Борба, 11. 03. 1996., стр. 18
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 11. 3. 1996.
ВЕЧЕРАС ЈУБИЛЕЈ (150) МЈУЗИКЛА „НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ"
Нови
Уз цвет за сваку даму и флашу вина за сваког гледаоца, вечерас ће ансамбл театар „Т“, 150. пут одиграти мјузикл „Неки то воле вруће“, са Иваном Михић, Радетом Марјановићем и Светиславом Гонцићем у главним улогама. Да подсетимо: Мјузикл Питера Стона, Боба Мерила и Ђула Стејна, у режији Соје Јовановић,
Пет сезона = сто педесет представа: из мајузии“= ла „Некм то веле вруће“
премијерно је изведен у сезони 1991/92, на сцени на Теразијама.
Ових дана и званично, дужност в.д. директора Театра Т, који је већ четири године у „изгнанству“ и има статус подстанара у Дому културе „Вук Караџић“, преузео је глумац Душан Голумбовски. Упркос многобројним тешкоћама које прате
ово позориште, почев од простора на Теразијама, чија је адаптација ове године ипак ушла у финансијски план оснивача — Скупштине Београда, до заиста симболичних зарада свих запослених, Голумбовски најављује боље дане. Према његовим речима, за ово позориште, које је последњих седамнаест месеци радило без управника, најважнији је репертоар. Према плану рада, већ 15. марта почињу пробе комедије „Пуцњи на Терзијама“, по мотивима Вудија Алена и његових „Пуцња на Бродвеју“, чији ће посрбљени текст режирати Југ Радивојевић. Првих дана маја почиње припремање „Опере за три гроша“ Џона Греја, у режији Никите Миливојевића, а до краја године планира се и римејк „Приче са западне стране“, који ће режирати Слободан Шуљагић.
У сарадњи са Театром Култ биће остварени пројекти припреме најновијих драмских текстова домаћих писаца. Са Телевизијом Београд, ове две позоришне куће треба да покрену и литерарно — музички кабаре, на чијем ће репертоару бити монодраме и тајк зћо“. 3 балетске представе Театар Т користиће простор „Модерне гараже“ Браце Петковића, у Улици Мајке Јевросиме у Београду.
Поред простора и репертоара, један од основних задатака запосленима у Театру Т, где првак позоришта има плату од 360, а чланови балета између 220 и 255 динара месечно. В.В. Г,
КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ВАСКО ПОПА“
Ужи избор = деветнаест
„ПОЕТИКА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА“ ДАНИЦЕ АНДРЕЈЕВИЋ У „ПРОСВЕТИ“
(тваралачка бит писца
песника
У организацији Друштва пријатеља Вршца „Вршац лепа варош“, а под покровитељством Фондације „Хемофарм“, у току је расправа о овогодишњем добитнику Књижевне награде „Васко Попа“. Жири за доделу овога песничког признања (Радивоје Микић, председник, Александар Јовановић и Драги Бугарчић) расправљали су на два састанка 0 стотињак песничких збирки које конкуришу за ову угледну награду, а објављене су у прошлој години. На трећем састанку жирија направљен је ужи избор од деветнаест песника. Међу њима су, између осталих, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Драган Јовановић Данилов, Љубомир Симовић, Алек Вукадиновић, Злата Коцић, Рајко Петров Ного, Ђорђе Сладоје и Стеван Раичковић. М.Ц.
Александра Смиљковић, „бтпозади“
У библиотеци „Књижевни свет“, у којој је пре неколико месеци објављена студија Јована Делића о поетици Данила Киша, управо је 06јављена и студија Данице Андрејевић „Поетика Меше Селимовића“.
Ова студија је произишла из докторске дисертације Данице Андрејевић, угледног књижевног историчара и критичара и заступника савременог критичког погледа који негује иманентан приступ књижевном делу. Тако се Даница Андрејевић првенствено усредсређује на магију прозног поступка и на семантичке особености у литерарном делу Меше Селимовића, али зналачки расклапа и мисаоне димензије у стваралаштву једног од најугледнијих српских писаца из раздобља после Другог светског рата.
„Мислим да о књижевном делу треба судити на основу створеног, а не према реторици манифеста или поетских образаца. За-
о
ности у Београду.
— Оно што повезује све елементе које сам употребљавала приликом стварања, од формата преко садржаја, мотива, па све до распореда слика у галерији јесте динамичност, каже Александра Смиљковић поводом своје магистарске изложбе слика у галерији Факултета ликовних умет-
Изложено је двадесетак слика насталих током 1994. и 1995. године, а
то у овом раду поетика није схваћена као техничка дисциплина, већ као духовност иманентна књижевном делу Меше Селимовића“, објашњава ауторка свој приступ писању ове студије. У том контексту, Мила Јанковић, уредник ове библиотеке види и значај ове књиге, која је једно дело у ком нема много текстова књижевно-теоријске природе, успела да преточи у поетику. Не бавећи се само пишчевим смислом за књижевну лепоту, већ самом стваралачком бити Меше Селимовића, Даница Андрејевић је, како то истиче Чедомир
Мирковић, – истовремено методолошки _ поступно, поузданом _ аналитичком
аргументацијом и уважавањем резултата најважнијих претходних тумачења, обезбедила овој студији
убедљивост научног истра-
живања и, у подједнакој мери, инспиративност књижевно-есејистичког разматрања. Ј. Косановић
СЛИКЕ АЛЕКСАНДРЕ СМИЉКОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ ФАКУЛТЕТА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ
. Динамика у гро плану
рађене су техником уље на платну. Александра Смиљковић различите · елементе, избор мотива, однос према светлости, просторе, боје, комбинује на неколико различитих начина и све то у тежњи ка рестаурацији феноменолошког приступа у домену креа-
целом _
СОМБОРСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „ЛАЗА КОСТИЋ“ НАЈАВЉУЈЕ
Најважнији циљ формирања Културног центра „Лаза
Костић“ је да у Сомбору свака година буде година културе, каже вршилац дужности директора ове установе,
Раде Шумоња.
Центар је формиран одлуком Скупштине Сомбора, а на челу његовог Управног одбора је сликар светског
реномеа Сава Стојков.
Центру „Лаза Костић“ сомборска општина је на управљање дала бившу галерију „Ликовна јесен“, Дом омладине, десетак атељеа које сада користе сомборски
| сликари, 14 сеоских домова културе и двадесетак других објеката намењених култури.
Неки од тих објеката сада се користе за друге делат-
| ности. Међу њима је и кућа супруге Лазе Костића, Јулијане Паланачки, коју је она, почетком овог века, завештала Српском певачком друштву. Данашње Сомборско певачко друштво користи само део те зграде. Остали су за делатности које“ немају никакве везе с културом, а неки су, чак, прешли у приватно власниш-
тво.
Први конкретан резултат формирања Културног | центра „Лаза Костић“ биће, како најављује Раде Шумоња, реновирање галерије „Ликовна јесен“.
У ЈАГОДИНИ РАСПИСАН КОНКУРС
Српско _ перо_
Књижевни зборник „Српског пера, 96.“ објавиће тридесет најуспешнијих радова
— Књижевна омладина Јагодине и Савет свесрпског фестивала младих писаца 11. пут је расписао конкурс за награду „Српско перо“, рекао је директор фестивала књижевник Баја Ђаковић. „Млади писци до 30 година могу конкурисати са једним до три рада — песмом, причом, есејем или међужанровским остварењем и послати их у три примерка потписана шифром са решењем шифре у посебној коверти до 11. маја на адресу Књижевне омладине Јагодине, додао је он. | Завршна манифестација биће одржана, поводом Видовдана, 28. 29. и 30. јуна у Јагодини, када ће лауреа-
ту бити уручена награда „Српско перо '96.“ Награда ·
се састоји од новчаног дела, уникатне Повеље и графике. Том приликом биће промовисан књижевни зборник „Српског пера
'96.“ који ће садржати 30 најуспешнијих прилога са овог конкурса.
ције, како је у тексту за каталог напи-
сао Иван Васовић.
о.Н.
У ИЗДАЊУ НОВОСАДСКОГ -СТИЛОСА"
Хроника трагичног времена
Из издавачког предузећа „Стилос“ недавно је изашла књига „С обе стране пакла“ Бранислава Гулана,
дугогодишњег _ новинара „Борбе“, добитника (три пута) награде „Светозар
Марковић“ али "и других признања. Гулан је сада у новосадском „Дневнику“. Један је од ретких новинара — репортера, који је извештавао са славонског ратишта с обе стране фронта, још од марта 1991. Тако је и настала књига „С обе стране пакла“ — хроника једног трагичног времена.
На 400 страница, уз десетине фотографија, књига садржи око 500 имена људи, са којима је аутор разговарао у разним приликама: на ратишту и ван њега, где год их је сретао, или са којима је боравио на фронту. Књигу чине сведочења обичних људи, домаћица, деце, високих функционера, посматрача Европске заједнице... Забележене су жеље људи на том ратом захваћеном подручју, а у књизи је приказано и где је данас Сремско — барањска област.
М|.-Ристовић _
ам јаке сања ара ние