Борба, 08. 07. 2003., стр. 15

| |

INTERNET

Vašinefonca i Brisela

Dok se SAD ı Evropa još

oporavljaju od neslaganja oko Traka, priprema se još Jedna bu-

ra. Pod pritiskom Vašingtona, uključujući ı pretnje da će prekinuti bilateralnu vojnu pomoć, 42 države širom sveta pristale su da ne izručuju američke državljane Međunarodnom krivičnom sudu (ICC), čiji je Statut potpisalo 139 država (90 ga je ratifikovalo). EU, ljuta zbog onoga što smatra američkim ponašanjem koje podriva ovaj sud, odgovara sopstvenim velikim pritiskom.

Sukob između Evrope i SAD oko ICC izaziva razočarenje u mnogim sredinama, naročito na Balkanu. Sve republike bivše Jugoslavije imale su koristi ı od američke intervencije ı od pomoći EU. Svima Je cilj da se pridruže NATO ı EU. Bolno je birati između Vašingtona ı Brisela.

KONTINUITET

Kao američki građanin koji bi preferirao da ICC bude sud kojem će se moja zemlja pridružiti, i sam smatram da je ova Situacija bolna. Međutim, činjenica da je da nijedan američki Senat neće ratifikovati sadašnji statut suda zato što on nije u

FELJTON

nadležnosti Saveta bezbednosti UN gde Vašington ima veto. Predsednik Klinton, poput predsednika Buša, odbio je da preporuči Statut ICC za ratifikaciju. Američka me vlada, sviđalo mi se to ili ne, predstavlja u ovim pitanjima – ako neće da ratifikuje, ja neću biti predmet jurisdikcije suda.

Evropljani tvrde da sud ima mnogo sigurnosnih odredbi protiv optužnica protiv američkih državljana, koje su u svakom slučaju malo verovatne. Postoji, šapću oni, bukvalna garancija da nijedan Amerikanac neće biti izručen. Međutim, ako Je to slučaj zašto bi Evropa prigovarala da SAD iskoriste odredbu Statuta suda (član 98 dozvoljava sporazume kakve SAD sada zahtevaju) da definitivno garan– tuju da druge države neće predavati Amerikance ICC.

Ovaj razlog dosta otkriva. Evropljani tvrde da Je ovaj sud centralna institucija budućeg svetskog pravnog poretka, ı da zaio njegova jurisdikcija mora biti univerzalna. To odaje njihov pravi cilj: proširiti međuna-– rodna ovlašćenja na američke državljane uprkos stavovima njihove vlade. Evropljani s pravom Žestoko prigovaraju kada

SLOM RUSKOG KOMUNIZMA

Slučaj

ONA NO

mozaik

Vašington pokušava da na taj način ck-teritorijalno proširi svoja ovlašćenja ali su više nego spremni da promene svoj uobičajeni stav kada se radi o nekom drugom. Da bi licemerje bilo veće Francuska Je iskoristila tu odredbu Statuta ICC da izuzme sopstvene građane, barem na sledećih sedam godina (Kolumbija Je učinila isto to, a mogu ı drugi potpisnici). Neki u Evropi pogrešno interpretiraju američki pokušaj da izuzmu državljane od izručenja ICC kao odraz generalne ncspremnosti da se poštuje međunarodno pravo ı poredak. To je pogrešno. Amerikanci su prihvatili Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju ı zaista su najsnažniji zagovornici Haškog tribunala. Pitanje nije da li su američki građani predmet mcđunarodnih standarda, već ko ima ovlašćenja da odluči kada su a kad nisu taj predmet. Ne treba dozvoliti da ICC, pošto ga nije formirao Savet bezbednosti, derogira američku vladu.

ILI, ILI - LOŠA VARIJANTA

Dosadašnji rezultati na Balkanu su prednost za SAD, Bosna, Albanija ı Rumunija već su

(2)

bUTIm

Prirodno, morao se pojaviti čovek koji bi stao na čelo sazrelom prelasku Rusije na postjeljcinsku etapu socijalne evolucije. Takvu etapu je očekivala prefežha većina stanovništva Rusije.

Očekivala je ı takvog čoveka.

Različite kategorije žitelja Rusije različito su zamišljale očekivani period ı polagali su različite nade u očekivanju čoveka. Sve ih je objedinjavalo Jedno: samo stanje očekivanja. I takav čovek se pojavio: to Je V. V. Putin.

Pojavljivanje upravo Putina nije bilo fatalno. Tu ulogu je mogao odigrati neko drugi. Koliko mi je poznato, za većinu ŽItelja Rusije Je pojavljivanje upravo Putina bilo neočekivano. I tim pre Je bilo neočekivano za

Zapad. U svakom slučaju, sa skoro stopostotnom uverenošću mogu tvrditi da „Mašington nije za ruski “presto” planirao. baš Putina. Mislim da se Putin “provukao” nepažnjom Vašingtona.

ak je ı površno posmatranje međunarodne političke usplahirenosti pokazalo izvesnu smetenost na Zapadu zbog pojave Putina. Ma ko da Je nasledio Jeljcina, mogla bi se sa visokim stepenom uverenosti predvideti socIJalna uloga koja mu predstoji da Je odigra: da osigura osnovne rezultate antikomunističkog prevrata gorbačovsko-jeljcinskog perioda, završi formiranje postsovjetske socijalne organizacije, otkloni vapijuće mane Jeljcinskog: režima, normalizuje uslove života stanovništva RusiJe u okviru nove socijalne organizacije, normalizuje položaj postsovjetske Rusije u globalnom naddruštvu.

Dabome da mnogo toga zavisi od konkretne ličnosti koja bi mogla stati na čelo rešavanja spomenutih problema. Žitclji Rusije su na sopstvenoj koži

osetili koliku su ogromnu razor- «

nu ulogu u istoriji Rusije odigrale ličnosti kao Gorbačov, JeljJcin, Jakovljev, Gajdar, Kozirjev i drugi poznati akteri prošlog gorbačevsko-jeljcinovskog perloda. I sada je pitanje ko će se naći na vrhu ruske vlasti u svesti žitelja Rusije steklo sudbonosan značaj.

Putin se na vrhu političkog Žživota Rusije pojavio kao čovek

“porodice” (Jeljcinske klike), kao čovek “Kremlja”. To je neosporno. Ali ko to, ko pravi političku karijeru, nije u nekoj nječova je IZ unutrašnjosti u Moskvu doveo Andropov, a na du-

· žnost Genseka ga je uzdigao

Gromiko. Jeljcina su uzdigli sam Gorbačov ı Ligačov. Napoleono Je bio čovek članova Direktorijuma. A kako je Jeljcin postupio sa Gorbačovom?! Kako je Napoleon postupio sa onima čiji je čovek bio?!

Putin je bio profesionalni sluŽbenik aparata vlasti (“aparatčik”). Prirodno je da Je sa nekim radio, neko ga Je podržavao, nego ga je ocenjivao kao službenika. Po svoj prilici je bio prilično dobar službenik, inače teško da bi napravio takvu profesionalnu karijeru. Prirodno je da se “porodica” na vlasti uzdizanjem Putina upravljala svojim intercsom. Bilo bi besmisleno da jc uzdigla čoveka koji bi počeo da a priori deluje njoj na štetu. Ali, ona ga je uzdigla na visoki položaj smatrajući da će on izaći na kraj sa svojim obavezama na tom položaju. ! u tom pogledu

DANIJEL SBRVER, DIREKTOR BALKANSKE INICIJATIVE I MIROVNIH OPERACIJA U AMERIČKOM INSTITUTU ZA MIR O PRITISCIMA KU I SAD NA BALKANSKE VLADE DA (NE)POTPIŠU SPORAZUM O NEIZRUČIVANJU AMERIČKIH DRŽAVLJANA MEĐUNARODNOM SUDU U HAGU

Bolno je birafi izmeđ

potpisale sporazum sa Vašingtonom. Makedonija - koja smatra da je Evropa maltretira jcr odbija da je zove njenim punopravnim imenom – verovatno će to isto uraditi. Bugarska će izgubiti nade u američku vojnu bazu ako se okrene Evropi, ali Brisel nudi više. Hrvatska, koJoj američka vojna pomoć treba manje nego drugima jer je toliko toga dobila u proteklih 10 godina mogla bi nezahvalno stati na stranu EU, pošto Joj se tamo priprema teren za budućnost. Srbija ı Crna Gora suočene su sa posebno teškim izborom. SAD su proteklih meseci otvorile bilateralnu vojnu saradnju. Bio bi veliki gubitak za Beograd da se ona prekine gotoyvoodmah. Međutim, Beograd ima ambicije da se pridruži brzom koloseku ka EU - voleo bih da uhvati korak za Hrvatskom. To Briselu daje polugu uticaja. Nažalost, ı on ı Vašington koriste svoju uticaj u vezi sa pitanjem ICC, umesto da primoraju Beograd (i Zagreb) da uhapse ljude koje je Haški tribunal već optužio za ratne zločine. Kontroverza oko novog suda daje ratnim zločincima argumente da ih puste iz zatvora.

nije pogrešila. Ona je Putina uzdizala kao svog čoveka. Ali to kakvu ulogu mu je predstojalo da odigra, to Je već zavisilo od okolnosti van kontrole “porodi[e Želeo bih da obratim pažnju na to da su izrazi “porodica” ı “Kremlj” upotrebljeni kao sinonimi. A tu Je, međutim podudarnost samo delimična. Reč “Kremlj” označava pod-

'grupu u sistemu vlasti, a reč

“porodica” označava konkretnu grupu lica koja su tu podgrupu prigrabila u svoje ruke.

“Porodica” je nezamisliva bez Jeljcina i njemu bliskih ljudi,

utorak, 8. jul 2003.

Sramota Je što su Evropa i SAD prisilile balkanske države da biraju između njih. Bilo bi puno bolje za Brisel da shvati da je podvrgavanje američkih građana sudu koji njihova vlada odbacuje u neskladu sa principima koje Evorpa proklamuje. Evropa bi, ipak, mogla proglaSiti pobedu. Ipak su Amerikanci bili prisiljeni da potpisuju sporazume koji su regulisani Statutom ICC ı time implicitno sugerisali da prihvataju da sud ima realan ı legitiman autoritet od kojeg Amerikancima treba izuZEĆČ. SOSU GH neće odustati. Zakon kojim se zahteva prekid vojne pomoći zemljama koje ne pristanu da ne izručuju Amerikance ima ı odredbu koja ovlašćuje američkog predsednika da “upotrebi sva neophodna sredstva” za oslobađanje njegovih državljana u slučaju da Je neko od njih izručen. Ovo je glupavo, američko spasavanje navodnih kriminalaca zatvorenih u Hagu neće se desiti – ali odaje snagu uverenja Kongresa da osim akcije Saveta bezbednosti samo Vašington može preuzeti obavezu u ime američkih građana. Po tom pitanju Kongres je u pravu.

dok Je “Kremlj” postojao pre

“porodice” 1 postoji i pošto je Putin “porodicu” kao njen čovek izbacio odatle. Putina je porodica” uzdigla na ulogu šefa vlade, a zatim – na ulogu šefa “Kremlja” kao vrhovnog organa vlasti, a ne na ulogu šefa “porodice”. I upravo Je takav njegov položaj u nastalim uslovima odredio njegovu ulogu predstavnika nacionalnih interesa Rusije, a ne egoističkih interesa “porodice”. ·

Pažnju zaslužuje još jedna okolnost Putinovog uzdizanja. On se nije na vrhu vlasti pojavio kao “izabranik naroda” .već kao profesionalni činovnik koji pravi uspešnu službenu karijeru – kao profesionalni “aparatčik”, a ne kao rukovodilac širokog profila. Izbori su samo uzakonili njegov položaj na vrhu vlasti. Na putu ka vrhovnoj vlasti to poreklo je Putinu išlo u prilog: on se oštro razlikovao po ponašanju od ostalih predsedničkih kandidata. Ali, kod mnogih se pojavljivala sumnja: na najvišem nivou vlasti Je dominantna politička strategija koja zahteva iskustvo i sposobnost rukovodioca širokog profila. (Nastavlja se)