Борба, 30. 07. 2003., стр. 20

20 sreda, 30. jul 2003.

_ Olga Riko, eljena u SAD, iznenadila je svoje sunarodnike udomovini o O

__ i nacisi o "Želela sam da o nOg--

ovog edo. Talinu, glavnom __ nije. _ _ _ Model dve — -

niraju — krovom muzeja, . služe kao podsećanje na ve like deporlacije Hstonaca U logore iz kojih se mnogi n kada nisu vialli Estonci veruju da nijedan | narod u Evropi. poput njih, nije bio izložen fako Žestokim represalijama dva dominanfa totalitarna sistema 20. veka. Sovjeti su, tokom okupacije od 1940-4], godi| Be, proterali oko 35.000 HEstonaca, uključujući i deCu. __ tri naredni dine, –

gora u ja konalo JEL oko 20.000 Jevreja iz drugih zemalja, koji su se našli na udaru Hitlerove rasističke · soldateske. Posle Nemaca, ponovo su došli Sovjeti, a posleratni staljinizam.· mnogima je Ostao u uspomeni kao surovo i teško vreme sa puno nevinih žrlaVa. Olga Riso je na svojoj koži osetila sve fo. Njenog oca. koji Je bio lider Estonske kulmirne zajednice, Rusi su uhapsili 1922. godine u Moskvi. O njemu se od tada ništa nije saznalo. Osamna est godina kasnije, prilikom deportacije u Sibir, nastradao je | Olgin ujak. Otvaranje Muzeja okupacije aktuelizovalo je ı neke od tema koje oduvek izazivaju sporenje među Estoncima. Jedna od takvih Je i pitanje odnosa društva prema onima koji su pomagali staljinistički ili nacistički režim | i tako doprinosili stradanju | svojih sunarodnika. Điskutabilno je ı dalje da h su to neprijatelji koje treba staviti u istu ravan ı kako ih suditi.

Jul je, tradiconalno, u Atini ı okolnim gradovima mesec gostovaa, baleta, festivala i izložbi... Već u avgustu, sa rekom turista koji kreću van grada, i mnoga kulturna zbivanja preseliće se – na ostrva.

Međutim, za ljubitelje umetnosti ostaće mnogo lepih mo-

kultura

KULTURNO LETO U ATINI

Festivali pod otvorenim nebom

(Od dopisnika ”Nove borbe” iz Atine)

gućnosti koje nude otvorene scene teatra "Irodion" i "Likavitos". Upravo tamo odigraće se najzanimljivije baletske predstave i gostovanja poznatih igračkih trupa iz celog sveta. Nekako tradicionalno, leto u Atini je prilika da se vide poslednji igrački trendovi, da se

Scena iz predstave 'Kopelija" u izvođenju Engleskog nacionalnog bolelo

Teatar Epidaurus

upoznaju nova ı sretna stara imena. Jedan takav ugođaj priredio Je "Džez balet iz Montreala" sa specijalnim programom pod nazivom "U svetlo vreme – na otvorenoj sceni". Akteri su prikazali neke stare ı mnoštvo novih igračkih numera čija je glavna odlika dočarati igru tela, njegovu senzibilnost, neograničene mogućnosti...

Naravno, mnogo klasičniji bio je Engleski nacionalni balet koji je doveo trupu od 64 vrhunskih baletskih majstora iz 19 zemalja. Na njihovom repertoaru Je "Kopelija" ı oddomci iz klasičnih baleta.

Na festivalu u Kalamati koji se održava već devetu sezonu, publika će moći da vidi najbolje predstave iz celog sveta i Grčke posvećene modernoj igri, savremenom pokretu, koji se često graniči sa - gimnastikom. Među učesnicima je finski "Tero saarinen kompani",

'ROMAN O BEOGRADU" SLAVICE SPASIĆ

Posvefa Milanu Košaninu

"Roman o Beogradu" autora Slavice Spasić, inače novinara, ovih dana izašao je iz štampe. Roman je dobrim delom posvećen ličnosti našeg velikana Milana Kašanina, koji Je obeležio vreme predratne duhovne aristokratije, kojoj je ı sam pripadao kao vrsni poznavalac istorije umetnosti.

Ova knjiga, po oceni recenzenta Milisava Krsmanovića, predstavlja značajno ostvarenje srpske književnosti, tim pre što vreme koje obuhvata do sada nije na umetnički način dovoljno osvetljeno kad je reč o krugu beogradske elite koja je svojim delom i duhom ostavila tragove do danas. A kroz svakodnevicu opisanu u ovom romanu, protkana je i bajkovita srpsko-ruska životna priča, koja je postojala u Beogradu tog vremena, sa kojom će čitaoci biti u prilici da prijateljuju, da se sažive Sa ličnostima junaka ove pripovesti.

Kako ocenjuje kritičar Nebojša Ćosić, romansijer Slavica Spasić predstavlja stradalništvo intelektualaca u vremenu kada komunistički vlastodršci ne trpe razlike u mišljenju proklamujući i u našoj sredini sintagmu "ko nije sa nama taj Je protiv nas".

U romaneskni tok utkani su

biografski elementi iz života velikana srpske kulture Milana Kašanina, istoričara umetnosti i pisca zapaženih studija i članaka o srpskoj srednjovekovnoj književnosti. Istinska izopštenost naučnika Milana Kašanina iz kulturne javnosti, kojoj po značaju SVOg dela realno pripada, u romanu autorka dovodi u vezu sa stradanjem Velikog dela beogradske duhovne elete koja nije bila po volji novim vlastodršcima. Pored lika naučnika povlašćeno mesto u fabuli "Romana o Beogradu" zauzima lik gospođe | Selene, čije slobodoum- | ne ideje naša književni- | ca ističe predočavajući | čitaocu obzorje novog doba, odnosno, Selena raščlanjujući mehanizme vlasti predviđa kraj sistema. Međutim, ona shvata ukupnu apsurdnost svake borbe za vlast, ambicije da se vlada po svaku cenu, te filozofsku utehu ı duhovno smirenje nalazi u religiji pravoslavlja.

itajući i ovaj roman Slavice Spasić, napominje se u kritici

77

ZA A AAA A AAA AO AAO

| | | | |

| ||

| || | | || | | |, | _ |

| || ||

|

ŠI

| | |,

Nebojše Ćosića, čitaoci će primetiti umeće psihološkog nijansiranja likova. Njeni likovi nisu statični ı nepromenljivi. Pred izazovima destrukcije nalaze emotivnu snagu i umnu Superiornost da prevladaju teškoće koje se čine nepremostivim, neretko ugrožavaju osim integriteta i sam Život. K. R.

e U Nra

britanski "Džordž Pipers dancers", predstavnici Španije, Francuske...

Na festivalu u Epidaurusu nadomak Atine, koji se održava svakog leta, opet će se igra– ti klasika: Antigona, Edip...

Na festivalu u Patri predstaviće se poznati kompozitori i izvođači tradicionalne narodne muzike!

U bioskopima, naročito letnjim baštama koje su ponovo u modi, prikazuju se najnovija ostvarenja svetske i domaće kinematografije. Turistima ostaju i muzeji, poseta Akropolju, suvlaki u nekoj od taverni na Plaki... Plaže, sunce 1 kupanje!

Ako se od svega nabrojanog proba bar deo, lako se saznaje pravi recept ı dobija odgovor | na pitanje – kako to naši južni susedi uspevaju da najduže ŽIve i dočekaju duboku starost!

Jasmina Pavlović-Stamenić

NOVO IZ 'LAGUNE"" Horor ı roman za decu

"Laguna" je upravo objavila dva zanimljiva naslova. "Ukleta zima" je najnoviji roman Dena | Simonsa, majstorskog pisca ho- | rora, izučenog u školi Stivena Kinga. Autor na sličan način | stvara čvrstu motivaciju likova i | kombinuje užas sadržan u ljudima sa užasom koji dolazi iza granica prirodnog. |

Glavni junak DeJjI suočava se sa raspletom starih grehova pO- | činjenih u njegovom rodnom gradu, uz vešto uplitanje davno | zaboravljenih božanstava iz drevnih mitologija. Uporedo sa tim, teče i istorija njegovog lju- | bavnog životnog poraza, uz jedinstvene vizuelne i zvučne efekte. Delo je preveo Muoslayv | Pavlović. |

"Devojčica sa vrha solitera! i Ane Đokić Pongrašić je prošle godine nagrađena najsprestižni-} jom hrvatskom nagradom Za dečju literaturu "Mato Lovrak",| a upravo je objavljena na srp" skom. Autorka, inače Beogra-} đanka, već godinama Živi u Zagrebu, a već je afirmisani styara” lac za najmlađe. Njene knjige prevođene su na poljski, portu? galski, italijanski ı engleski Je-} Zik.

T.N.PaJ