и други.
— Међу најновијим књигама, које су пристигле право из италијанских
књижарских излога, налази се и оригинално издање
популарног романа Сузане
Тамаро „Иди куда те срце води“ — рекла је Споменка Мајдевац, из Италијанског културног центра.
Из Лозане, као и претходних година стигао је Владимир Димитријевић, директор Издавачке куће „Лаж дом“. Из њихове најновије продукције пажњу привлаче „Шест студија о исихазму“ владике Атанасија Јефтића, „Ефемерис“ Дејана Медаковића и књига Данијела Шифера „Интелектуалци или бродолом једне касте“.
Један од наших великих издавача „Народна књига“,
ЈУБИЛАРНИ (40) МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ „КЊИГА У БЕОГРАДУ
| БЕОГРАД 24:30. ОКТОБРА 1965. | ) 4 Ba ља ду ЊЕ GI ел О | i | Зе ПИ |
Koja је превасходно окренута домаћим ауторима, за овогодишњи Сајам направила је изузетак — романом Џона Апдајка „Романса“ са поднасловом „Венчајмо се“ у преводу Валерије Пор. А, у њеној библиотеци „Мега хит“ објављен
је и роман „Венчаница“ Исака Башевиса Сингера.
Први пут се представила и породична уметничка радионица, Издавачка кућа „Ршум“. Пошто је ово јединствена „задруга“, ниједан од шест чланова породице, чији је предводник Љубивоје Ршумовић, није остала запостављена: Од двадесет наслова које су изложили на овогодишњем Сајму, свакако треба издвојити „Буквар дечијих права“ (добитник овогодишње Октобарске награде Београда), „Такнуто-ћакнуто“ Драгослава Андрића, „Свеску на коцке“ Олге Си-
НА САЈМУ, ЈУЧЕ |
Новинари изабрали Просвету
Прву награду новинара намењену издавачу који се на овогодишњем Сајму представио најквалитетнијим издањима, најбоље опремљеним штандом и промотивним материјалом, добила је београдска „Просвета“. За овакву одлуку гласало је 13 новинара. На другом месту, са само једним гласом мање, је БИГЗ, а на трећем „Време књиге“ (11 гласова). Новинари — извештачи доделили су почасну награду за најбољу комуникацију и сарадњу — Српској књижевној задрузи.
Награду је у име новинара, директору „Просвете“ уручио Ненад Манојловић, из Радио-Београда, који је пратио све досадашње сајмове. — Награду доживљавам као признање искусном колективу београдске „Просвете“, као награду многобројним „Просветиним“ ауторима, а такође као награду великој породици Просветиних“ читалаца и пријатеља — рекао је Чедомир _ Мирковић, директор награђене куће. меуновић, „Лирски покер“ Душка Трифуновића, Љубивоја Ршумовића, Драгана Радуловића и Моше Одаловића, „Фазони и форе“ Љубивоја Ршумовића <- (С. Ковачегић
дужбина „Петар Кочић“ из Бањалуке по-
јавиле су се — заједно.
Заједнички издавачки подухват свакако су неколика преведена дела Милоша Црњанског, Иве Андрића, затим „Отаџбинске теме“ Николе Кољевића, која је, по речима Марије Келери, представнице
Награду су пре четири године установили Завод за међународну научну, културну и техничку сарадњу Србије, Републичко министарство културе и Вукова за-
дужбина.
„Ливанија“ изазвала велико интересова-
ње у Грчкој.
— Прва књига која се у ово ратно време у Републици Српској појавила на страном језику је оригинални рукопис Петра Кочића „Мргуда“, који смо превели на грчки. За то смо добили неколико признања — на првом Салону књига у Новом Саду награду за библиографско издање, као и награду за ликовну опрему рекао је Никола Вуколић, уредник Задуж-
бине „Петар Кочић“.
„Антологија грчке поезије“ једно је од заједничких издања које је побудило највише пажње (прво издање током првих дана Сајма је распродато, друго је у припреми). „Ливани“ и „Кочић“ ускоро ће издати „Грчко-српски“ и „Српско-грчки“ речник као и „Антологију српске поези-
Jet?
— Управо покрећемо ревију за уметност и културу у којој ће се представити најбољи грчки и српски аутори — рекла
је Марија Келри.
Жеља аутора ове књиге била је заснована на идеји да на јединствен начин домаћој и светској јавности представе досадашње активности Крушевца у борби за очување мира у свету, али и његово успостављање на просторима претходне Југославије. Јер,
Уручени признања преводиоцими
БЕОГРАД, — На 40. међународном сајму књига у Београду уручене су награде Фонда „Ђура Даничић“ преводиоцима Слободану Деспоту и Јону Милошу.
Слободан Деспот награђен је за превод на француски језик „Ламента над Београдом“ Милоша Црњанског, који је објавио издавач „1а7 дот“ из Лозане.
јон Милош је награђен за пре-
НА ШТАНДУ КРУШЕВАЧКИХ УДРУЖЕНИХ ИЗДАВАЧА
Свет и ми за мир
На штанду Удружења крушевачких издвача представљена је књига „Свет и ми за мир“ (Општина Крушевац и Историјски архив града).
више од три деценије, Крушевљани преко клубова, активно оживотворују идеје и принципе Повеље УН, пошто је њихов град члан Међународне Асоцијације градова Весника мира.
— Књига илуструје мировну активност целог српскот народа и његову оданост миру — рекао је Брајан Фич, генерални секретар Међународног комитета удружења градова „Весника мира“.
вод на шведски језик „Антологије српске поезије“, која обухвата стихове 80 песника од 19. века до наших дана, као и за превод драме Милорада Павића „Заувек и дан више“.
_„Вулканско дело“,
ПАРИЗ: ФРАНЦУСКИ КРИТИЧАРИ 0
„ПОДЗЕМЉУ"
Вулканско дело
„Ретко уметничко стваралаштво, изузетно уметничко дело које разбуђује душу, естетска маштовитост саздана у сваком „тренутку, закључује париски „Монд“, после париске премијере
„Генијално“, то је најчешће понављана реч у поплави уметничких с" освра у штампи Француске на Кустуричин филм „Подземље“ јавља Танјуг. Критичар „Иманитеа“ чак пише: „Кустурица, уметник од главе до пете, на шекспиријански начин је успешно дочарао фрагменте непосредне историје, полазећи од сопственог корења.“
Угледни париски недељник „Нувел опсерватер“ записао је, пак, у уводнику: „Већ од првих секунди првих сцена, првих слика, филма Емира Кустурице "Андерграунд, ми смо уздигнути хиљаду стопа изнад свега што се може видети у биоскопима ове године и чак већ годинама и годинама“.
Филм Емира Кустурице је „изванредна збирка барокних, жестоких, муњевитихј, сочних, увек неочекиваних, увек дивних слика, чији дах и снага остављају печат аутентичног генија“ — пише недељник „Поинт“. „једно ретко уметничко стваралаштво, изузетно филмско дело које разбуђује душу, естетска маштовитост саздана у сваком тренутку“, закључује париски „Монд“.
У поплави бесконачних похвала налазимо оцене: „дело које је крик филма“... Шта тек рећи за оцену критичара „Франс ентер“: „Често се помисли на Фелинија, понекада на Шагала, тај филм који усхићује својим сјајем, поставља питања на које немамо обавезно одговор“. Водећи париски лист „Фигаро“ бучно истиче: „Али, каква снага-и каква грмљавина“, да би се онда могле прочитати речи:
„Као филмско дело, то је један од највећих момената дочаравања историје“.
Ретко се када један филм нашао обасут тако раскош ним оценама и похвалама. Све оне можда би се могле сажети у критици француског недељника „Експрес“: „Интелигентан, оштар, одушевљавајући, сјајан, бодљикав, суперлукав, укратко својствено Кусту-