Борба, 11. 11. 1997., стр. 7
ТРАНСФОРМАЦИЈА КОРПОРАЦИЈЕ "МИНЕЛ"
РЕФОРМЕ '97 а
СРБИЈА У ПОКРЕТУ
Брига о сваком раднику
Власничко преструктурирање почело још у фебруару проценом капитала свих 30 предузећа корпорације
Страни пословни партнери су веома заинтересовани за чешће процесу трансформације холдинг компаније "Минел . Геч је о водећим светским фирмама - немачком "Сименсу", француском "Алтому" и америчком ББЦ-у, са којима то предузеће има дугогодишњу пословну сарадњу.
Али, пре тога неопходно је, како истиче Славко Аничић, потпредседник корпорације Минел, припремити терен за улазак страних акционара. Тек када се ситуација у фирми искристализује, кад се буде знало "шта је чије", може уследити "убризгавање" иностраног капитала.
"Минел“ је процес власничког преструктуирања започео још у фебруару закључивањем уговора о процени матичног капитала и свих тридесет предузећа у његовом окриљу, са Институтом за тржишна истраживања. Део пројекта је већ урађен, а читав посао би требало да се оконча до краја наредног месеца. С тим што те резултате, сходно Закону, треба да верифијује Републичка ди-
екција за процену вредности капитала.
Уколико Влада на време буде донела све пратеће прописе, најкасније до половине идуће године, "Минел" ће кренути у процес Пизи. У првом кругу предвиђен је упис акција (за раднике и пензионере овог предузећа) а у другом модел докапитализације, да би се прикупала свежа обртна средства за отклањање уских грла у процесу производње, увођење нове савремене технологије и превазилажење социјалних питања. Посебна пажња биће посвећена решавању технолошког вишка за-
послених кроз нове програме и у сарадњи са Тржиштем рада, каже потпредседник корпорације Славко Аничић.
С. Н. Васиљевић
__ ЈУГОСЛАВИЈА
ПКБ И СВОЈИНСКА ТРАНСФОРМАЦИЈА
Трећина акција • држави
Очекује се да ће Влада помоћи организациону и финансијску консолидацију предузећа и избор страног партнера
Пољопривредни комбинат Београд је, не чекајући усвајање Закона о трансформацији, започео тај важан процес још 1991. године. Тада је то предузеће, укидањем СОУР-а, постало Холдинг Корпорација, а 1994. само - корпорација. Ступањем на снагу новог законског акта, ПКБ практично наставља приватизацију коју ће, како се очекује, завршити до краја наредне године.
Ово су речи Мирка Мартиновића, извршног директора за план и развој ПКБ-а, који је одлуку Владе Србије да то предузеће уврсти на списак за трансформацију по посебном програму оценио изузетно значајном.
- Очекујемо да ће нам на тај начин бити знатно олакшани контакти са страним партнерима. Држава ће, надам се, пронаћи или помоћи у избору иностраних акционара без којих нема повратка на међународно тржиште, каже Мартиновић. Странце привлаче улагања у одређене програме, односно у мање организационе јединице, што нама у потпуности одговара. То практично значи да ћемо по потреби од једне фирме формирати посебни правни су-
Дирекшор ПКБ за илан и развој Мирко Мартиновић
ПКБ-у је, према Мартиновићевим речима, потребна механизација високог учинка за повећање продуктивности фирме коју домаћа индустрија не производи. Стога је та фирма спремна за све видове сарадње, од заједничких улагања до кредита. Пошто држава стоји иза процеса трансформације овог предузећа очекујемо њену помоћ и у организационој и
је, сматра Мартиновић, објективна, али његова верификација од стране Републичке дирекције није могућа док се не уради идентификација земљишта.
То, међутим, тече јако споро, јер је у овом подручју на снази катастарски регистар из 1956. године. Од тада су се ствари на терену много измениле (преуређено земљиште и постављена друга обележја) и не одговарају постојећем катастру. С друге стране, Београд нема формиран катастар непокретности. ПКБ се интензивно припрема за процес приватизације за који ће применити сва три предложена модела. Најпре ће, сходно закону, прибећи интерном акционарству, које подразумева упис и поделу акција са попустом радницима и пензионерима. У другом кругу, акције ће бити понуђене трговинама, банкама и другим пословним партнерима са којима та фирма има сарадњу. Део акција, тачније, око 30 одсто који се односи на земљиште "резервисан" је за државу. После трансформације 15 одсто акција припало би
11. новембар 1997. 7
ВИДОЈЕ ЂУКАНОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ЗМАЈА"
Приватизација почетком наредне године
Од предстојећих реформи очекује се пуна упосленост капацитета и збрињавање свих радника овог земунског предузећа
Пољопривреда, а самим тим и производни програм "Змаја" од старетшког су интереса за националну економију, па је кристално јасно зашто је то предузеће на списку за трансформацију по посебном програму Владе, истиче за "Борбу" Видоје Ђукановић, генерални директор "Змаја". Основни циљ те важне својинске реформе, кад је реч о земунској фирми, пре свега, јесте пуна упосленост капацитета и збрињавање свих радника.
Сви предложени модели преструктуирања су прихватљиви, а према мишљењу нашег саговорника, већина предузећа ће попут земунског гиганта одговарати комбинациј сва три. У првом кораку "Змај" ће се определити за конверзију дуга да би предузеће "стало на ноге".
- Најпре је неопходно да се реши финансијска дубиоза, јер су многе фирме задужене и презадужене. Пошто се на таквим системима надвила фама стечаја, као најтежег правног лека, уместо тога пронађена је боља терапија - власничка трансформаци-
бјект у коме ће већински или равноправни власник бити страни
партнер.
финансијској предузећа.
консолидацији
Извршена процена капитала
радницима 30 одсто држави, а 55 одсто осталим акционарима. С.Н.В.
ја. "Змај" има домаће и страно тржиште, довољно искусних стручњака, али нема модерну
опрему за производњу и обртних средстава. Тек када се ти унутрашњи проблеми санирају, тачније, када се разреши проблем нагомиланих дугова и подигне ниво производње, може се очекивати већа заинтересованост страних улагача. За сада је интересовање показала водећа светска фирма за произовдњу пољопривредне механизације, "Маси фергусон" са којом су у току преговори о обнављању сарадње, каже Ђукановић.
Када је реч о процени капитала "Змаја", тај важан посао биће поново поверен Економском институту. Очекује се да ће новим комбинованим методама та процена бити објективније од претходне, која је износила око 70 милиона марака. Капитал "Змаја", наиме, вреди бар двоструко више.
„Према речима нашег саговорника, трансофрмација овог предузећа може да почне одмах, после завршене процене вредности имовине, што би, како се очекује могло бити крајем фебруара.
омплетна трансформација требало би да се обави до краја првог полугођа наредне године.
ДД "ТИПОПЛАСТИКА" - ПРИВАТНО ПРЕДУЗЕЋЕ СА 24,5 МИЛИОНА МАРА-
КА ГОТОВИНЕ
(игурност за хиљаду радника
То је основни задатак, а правци развоја су модернизација основног програма флексо-
пак амбалаже и улажење у нове, изван ове области
Горњи Милановац. Деценијама _– најмоћнији произвођач амбалаже у Југославији, "Типопластика" па Горњег Милановца је, по много чему, прекретни-
у доживео управо у овој.
години, Најпресудније је,
свакако, што је “ово преду- "
зеће остало без фабрике "Тетрапак" која је доносила половину укупног прихода. Швеђани су купили ову фабрику са 142 запослена за 24,5 милиона марака. Фонд за развој Републике Србије је пре два месеца потписом потврдио своју сагласност да свих 24,5 милиона остане "Типопластици", искључиво за развој.
руга пресудна промена је одлука Уставног суда, којом је, такође пре два месеца, поништено решење Агенције за процену имовине и оснажена трансформација "Типопластике" из 1992. године. Тиме је ова фирма „поново постала деоничарско дру-
те
Сто одсто. Деоничари су сви радници, који су уназад два месеца добили нову Скупштину, Управни одбор на чијем је челу поново Живојин Андрејевић и новог директора Радослава Добричића.
1998. годину улази са преосталих 850 радника, потпуним власништвом и 24,5 милиона марака за развој. Остао јој је програм флексопак амбалаже и могућност да квалитетним улагањем пара надомести одлазак "Тетрапака". Настојећи да се ослободи искључиве зависности од производње амбалаже, ова милановачка холдинг компанија је у међувремену формирала два зависна предузећа: пре пар година трговинско "Типопромет" и, недавно, спортско-рекреативни центар са амбицијом да полако улази и у области туризма и угоститељства. Шта даље7
штво у приватној својини. - Трећину ових пара ће-
72
"Типопластика" дакле у “
мо усмерити на модернизацију "Флексопака". Већ смо уговорили опрему вредности 4,8 милиона марака. Са око 600 хиљада долара докомплетираћемо најсавременију опрему за израду штампарске ме. Комплетно ћемо реконструисати енергетски систем. Дефинитивно улазимо у производњу зделе и поклопца за паштете за коју очекујемо ексклузивно право од немачког партнера - рекао је Живојин Андрејевић, који је пуних 35 година први човек "Типопластике", нагласивши да Југославија остаје главно тржиште за флексопак амбалажу. У конкуренцији са осталим већим произвођачима – милановачки амбалажер покрива 50 одсто домаћих потреба, а намеран је да врло брзо освоји 60 до 70 одсто домаћег тржишта, док ће око 30 одсто ове производње бити усмерено на тржишта Русије и Украјине, где већ извози.
ОВЕ
Остатком пара "Типопластика" намерава да улази у нове програме, пре свега у области услужних делатности, а спремна је и да купује акције других предузећа, пре свега у Ми-
лановцу, кад започнељи, власничка трансформаци-
ја. - Наравно, да су паре ко-
је имамо перфектно учешће за било који програм који се финансира из Фонда за развој, али и за партнерство са неким странцем који је спреман да уложи другу половину. У сваком случају наш задатак. је да их још једном умножимо и мислим да ће тиме у знатно бољој позицији бити не само "Типопластика", већ и Милановац. сматра Андрејевић, истичући да "Типопластика" има стратешки план развоја до 2.000 године, а да је главни задатак и основни циљ да обезбеђује посао и сигурност за хиљаду људи. Н. В. Митровић
Школа јуре
Пише: Александар Ђаја | да ли нас је то задесила ова елементарна | непогода која се зове "основно школско
образовање "2
| Не зна се ко више учи: деца, или њихови ро| дитељи2
Код куће, деца покушавају да објасне својим.
| родитељима шта имају за домаћи задатак - а
| онда, несрећни родитељи покушавају да те исте
| задатке реше, молећи при том своју децу за о6-
| јашњење, како се ти задаци, у ствари, решава-
| југ Наравно, само се по себи разуме, да за ре-
| шавање задатака из техничког - морате бити архитекта, из српског - књижевник са реномеом, из математике - доктор наука и академик, а из француског - Француз!
' Дефинитивно је јасно да наша деца не иду У основну школу да би нешто научила, већ само да би послужила за "обраду наставних планова и програма“, који овом нашем времену припа-
| дају колико и диносауруси из доба Јуре!
Међутим, права посластица настаје тек када вас неки наставник позове у школу на "инфор| мативни разговор“. Тада, наиме, добијате једин| ствену прилику да сазнате како сте ви родитељ детета "каквог ја у својој каријери нисам имао| ла, јер је ваше дете крајње неизаинтересовано за
| наставу, прича на часу, свеска му је неуредна и ако овако настави, ја, верујте не знам шта ћу...
| _ Шаравно, при том, дотични наставник подра-
| зумева да је та настава коју он предаје, "врло | занимљива, интересантна, забавна, поучна, лака
| и неопходна за живот, како на планети Земљи, | тако и шире по Универзуму!2
А када, најзад, посрамљени и са тешким осећањем кривице дођете кући те, утехе ради, позовете телефоном родитеља неког друга из разреда вашег детета, сазнаћете да је идентичан опТужујући текст сервиран и њему.
Шта нам се то, заправо, дешава у основним
(па и у другим) школама2 Зашто се са тако бескрајном упорношћу и преданошћу гаји тај живи фосил који се зове "наше основно школско образовање"2
Зашто наша деца од петог до осмог разреда носе на својим леђима књиге тешке од пет до осам килограма2 Да ли, збиља, креатори ових "наставних планова и програма“ количину градива мере на килограм, као што су неки, својевремено, своје библиотеке попуњавали књигама на метар2
Наша деца уче из књига које се из године у годину преписују и, наводно, "допуњују новим сазнањима" - а да се, при том, ништа од "старих сазнања“ из њих не одстрањује. То, практично, значи, да ако учиш о телевизору, или о. лету на Месец - увек мораш да почнеш од проналаска ватре! |
Према томе: још речи, још реченица, још ли стова, још нових издања, још килограма у школској торби - а надасве, још много нових и нових ауторских хонорара!
Да ли наша деца сваког дана у осам изјутра, или у два поподне, иду у основну школу - или у Парк из доба Јуре!
А да би цела прича добила још више на свом археолошком значају, протеклих дана лансиран је предлог да се у основне школе уведе (или | врати) нови предмет: веронаука.
И, шта садг
Ако се тај предлог усвоји, хоће ли наша де ца, из године у годину, добијати "нова прерађе на и допуњена издања“ Светог писма и хоће ли број светих јеванђеља у њима од постојећих че тири, прерасти, можда - на четрнаест
Зашто нико не пита децу шта она о свему томе мисле2 м
Јер што се одраслих тиче - а то смо сви ја ко добро видели и осетили - они се протеклих година, на овим нашим просторима, нису, ама баш ни у чему прославили!
НЕКОНТРОЛИСАНИ УВОЗ ЛЕКОВА
Фармацеути на коленима
Регистрација лекова и добијање употребних дозвола код нас су под строгом контролом, али је увоз медикамената и сировина до те мере либерализован, да неки од њих, посебно са Истока, представљају опасност по здравље пацијената
Увоз лекова из иностранства, поготово из блискоисточних земаља, сумњивог квалитета по дампиншким ценама, озбиљно угрожава југословенску фармацеутску индустрију. Суочени са тешкоћама око обезбеђења али и дампиншким ценама, домаћи произвођачи су "на коленима" због чега се огласио Самостални синдикат радника фармацеутске индустрије Југославије.
ЛЕКОВИ СУМЊИВОГ КВАЛИТЕТА
- Стање у нашој фармацеутској индустрији није ни приближно онакво какво се приказује. Суочени смо са великим парадоксом док је за регистрацију лекова и добијање дозвола потребна врло компликована процедура, увоз лекова и сировина апсолутно је либерализован, каже председник овог Одбора, Лазар Тадин. Дозволу за увоз лекова и сировина, каже даље он, поседују чак и они који се прометом лекова никада нису бавили, као рецимо, један "Сартид" ЦИП или "Бамби".
- Ови лекови и вакцине су сумњивог квалитета и питање је да ли би их увозници давали својој деци. Међутим, и питање њихових цена врло је дискутабилно. Док преброде све царинске баријере, неки аспирини из Либије, рецимо, продају се по истој цени, па чак и скупље него наши лекови, каже Тадин, замерајући Влади што никад није прописала палете обавезних лекова, или утицала на њихове цене и набавку репроматеријала. Па ипак, последњих месеци неке фармацеутске куће знатно су повећале упосленост својих капацитета захваљујући извозним аранжманима са земљама Источне Европе, посебно Русије. У неким од њих, као у Југоремедији, рецимо капацитети раде са стопроцентном упосленошћу, а забог рокова испоруке стра-
Опрезније са увозним лековима: из једне од домаћих фабрика
ном партнеру, примљен је и један број нових радника на одређено времг.
ЗАХТЕВАЈУ БОЉИ ТРЕТМАН
Самостални синдикат радника Фармацеутске индустрије Југославије у коме су сви произвођачи лекова у Федерацији са 11000 радника због неких својих специфичности, фебруара ове године конституисан је као посебан Одбор. Е
- Док смо били у саставу Репу бличког одбора синдиката хемије и неметала са 130 хиљада чланова, нисмо имали равноправан третман. Наших 11 хиљада радника запослених у фармацеутској индустрији, уплаћивало је 43 одсто синдикалне чланарине бившег Одбора, тврди Тадин.
Произвођачи лекова у Југославији жале се и на висока дуговања јавног сектора.
Недопустиво је, кажу да је рок наплате за лекове 120 дана, док смо ми као произвођачи у обавези да нашим добављачима сировина и репроматеријала дугове исплатимо у року од 60 дана.
О актуелном тренутку фармацеутске индустрије Југославије, процесу трансформације која је овде започела још 1989. године и проблемима око потписивања Колективног уговора који ова делатност још увек нема, биће више речи на дводневном семинару који ће се од 12. до 14. новембра одржати на Златару. Ж. Л. Алексић
У многим градовима Србије цене комуналних услуга створиле су прави хаос. Њихови корисници, правна и физичка лица, по правилу, толеришу их до одређене границе, али кад њихова висина почиње да
КОМУНАЛНЕ НАКНАДЕ АРИЉА И ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ СРБИЈЕ
Произвољно и мимо закона
угрожава њихово пословање и стандард или се косе са Уставом и Законом, није ретко да пресавију табак и обрате се суду.
Кад је "дара прешла меру", две општинске одлуке о комуналним услугама у градовима Ариље и Горњи Милановац у којима се по систему дуплих аршина утврђује накнада за коришћење комуналних услуга, нашле су се прошле недеље под лупом Уставног суда Србије.
У првом случају, реч је о Одлуци о комуналним таксама СО Ариље из априла 1996. године којом се прописује Њилова виси-
на. Три предлагача: "Шумско газдинство", Ужице, ЈП! Водоснабдевање "Рзав Ариље" и "Опште удружење приватника", оспорили су је јер "сматрају да је висина таксе утврђена на основу различитих критеријума" - за неке према оствареном приходу у претходној години, за друге према врсти делатности, или према седишту
фирме.
Судије Уставног суда оцениле су да ова Одредба није у складу са чл. 69. Устава Србије. Поменути члан, наиме, прописује да се висина такси утврђује
искључиво према економској снази обвезника.
У другом случају, подносилац предлога је "Фабрика аутомобилских делова" из Горњег Милановца која је оспорила Општини примену двојних цена за коришћење грађевинског земљишта. Предлагач сматра да општина нема право да изградњу депоније финансира из додатне накнаде, како је то у конкретном случају учињено. И друго, накнада за коришћење комуналних добара од општег интереса не може се утврдити по стопи вишој од 5 одсто.
Исте разлоге за утврђивање незаконитости поменутог акта изнело је и ДП "Металац", такође из Горењег Милановца.
- Законом о грађевинском земљишту је утврђена обавеза плаћања накнаде за коришћење грађевинског земљишта као и њени критеријуми и висина. Према томе, Скупштина општине није овлаштена да уводи додатне накнаде за коришћење грађевинског земљишта мимо критеријума прописаних тим Законом, рекао је судија известилац, Ђуро
Сворцан. Ж. Л. Алексић
де меаспдињсллвсеасг