Борба, 03. 07. 2003., стр. 21

Oe RO io Ot e o —-e

MERAK SX "~

kultura

KAKO KIČU | JEFTINOJ ZABAVI UZVRATITI UDARAC

·Zaboravni Beogrod

Svaka godišnjica je dobra godišnjica ako posluži za podsećanje na prave vrednosti Iz kulturne tradicije i(li) zaostavštine. Sad kad se (ponovo) puno priča o potrebi ulaska (povratka?) u Evropu, ne bi bilo zgorega da se Beograd setio da se ove godine navršava 125 godina od rođenja Tome Rosandića (1878-1958) koji Je svoju kuću sa reprezentativnim vajarskim ateljeom zaveštao Beogradu. Zaboravljen i zabravljen legat na Senjaku ostao Je, dakle, zatvoren. Galerija SANU Je ugostila izložbu naivaca, a Tome Rosandića se – prigodno koliko Je u moći jedne biblioteke setila jedino Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu.

Na izložbi su predstavljeni

- snimci(!) Rosandićevih skulp-

tura, katalozi izložbi, literatura o njegovom Životlu 1 stVara– laštvu. kao ı fotografije koje to dokumentuju.

Naši istoričari dremaju (valjda zato što nema dovoljno para za kulturu?), mlade generacije ne poznaju njegov opus. ali se raznim povodima rado penju na njegove skulpture (“Igrali se konji vrani ) pred Skupštinom koja se donedavno zvala saveznom.

Međutim, i mlade i starije bi u civilizovanoj sredini podsetili na tekovine ı dome-

ROMAN “DOSIJE” VUKSANA KNEZEVICA

IU _PROSVETIIŠ Izmišljena krivica

Tematika Golog otoka, koja je dosad obrađivana u istoriografiji, publicistici i književnosti, sigurno još dugo neće biti iscrpljena. Tom korpusu literature priključuje se upravo objavljeni roman “Dosije” Vuksana Kneževića, u izdanju beogradske “Prosvete”. Ovom temom se bavio u svome romanu “Krivica nevinosti”, a sada, iz drugog ugla, i u novom romanu “Dosije”.

Reč Je o autobiograskoj i dokumentarnoj prozi, odnosno o izuzetnoj psihološkoj drami i analizi pozicije nekadašnjeg golootočkog zatočenika, naglasila je urednik Ljubica Miletić, o poziciji nekada i sada, kada mu je pedesetak godina kasnije omogućeno da vidi svoj policijski dosije u kome su arhivirane njegove navodne krivice. U romanu se gotovo identifikuju dva stanja, ono kada je u istoj policijskoj stanici sedamnaestogišnjak proglašen krivim i sada, kada se kao zreo čovek, ponovo suočava sa svojom izmišljenom krivicom. Strašno je, veli autor, kada se ponovo suočite sa onim Što niste vi, sa konstrukcijom ličnosti kakva u stvarnosti ne postoji. M. C.

te sopstvene civilizacije. Treba imati svest o sopstvenom nasleđu ı kontra kič masovnoj “kulturnoj potrošnji” Organizovati izložbu (skulptura!) manje ili više dostojnu imena Tome Rosandića. To podrazumeva i ponovno iščitavanje njegovog. dela, pa i

katalog koji bi manje koštao od novog nameštaja u nekim kancelarijama državne administracije. To bi, konačno, značilo ı podizanje kulturnog, nivoa ovdašnjeg življa – što Jeste želja aktuelnog ministra kulture u Srbiji. To je bila prilika, dakle, da država uzvrati

udarac kiču i jeftinoj zabavi koja se prodaje pod etiketom kulture. Za toliko bi bilo para: skulpture postoje, izložbeni prostori takođe, a imamo i Svu silu kustosa koji po muZejima i galerijama primaju plate...

Savo Popović

proslavljena beogradska . pglu-

Noš vojar koji je pripodoo i Evropi: Toma Rosandić pored svog auloportefa, u društvu Moše Pijade 1954.

KULTURNI CENTAR BEOGRADA

Dve obale

U Kulturnom centru Beograda (galerija ARTGET) otvorena je izložba fotografija domaćih autora: Milana Aleksića, Boogie, Olje Goleš Kwaya, Stevice S. Mirića i Branislava Tomića “S ONE STRANE OKEANA” Izložba istražuje, kako zapisuje Milanka Todić, umetnički direktor Galerije, nekoliko fotografskih modela predstavljanja kulture na razdvojenim obalama okeana. Poznato je da američka kultura daje najdublji pečat procesu globalizacije ı da su “američke ikone” u osnovi celokupnog široko prihvaćenog vizuelnog nasleđa savremenog čoveka

Milan Aleksić, Boogie, Olivera Goleš Kwaya, Steva Mirić ı Branislav Tomić su godinama fotografisali Ameriku ı Kanadu, ali njihov primarni kulturni i socijalni kontekst

nalazi se sa ove strane okeana (ili sa one, ako se promeni tačka opažanja). Njihove fotografije nisu nastajale sa namerom da budu sačuvane u porodičnim albumima kao suveniri sa dalekog putovanja, nego sa namerom da se u “stranom” kulturnom kontekstu provere određeni stavovi o fotografskoj reprezentaciji VIdljivog sveta. Tematski koncipirana, izložba daje uvid u nekoliko kritičkih pozicija koje dovode u pitanje objektivnost predstavljačkih stereotipa, kako na jednoj tako ı na drugoj obali okeana.

“Ne radi se više o nekoj lažnoj predstavi stvarnosti (ideologiji), kaže Bodrijar (Baudrillard), “radi se o prikrivanju da stvarno više niJe stvarno, dakle, o spasavanju principa stvar-

nosti.” Sučeljavanjem fotografija u kojima se Jednim te istim jezikom slike interpretiraju na dva različita kulturna konteksta, gradi se komplementaran odnos u kome Je pažnja fotografa /posmatrača fokusirana dvostruko: na lako prepoznatljive, tipične, simbole i na kontradiktornost unutar njih samih.

K.R.

. I| TREBINJE Mira Stupica otvara Festival

Ovogodišnji “Festival festivala”, u okviru koga će biti izvedeno šest najboljih amaterskih pozorišnih predstava iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, održaće se, kako javlja Tanjug, od sedmog do 12. Jula u Trebinju.

Festival

drim”.

“Festival festivala” otvoriće

“Tango” mica Mira Stupica, koja će dan

ranije u Trebinju imati ı svoje glumačko veče.

otvara pozorište vo” “Miroslav Antić” predstavom “Izbiračica”, pa slede amateri iz Bijelog Polja sa predstavom

Pozorište iz Kule nastupiće devetog jula sa predstavom ”. Sledećeg, dana na redu je pozorište iz Obudovca.

Petog dana festivala nastupiće domaćini pozorište “Sloiz Trebinja sa predstavom “Radovan Treći” Dušana Kovačevića u režiji Predraga Curića. iz Sente

“Montenegro .

Hercegnovsko pozorište nastupa poslednjeg dana festivala 12. Jula sa predstavom “Mali princ” u režiji Predraga Brace Todorovića.

Četvrtak, 3. jul 2003. 2 ||

vod odo o OI. COOL RAVAN

| Folklor Balkana

Od 5. do 10. jula održaće | se 42. Balkanski festival na. rodnih pesama i igara u | Ohridu.

| __Na Festivalu će gostovati kulturno-umetnička društva i ansambli narodnog melosa _ iz Srbije i Crne Gore, Slovačke, Bugarske, Grčke, Al- banije, Holandije, Australije | i Meksika. A, ulaz će biti . besplatan, prenosi agencija MIA.

Uspešna sezona

Kruševačko pozorište u | ovogodišnjoj sezoni premi| jerno je izvelo pet predsta| va, izjavio Je upravnik Ovog teatra Branislav Nedić i naglasio da su četiri premijere predstavljale praizvedbu u našoj zemlji, dodajući da je šansa pružena mladim autorima. Za oktobar, u okviru manifestacije “Pozorišni dani”, on Je najavio premijerno IZvođenje predstave “Terorizam” po tekstu ruskih autora, a u režiji Vladimira Popadića. Fotografije i karikature

Dve zanimljive izložbe britanskih stvaralaca otvorene su u Subotici. Izložba | fotografija pod nazivom . “Britansko-jugoslovenski | odnosi u XX veku” otvorio je Čarls Kroford, britanski | ambasador u Likovnom susretu dok Je izložbu karikatura Rosa Tomsona u Gradskoj kući otvorila Sara | Prajs, zamenik ambasadora i direktor Britanskog saveta Kris Gibson.

O OOOUOZ

O O O O O O 0 7. O CO CC77- O _-- Q7T-—-O— ~ C––-– Cr C------C----CC--- ~ -----c"-""0

O O OI OC

M. B. Pećinski crtežI

- U divljim predelima australijskog nacionalnog parka Volemi, severozapadno od Sidneja, pronađeni su pećinski crteži koje su aboridžini, urođenici Australije, načinili još pre 4000 godi| na. | - Otkriveno Je preko 200 _ crteža koji predstavljaju fi. gure ljudi ı Životinja. Pre| ma rečima Boba Kara, pre| mijera savezne države No-

vi Južni-Vels, reč Je o jednom od najznačajnijih ot. krića aboridžinske umetno. sti za poslednjih pola veka. Kako navodi agencija . DPA, lokacija na kojoj su |. crteži pronađeni drži se u tajnosti.

O GOL UL OAZA LO JU O JU A O O OTO OVO