Борба, 08. 07. 2003., стр. 10

i U uterak, 8. jul 2003.

Marine uv Liberiji

Madrid, (Tanjug) - Grupa By 35 ameritkih vojnika otputovala je u nedelju iz атепске pomorske baze Rota na jugu Spanije u ekspertsku i humanitarnu misiju u Liberiju, potvrdio je juce portparol ameri¢ke vojske pukovnik Kori Berker. "Misija ima zadatak da proceni situaciju, i odluсасе o potrebi dalje humanitarne pomoci toj zemlji". Pod pritiskom Ekonomske zajednice zemalja Zapadne Afrike koja trazi dolazak snaga za odrzavanje mita u Liberiji, VaSington je odluсо da prvo poSalje "misiju za procenu situacije".

Dedaini napori

Peking, (Tanjug) - Predsednici | Kine i Juzne Koreje slozili su se | Juce da uloze dodatne napore da ; bi ukljucili Severnu Koreju u } multilateralne pregovore o mir- | nom reSenju krize nastale ameri¢- | kim insistiranjem da se Pjongjang | odrekne programa razvoja nukle- 5 amog oruzja. Kineski predsednik | Hu Dintao i njegov juznokorejski | kolega Roh Mo-hjun izjavili su } nakon 90-minutnih razgovora u | Pekingu da je izuzetno vazno in- ; sistirati na diplomatiji da bi na | Korejskom poluostrvu vladao | mir, stabilnost i da bi ono bilo |

oslobodeno nuklearnog oruzja. Nasilje uv Lagosu

Lagos, (Tanjug).

inaée Zivi 13 miliona ljudi, praktitno opusteo posle vesti da je па ulicama zavladao haos.

Sukeb vu

Jermeniji

Baku, (Tanjug). - Sedam osoba, od kojih su dvoje Azerbejdzanci, a petoro Jermeni iz enklave Nagorno-Karabah, poginu-

- Generalni |

Nhat AANA RIA EE RAMAN SPREADER RIERA ORAS

li su juée u sukobu u oblasti Fi- |

zuli na severozapadu Jermenije.

AeA

li od Azerbejdzana.

Siremasive

fon ili automobil, odnosno, odlazak na letovanje.

Zivot bez televizora je siromastvo za 17 odsto, od ukupno 1.000 ispitanih Austrijanaca, bez mobilnog telefona za 14, bez automobila za 12 odsto, dok 1] procenata anketiranih misli | да је зтотачуо nemoguénost | pdlaska na ПОП

SARS

ARRAN

sver

SASTANAK RUSKOG PREDSEDNIKA SA CLANO VLADE U KREMLJU POVODOM | SUBOTNJEG TERORISTICKOG NAPADA CECENSKIH EKSTREMISTA

Rusija nece ustuknuti pred feroristima

Vladimir Putin zalozio se za dalje odlucne , akcye protiv terorista u Ceceniji Које treba da budu maksimalno precizne 1 selektivne, pri cemu Rusija *nece podleci provokacijama terorista”

unisteni", istakao je Sef ruske drZave. Putin je uveren da ¢e akcije vla-

sti u borbi protiv terorizma biti

Moskva. (Tanjug) - Rusija nece ustuknuti pred teroristima, jer bi prvi korak na tom putu ozna¢io pocetak raspada drzave, izjavio je juée ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa ¢lanovima vlade u Kremlju, dodajuci da bi u tom sluéaju broj zrtava "porastao desetinu, stotinu, hiljadu puta".

On je naglasio da teroristitke organizacije koje deluju u Ceéeniji nisu samo povezane sa mrezom medunarodnog terorizma, уес predstavljaju njen neodvojiv imozda najopasniji deo. "Zloéini koje oni Cine, a narocito oni protiv civilnog stanovniStva, kanali 1 izvo11 1z koji se finansiraju i snabdevaju - za nas su uverljiv dokaz da su banditi koji deluju u Ceéeniji deo medunarodne teroristi¢ke mreze. Oni regrutuju pristalice i izvrSioce zloéina medu lokalnim stanovnicima i njihovi ciljevi nemaju nikakve veze sa interesima ¢ec¢enskog naroda. Takvi ljudi moraju biti

NAKON PRIVREMENOG HAPSENJA TURSKIH VOJNIKA NA SEVEROISTOKU IRAKA

Kriza uv odnosima Ankare i Vasingtona

Ankara. ( Tanjug) - Odnosi |

selektivne" i dodao da Rusija neée "podleci provokacij ama terorista”.

To nikako necemo dozyvoliti", na-

glasio je Putin i dodao: "S tim 1јо-

teroristi koji su izvrSili zlocine na tuskoj teritoriji, a kriju se negde u inostranstvu.

Tim povodom Sef ruske drzave Je naredio Ministarstyu inostranih poslova, specijalnim sluzbama i pravosudnim organima da intenziviraju rad sa svojim partnerima na tom planu.

Putin je takode naredio da se ukaze "moralna i materijalna podrska rodacima poginulih u samoubilaékom napadu na aerodromu TuSino", kao i da se pomogne onima koji su u bolnicama.

U subotu su na aerodromu TuSino, gde se odrzavao veliki koncert, dve teroristkinje - samoubice aktivirale bombe kojima su bile opasane. Tom prilikom 18 osoba je poginulo, a vise od 20 je роугеdeno. Zbog ovog teroristi¢kog napada, predsednik Rusije otkazao je sve svoje medunarodne obaveoe putovanja u narednih nekoliko

Helikopter oboren sa zemlje

Moskva. (Tanjug) - Postoji озпоуапа sumnja da je uzrok katastrofe: helikeptera Mi-8, koji se u педе и srusio u Ceé dak i ; _matskog oruZja sa zemlje, izjavio je Interfaksu -Ministarstva odbrane koja radi u Ceéeniji". "Tokom istrage pronadeno je покој dese | _automatskog oruzja kalibra 7,62 1 5,45", oe or Inte da to svedoti da j је helikopter pretrpeo ka astro! 5 zemlje. 7 Џртуш zvanitnim izj izjavama, -neposredn Dp дај је ‘helikopter pao nekoliko minuta p neispravnosti". Tom prilikom pogin' il Cetvorica oe ae se tale | bolnic

profesionalne i da nece pogoditi civile. On je na sastanku u Kremlju naglasio da "odlutne akcije" protiy terorista u Ceteniji "treba

da budu maksimalno precizne i

dima je beskorisno razgovarati, njih treba isterati iz podruma i peCina u kojima se kriju i uni&titi". Putin je takode zatrazio da se ројасаји пароп da se Rusiji izruée

vojnika koji su se nalazili kod se-

Turske i SAD, dve saveznitke zemlje, nasli su se na velikoj proveri posle privremenog hapSenja nekoliko turskih vojnika koji su bili u severnom Iraku gde je Ankara veé godinama vojno prisutпа 1 nadzire aktivnosti kurdskih separatista koji se u isto¢énoj Anadoliji bore za autonomiju. "To se pretvorilo u veliku krizu pove-

nike ira¢kih oruzanih formacija.

medu 6.052 1 7.703 civila.

renja izmedu turskih i ameri¢kth oruzanth snaga", izjavio je naéelnik GeneralStaba general Hilmi Ozkok novinarima u Ankari.

Kenda uhapsile jedanaest turskih

Te jug). - Preksinoénjim пој дуа amerika vomits ; u Bagdadu nastavijeno j je stradanje Amerikanaca u lraku i posle 1. _maja, kada je predsednik DZordz Bus objavio da j је око У den za svrgavanje rezima Sadama Huseina. : Prema podacima SAD, Velike Britanije, гас visnih izvora, na koje se poziva Rojters, u Таки. sad, U nim sukobima, ubijena 143 ameri¢ka vojnika, od Којћ 29 poste I. maja i 14 britanskih vojnika, od kojih Sest potetkom maja. Isti izvori navode i da je, od napada na Irak, Ба 2.320 pripad-

Ameriéke jedinice su tokom vi- ,

veroiratkog grada Sulejmanije, ali su u meduvremenu oslobodeni. General Ozkok je objasnio da njegova zemlja od poéetka devedesetih u severnom Jraku ima manji broj vojnika koji tamo kontrolisu aktivnosti kurdskih separatista. Mnoge pojedinosti koje su dovele do privremenog hapSenja jo se zvanicno ne saopstavaju javnosti.

отиха-_

Turska Stampa, medutim, tvrdi da je do tog incidenta doSlo zato Sto su turski vojnici navodno pripremali zaveru 1 atentat na gradonaéelnika Kirkuka. U Ankari se to demantuje, a istraga je otvorena.

Sloboda?: Zdravstvena sluzba u Iraku u kelapsu je jos od ratnih dana.

Na fotografiji je Iracanka sa bolesnim detetom u ne обе ој Зато

Husein" klinici u Nasiriji koja sada nosi naziv "Klinika za maj

Agencije javljaju da su u meduvremenu razgovarali premier Taip Erdogan i potpredsednik Dik Сеја, kao i Sefovi diplomatija dve zemlje Kolin Pauel i Abdulah Gul, ali se pojedinosti ne saopStavaju.

Al-Keaida vu fekusu

Teheran. (Tanjug) - Predstavnici Irana razmatraju problem teroristi¢ke mreze Al-Kaida sa zvani¢nicima Saudijske Arabije, izjavio je juée portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Hamid Reza Asefi. On je rekao da je za vreme posete iranskog ministra pravde ajatolaha HaSemija Sahrudija Saudijskoj Arabiji razmatran Citav niz pitanja od obostranog zna¢éaja. Poseta je bila nenajavljena, a posmatraci nagadaju da su uhapSeni ¢élanovi Bin Ladenoye teroristi¢ke mreze bili glavna tema razgovora.

u i dete"

тате атлетска одпоз1 51 7аhladneli u martu, kada parlament u Ankari nije dozvolio da se 60.000 ameriékih vojnika stacionira u Turskoj 1 da odatle napadnu severni Irak.

PREMA ZVANICNOJ POTVRDI TEHERANA UOCI POSETE CELNIKA MEDUNARODNE ATOMSKE AGENCIJE

iran spreman da saraduje

Teheran. (Tanjug) - Iran je spreman da saraduje sa Medunarodnom agencijom za nuklearnu energiju (IAFA), izjavio je juce portparo! Ministarstva inostranih poslova u Teheranu Hamid-

Reza Asefi.

Izjava Asefija usledila je povodom zakazane posete Celnika IAEA Mohameda El Baradea, koji bi u Teheran trebalo da stigne sutra, prenosi nematka agencija DPA. On je napomenuo da ¢e potpisivanje protokola izmedu Teherana i IAEA biti jedna od

kljuénih tema razgovora sa Baradejem, ali je odbio da komentariSe Baradejevu subotnju izjavu da се od Irana biti zatrazene ¢vrste garancije da ce dozvoliti kontrolu nuklearnih postrojenja.

IAEA, SAD i Evropska unije zahtevaju da Iran

dozvoli inspekeiju svojih atomskih kapaciteta, dok Teheran na to uzvra¢a trazenjem da bude osloboden trgovinskih sankcija. Iran, takode, trazi da SAD prestanu da ga optuzuju da proizvodi oruzje Za masoyno uniStavanje.

ПИТА |