Борба, 31. 01. 1997., стр. 9
БОРБА __
И ЈУРИИЊЕ ВЕЧЕРАС У БЕОГРАДСКОМ
Ри ша нити 31. јануар 1997. 2 ЛАРНИ 25. МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ ФЕСТ 97
ЦЕНТРУ "САВА" |
(скаровци И неафирмисани ствараоци
о У главном програму награђени на најзначајнијим прошлогодишњим филмским смотра
ма у свету и кандидати за овогодишњу доделу "Оскара"
су касних биоскопских гледалаца Ф Ретроспектива оства бор балканског филма Ф "Форум младих" Ро
биларни 25. филмски фестивал 197, који ће трајати у Београду до
8. фебруара. почиње вечерас у Великој _
Центра "Сава" пројекцијом "Тајне и лажи" Мајка Лија,
шлогодишњег добитника "Златне палме" у Кану.
Главни _ програм _ овогодишњег ФЕСТ-а под називом "Фестивал фестивала", у терминима ол 18,30 и 21 сат, прелставиће гледаоцима остваре-
ња из Француске, САД, Јапана, Аустра- |
лије, Финске, Велике Британије, Дан-
ске, Ирске и Новог Зеланда, који су
награђивани на најзначајнијим прошлогодишњим филмским смотрама у свету, или су национални кандидати за овогодишњу доделу "Оскара". Међу њима се налазе и филмови: | У потрази за Ричарлом" у режији Ал Паћина који у свом У зе: тумачи и главну улоту. "Сјај" Скота Хикса са Џоном Гилгудом, "Невреме надолази Акија Ка-
исмакија, "У потрази за сунцем"
ајкла Ћимина, "Пилоу бук" Питера Гринавеја, "Кроз таласе" Ларса фон
Трира и "Портрет једне ламе" Џејн емпион са Никол Кидман у главној улози.
"Претпоноћна грозница", програм
зервисан за 23,30, вратиће ФЕСТА специфичном укусу касних биоскопских гледалаца. Програм сачињавају,
| припремили су 25. п
| ја остварења са ФЕСТ-а 97.
биоскопу Трибина младих, и ФО
| "Кроз таласе" Ларса фон Трира...
НОВИ САД: ФИЛМСКЕ РЕВИЈЕ ФОКУС 97 И ФИЛМ 97
| Нарначајнија остварења са овогодишњег ФЕСТ-а
Нови Сад. - Филмска кућа "Звезда филм" и културни центар Новог Сада , ревију филмова којом ће бити обухваћена најзначајни-
5 Како је саопштено на конференцији за новинаре у " Звезда филму", у са-
; радњи са нашим највећим пи ИНИ кућама, програмима ФИЛМ У у
| С97, у биоскопу "Арена", обухваћена су
| 23 филма из актуелне светске продукције.
| _ Ревија ФИЛМ 97 почиње у понедељак, 3. фебруара, Ал Паћиновим оства-
| рењем У потрази за Ричардом". До 10. "Дворске сплетке" Патрика Леконта,
вечаним отварањем на коме ће, поред филма "' Осветници" Берија Левинсона, бити премијерно приказано и десетоминутно остварење - Жилника "За Елу", 6. фебруара почеће ревија ФОКУС 97. За седам дана новосадска публика имаће прилику да у оквиру те ревије види и филмове " Микрокосмос" Клода Нуридсана и Мари Петену, " Уцена 'Ро-
9 "Претпоноћна грозница" по рења Ларса фон Трира Ф Из-
Исшиниша прича о пијанисши Дејвиду Хелфгошу: сцена из филма "Сјај" Скоша Хикса
Мајклом Џи Фоксом и "Забрањена љубав" Мајкла Винтерботома. Поподневни програм ФЕ СТ-а 97, са почетком у 16 часова, сачињавају ретроспектива остварења данског рели-
фебруара биће приказани и филмови оћна Афродита" Вудија Алена,
елимира
жене: начин употребе" Клода Хофмана и "Викенл са поролицом" којег је режирала Џоди Фостер,
Програм под називом "Балкино" представиће гледаоцима ФЕСТ-а 97 у Малој сали Центра "Сава" по један филм из Румуније, Турске, Бугарске,
рчке и, први пут, остварење из Албаније, настало прошле године у копродукцији са Француском. У истом термину имаћемо прилике ла још јелном вилимо "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића, Фудм који је Југословенска секција Међунаролног улружења филмских критичара прогласила нај-
бољим прошлоголишњим ломаћим остварењем п који је југословенски канлилат за овоголишњу доделу "Оскара".
"Форум младих" сачињен је од остварења мање познатих аутора, међу којима су несумњиво и неки прел којима су тек каријера и место у лруштву одабраних филмских релитеља.
Програм "Пад зида" прелставиће три немачка, и по јелно остварење из
5 дерс, "
између осталих и. филмови: "Уцена" Рона Хауарда са Мелом Гибсоном, "Моћна Афродита" Вудија Алена, "Ко
се боји духа још" Питера Џексона са
| на Хауарда, "Храброст у борби" Еда Цвика, "Милост мога срца" Алисон Ано се боји духа још" Питера Џексона и друге.
теља Лар
а фон Трира, на којој ће гледаоци моћи да виле његове филмове: "Краљевство" (1994) "Елемент злочина" (1984), "Епидемија" (1987) и "Европа" (1990), и остварења
ушкарци,
БИРСОВЕ "ПРИЧЕ О ВОЈНИЦИМА И ЦИВИЛИМА" У СКЗ-У
Мајстор ироније и гротеске
Српска књижевна залруга у библиотеци "Забавник" објавила је "Приче о војницима и цивилима" Емроуза Бирса (1842-1913) у преводу и избору нелавно преминулог Николе Ђорђевића. Емроуз Бирс био је за живота и неко време после смрти занемарен у својој матичној књижевности и његов углед је почео ла расте, тек после његове смрти, као писац неумољиве мизантропије и неуморног цинизма. По речима професора Тихомира Вучковића са јучерашњег прелстављања ове књиге, Бир-
„сово књижевно лело раз-
било је тврле приповедне форме својствене лоталашњој америчкој прози и
наговестило вид приповедања коме ће Марк Твен дати печат.
Већина Бирсових приповедака посвећена је насилној смрти, а ремек-лелима се сматрају, углавном оне чији су протагонисти војници. Бирс је рат искусио уживо - служио је на страни Северњака у америчком грађанском рату. :гове приче пуне су горчине због бесмилености смрти, испразних подвига, сулудих наређења. Али, како истиче у поговору преводилац ове књиге Никола Ђорђевић - не треба их сводити искључиво на антиратну поруку. "Рат је био метафора ауторове генералне мрачне визије човечанства" - пише Ђорђевић. У
причама о цивилима ту улогу преузимају такозване натприродне појаве. Бирсове приче о цивилима, истиче рецензент Срђан Вујица, још јасније нам показују ауторову склоност да језовитост доведе ло гротеске.
Ова књига се нашла пред нашим читаоцима захваљујући преводу познатог новинара Николе Ђор-
февића, у коме је он успео
да дочара благу архаичност коју данашњи читалац на
"енглеском види у Бирсо-
вом језику и стилу. О Ђорђевићевом раду на овом превопу јуче су у име његових колега и пријатеља говорили и новинари Мирјана Бобић и Лука Мичета.
Ј. Косановић
МЕ > "НИНА ВАМ а лева ита: У СТУДЕНТСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
Слике Милоша Комадине
Изложба слика југословенског уметника млађе генерације Милоша Кома- · дине (1970). који тренутно
живи у Венецији, на тем 'Политичка апстракција", отворена је недавно у галерији Студентског културног центра.
„Уметник је представио десетак најновијих слика у техници уља ла платну,
тамног фона, стилски блиске апстрактном експресионизму, као сопствено виђење политичке ситуације током шестогодишњег одсуствовања из родног града. ; Комадина је рођен у Београду, а сликарство је дипломирао 1994. године на Државној академији лепих уметности у Венецији.
ПОЕЗИЈА
рчке, Италије и Чешке, која говоре о
променама на нагу замљама |
алим послелњих годиетОЧј ; Рум
Јубиларни 25. ФЕСТ 97 шен 8. с ебруара прејекцијом филма "Мајкл Колинс" Нила Џордана, који је на филмском фестивалу у Венецији прошле године награђен "Златним лаВА Голубовић
НОВИ САД
ФУ а) ЛЕ Змајева
| награда Јовату | Кристићу
| _ Добитник Змајеве
награде Матице срлске за 1996. годину је Јован Христић за књигу Сабране песме, у издању ове институније Одлуку да носилац ово великог признања у области књижевно| сти за прозалу годину
буде Христић донео је | жири у састиву: Славка Гордић, Бошко Ивков, Љубомир Симовић __ (председник) Славко Леовац и Бо" жидар Тимотијевић. _
(СВЕТСКИ
хаику конкурс
Организатор чувеног међународног ИТОЕН хаику конкурса, из јапанског града Токио, замо-
| лио је писмом редакцију југословенског часописа за ову поетску форму, "Паун" из Пожеге, да
обавести своје саралнике 0) овогодишњем конкур-
су, за коју се радови шаљу до краја фебруара.
На чврстом папиру, формата поштанске до писнице, треба исписати три 'хаикуа УЗ ознаку "Дивисион 8" (за хаику на енглеском језику), као и податке о песнику: адреса, године старости, телефон, пол и занима“
ње. Слати највише шест аикуа на адресу: |
“ ТТОЕМ оћ - 1 Осћа,
Меу ћаки Сопгезг 4-4-116 а СћуодаТОКУО - ЈАРАМ 102, или _факсом: 81-3-
3263-5668. На конкурс се очекују песме које нису до сада објављиване нити су послате на неки сличан конкурс. Радови се не враћају и постају својина Итоен компаније. , ИТОЕН-ов конкурс је традиционални и најмасовнији у свету, на коме учествују песници из више од 30 земаља света. Сваке године пристигне по неколико хиљада песама. О условима за конкурс и за додатне информације, југословенски хаиђини се обратити редак“ цији часописа за хаику поезију "Паун", Пожега, Браће Лековића 5. Прилика је да се полсетимо да су на овом фестивалу награде већ освајали наши песници а 1989, на сличном конкурсу у Јапану, учествовало је 49 ханку песника из Ју-
гославује.
вреле. — >> Бе завр-,
ДАНАС ПРОГЛАШЕЊЕ ДОБИТНИКА НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО У ОБЛАСТИ ФОТОГРАФИЈЕ
Четворица у ужем избору
Београд. - Добитник награле за животно лело у области фотографије, која се ове голине лолељује први пут, биће проглашен ланас, изјавио је Танјугу секретар Националног комитета за фотографију Стеван Ристић.
На конкурс, који је био отворен ло 24. јануара, пријављено је 12 аутора, а четворица, које је канлиловало чак 13 преллагача, ушли су у ужи избор.
Оллуку о награли лонеће жири у саставу: проф. лр Миолраг Јовановић, проф. лр Јерко Денегри, Иво Етеровић, Томислав Петернек и Сава Степанов.
Награла, коју је установио Национални комитет за фотографију, према речима Ристића, лолељиваће се сваке голине једној личности за целокупно стваралаштво и лопринос развоју фотографије у српском културном простору. ФЕЛИКС ДРЕСЕ У БЕОГРАДСКОМ ГЕТЕ ИНСТИТУТУ
УМЕТНИК
На дилему, посебно актуелну у 20. веку - шта је уметник и шта уметност, у сре- _ ња ду вече у Гете институту покушао је да одговори Феликс Дресе, уметник из Минхена, чија репрезентативна изложба је управо отворена у уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Говорећи кроз сопствено искуство и износећи своје ставове Дресе, заправо, није имао намеру ла ла конкретне дефиниције, већ да потакне на размишљање и укаже на "бесконачност могућности", бар кала је уметник у питању, "због којих се многи труде, а многи због тога постају очајници".
Окрутност нашег времена је, по Дресеу, што све видимо негативно. Уметнику је ланас понестало снаге јер је изгубио веру ла ће му поверовати неки бог, а затим и оно што је лошло касније - да ће му помоћи нека партија. Све измиче и бежи и нема шта ла се фиксира. Чудно је што то уметници увек изнова покушавају. Стога, они су доживели пораз и пре него што су почели. Па ипак, уметници нису плачљиви, већ храбри људи који илу на све или
ништа.
Сликару је некал, како је рекао Феликс Дресе, било лакше. Раније је боље награђиван што је верније насликао прелложак. Социјални смисао уметности ланас је - створити утисак. Модерна уметност је
је храбар човек
та која производи идеје и поставља пита-
Појашњавању улоге уметника у савременом свсту требале
две анкете на које се
јелној, већина млалих у да живи као уметник". А по другој, сировеленој 70. тих, од 7.600 анкетираних исмачких умстника само мали број њих може ла живи ол свог уметпичког ангажмана. Па ипак, не олустају ол тога. Зато би се могло рећи ла они умишљају ла су уметници. Могли би их посматрати као умишљене болеснике. Али, човск, уметник и то може ла умишља, јер ланас није јелна и јединствена лефиниција шта је уметност и ко све може бити или јесте уметник. Данас није ни могућа јединствена лефиниција, није могуће јелинство.
ла попринссу и
емачкој "жели
"Свет се може још само састављати“, ол делића, као колаж. То је реалност у којој, како је рекао Дресе "човек без идеја или духа не може уопште да егзистира“. Након етапа индустријализације. скономије и свега што је човек ралио због сопствене користи, лошло је време кала
мора ла размишља коју и какву воду ће
пити. И, то је, каже Дресе - лобро. Јер. мора ла размисли којим ће путем ла настави. А, уметност нијс ту ла му ла олговоре већ ла га новим питањима потакне на размишљање.
С. Поповић
У БЕОГРАДСКОМ АЕРО КЛУБУ ЈУЧЕ ДОДЕЉЕНА НИН-ОВА НАГРАДА ДАВИДУ АЛБАХАРИЈУ ЗА РОМАН "МАМАЦ"
Тралиционална "Нин"ова награла за најбољи роман објављен у 1996. голини лолељена је јуче у Аероклубу Давиду Албахарију за роман "Мамац“ коју је објавила издавачка кућа "Стубови културе".
Говорећи о књижевном
делу Давида Албахарија, књижевни критичар Гојко Божовић је рекао ла оно утуче на поетички и врелносни лик српске прозе у послелњим леценијама века и да се оно и лаље непрестано потврђме, "Као што су многе АлбаХаријеве приче, а неке се тако и:зову, "поетика кратке приче", тако би се и пишчеви кратки романи могли звати поетиком кратког романа. Приповедајући на поллози за поетику, Албахари показује самосвесни говор романа, и има шта да каже о првим и послелњим питањима које нам намеће искуство егзистенције. Породични циклус Давида Албахарија у роману "Мамац" спознаје крај породичног времена, лок пишчеви јунаци полазе до свести да је породично време немоћна заштита пред ентитетима осујећења какви су историја или смрт, припалање или опште олсуство, истакао је Божовић, и лолао ла "Мамац" Давида Албахарија лоноси у српску књижевност драгоцени глас вредности, а делу овог писца још јелну снажну потврду зрелости.
(АДЛу БИУЈАМ РЉИ) ДЗУЋ
рагопени глас 8
Вест о лолели награде, Давил Албахари је примио лалеко олавле, у Канали, али како сам каже његова осећања су била полјелнако снажна као ла се налазио у непосредној близини.
- Осетио сам страх, боли стрепњу због тежине углела који Нин-ова награда ло-
Са јучерашње доделе Давиду Албахарију
носи, лолајући добитника списку који заправо представља сажету историју југословенског романа у последњих четрлесетак година. Осетио сам, признајем и тугу што сам се први пут нашао у ситуацији ла немам увил у готово нијелан од романа које је Нин-ов жири имао прел собом. Могао сам само да замислим све те књиге, што сам учинио.
: Петак, 31. јануар, до краја године 334 дана
ГРТУД Рођен је аустријски компо-
зитор Франц Петер Шуберт, јелан ол најизразитијих прелставника музичког романтизма. Музички га је образовао ! отац који га је подучавао свирању виолине. Касније је учио певање, хармонику и оргуље. Живео је 31 годину, а за само 18 година рала створио је 998 музичких дела. Његове композиције из практично свих музичких жанро-
ва свеже су и непосредне, искрене и блиске народној музици. - После две године окупације града-републике, Француска је укинула Дубровачку епублику створену почетком 15. века. После слома француског цара Наполеона | Бонапарте 1814. град су запосели Аустријанци и држали га до 1918. кад је припао
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и потом Југославији, а сада је у саставу Хрватске. До стварања бановине Хрватске 1939. Дубровник никад није био под влашћу Загреба. - Рођен је српски
писац Лаза Костић, зачетник српске авангарде лирике, чија је поезија врхунац романтизма у српској књижевности. Гимназију је учио у Панчеву, Новом Салу и Будиму, а права дипломирао у Пешти, где је и локторирао. Као саралник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, одлазио је у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Двапут су га хапсиле мађарске власти. Снажна и оригинална лирска природа, крчилац нових путева и експериментатор, обогатио је српски језик новим изразима и унео нове и смеле песничке облике (јамб). Захваљујући његовим преводима, дела енглеског писца Вилијема Шекспира су постала ла ган код нас.
- Умро је српски 4870. лобротвор Никола Чупић, оснивач књижевног фонда "Чупићева задужбина", којем је завештао кућу У раја и 16.000 динара у злату. Ро-
_ НИН-ове
Али, колико луго може човек ла се претвара прел грубим ткањем стварости: Трепнуо сам и већ сам се поново нашао у снежном пејзажу лалеког запала, на другом континенту, рекао је Албахари, захваливши се на награли. - Писање никада није ни било ништа пру-
награде _ лаурсашу (Снимио: Р. Божовић)
го по понављање, трагање за новим могућностима, у ономе што нам се из било ког разлога може учинити истрошеним, пребирање по пепелу или густом растињу заборава, нагласио је Албахари. Награлу је писцу уручио Душан Величковић, главни и одговорни урелник Нин-а.
М. Милосављевић
ђен је 1834. у Шапцу у породици Куртовић, али је узео девојачко презиме мајке, ћерке Стојана Чупића, у народним песмама познатог као Змај од Ноћаја. Његов илеал било је ослобођење Босне.
- Рођена је руска 1885. балерина __ Ана Павловна Павлова, највећа уметница класичног стила почетком 20, века. Каријеру је почела у Петрогралу, гле је наступила с Вацлавом Фомичем Нижинским у Руском балету Сергеја Павловича Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу с којом је играла широм
света. - Едуар Даладје је постао француски премијер. Историја га је забележила као политичара који је попуштао нацистичкој Немачкој и потписао с њом 1938. "Минхенски споразум" чиме је нацистима практично изручена Чекословичка. киљ - На крају Ста1943. љингралске битке у Другом светском рату остаци немачких армија су обуставили отпор, а немачки командант ламаршал _ Фридрих и Паулус је потписао зусловну као МИК и предао се са 90.000 војника и официра. Слом Немаца кол Стаљинграла је означио почетак краја
рећег рајха.
УРУЧЕНЕ БРАНКОВЕ НАГРАДЕ ЗА СТУДЕНТСКЕ РАДОВЕ
Матица одабрала најдаровитије
Нови Сад. Живојин Ракочевић, стулент Филолошког факултета у Приштини лобитник је Бранкове награде Матице сриске за 1996, за рал "Постика исихазма Луче микрокозме". На приголној свечаности у Матици српској уручене су и тралиционалне Бранкове награле Матице српске које се лолељују за најбоље стулентске радове из области књижевности.
Две пруге награле лобили су Наташа Трнавац, студенткиња Филолошког факултета у Београлу, за рал "Ерос и Тантос у "Колајни" Тина Ујевића“ и Александар А. Марчићевић, стулент Филолошког факултета у Београлу, за рал "Јорге Луис Боргес. перлило ен су лаберинто".
чреве награле лобили су Марија Груја, студенткиња Филошког факултета у Београлу, за рал "Приповетке Н. В. Гогоља: Јелан аспект леструктивности Гогољевог проселеа" и Маја Рогач, стуленткиња _ Филозофског факултета у Новом Салу. за рал "Метаморфоза и заволљивост знакова у "Краљу виловњака" Мишела Турнијеа".
- Уставотворна 1946. скупштина је изгласала први Устав ФНРЈ у којем је усвојен принцип фелеративног уређења зе-
мље, олређена основна. права и лужности фелерације и република. 11962. ЈИ мро је српски
карикатуриста Петар (Пјер) јелан ол родоначелника српске и југословенске карикатуре, писац и сесејиста, један ол оснивача "Ошишаног јежа". У Београд је дошао 1922. и запослио се у "Новом листу“, а 1923. је прешао у "Политику". - Умро је америч-
3 ки филмски про-
луцент Семјусл Голд фиш, познат као Голлвин, јелан од оснивача гигантске филмске компаније "Метро-Голлвин-Мајер".
- Тамилски теро-
риста-самоубица је камионом пуним скоплозива улетео у централну банку Шри Ланке у Коломбу, усмртивши око 90 и ранивши више од 1.400 љули.
се позвао, По _