Борба, 04. 08. 2003., стр. 19

y

| Мас i oblik sahranjivanja uo okviru jedne populacije znastajan je za proutavanje njene sesakralne stukture, jer odrazava [enjenu sustinu, autohtonost 1 initdividualnost. Odreden je stariојот tradicijom, ali i podlozan терготепата, do kojih dolazi ili tusled konfrontacije na religioiznom, ekonomskom planu iunutar same populacije ili priysustvom stranog, snaznijeg itaticaja iz dominantnije srediame. U rimskom periodu, uporelo se primenjuje inhumacija a(skeletno sahranjivanje) i kremmacija (spaljivanje pokojnika). Skeletno se razlikuje po srazlicitoj orijentaciji grobova, »molozaju inhumiranog pokojimika, kao i razlicitoj grobnoj sarhitekturi. Kod kremacije, vrssene u periodu od-prvog do simeceg veka, razlike postoje u »Odnosu mesta spaljivanja 1 sammog groba, izdvajanju ili ne sizdvajanju ostataka pokojnika | i lomacée gde je vrSeno spaljiswanje, u nacinu obelezavanja t2robova i prisustvu ili odsudetvu recipijenta.

Na podruéju Kosmaja, teri@oriji koja je ublazila u sastav imimskih gornjomezijskih rudipima, vrsena su arheoloska 15oxopavanja pocetkom proslog

kultura

LETO U NARODNOM MUZEJU

Grobni prilozi za obrede

veka i sa vecim prekidima nastavljena Sezdesetih i sedamdesetih godina. Rimljani su na ovom prostoru_izmedu sela Baba, Stojnika, Guberevca 1 Parcana eksploatisali srebro, olovo, gvozde 1 kosmajski rudnici su, pored rudnika isto¢ne Srbije, bili glavni snabdevaci carstva metalima. Najveci procvat kosmajski rudnici dostizu

za vreme cara Trajana, po kome su i dobili ime (Metalli Ulpiani). U Rimu je kovan poseban novac za ove oblasti, a saéuvane olovne poluge (slitci) koje se Cuvaju u svetskim muzejima, teSke i do 300 kg potiéu sa Kosmaja. U Stojniku, na lokalitetu Grad, konstatovan je kastrum u kome je bila smeStena kohorta Il Aurelia nova

ponedeljak, 4. avgust 2003.

Rimski pogrebni obredi.

eljuitata, formirana oko 169. godine, sa naseljem i ostacima objekata. Arheoloskim iskopaуапјипа Narodnog muzeja, koja su vrsena sedamdesetih 1 osamdesetih godina proSlog veka, konstatovane su rudarske nekropole koncentrisane oko sela Guberevac, Stojnik, Babe. Nekropole pripadaju tipu etaznih grobova, u literaturi poznatoj kao Mala Kopasnica Sase (po nekropoli u blizini Leskovea). Grobovi su pravougaonog oblika, nagorelih strana, kod kojih je u sredini уесе jame, gornjeg etaza, formirana manja, odnosno grob u uzem smislu, sa ostacima pokojnika prenetih sa loma¢ée i raznoyrsnim grobnim prilozima. NajéeSce su prilagane keramitke posude, kréazi, kadionice, svetiljke, toaletni pribor, medicinski instrumenti, ukrasni predmeti 1 novac. Od 1976. godine kao poklon dr Sofije 1 Milojka Dunjic¢a, u Narodnom muzeju, Cuvaju se arheoloski predmeti koji takode poticu sa teritorije Kosmaja 1 svedoce o zivotu 1 intenzivnoj rudarskoj aktivnosti na ovim prostorima u rimskom periodu.

KNJIZARSKI

IZLOG

Srpska poezija na jermenskom

Потасе izdavatke kuce, qaprkos svemu, ne posustaju, onove knjige objavljuju se svaoxog dana, kao da se utrkuju ko 9se Stampati zanimljiviji naslov + tako obradovati ¢itaoce trileio-om, krimi¢em, zbirkom poejizije ili kakvim drugim intere-

issantnim Stivom. Ipak, nije sve јака letnja literatura, ima tu i sxapitalnih izdanja.-

Jedno od njih svakako je A*Kosovsko sunce” antologija jisrpske poezije na jermenskom =9eziku, koju je preveo 1 prire)шо Вабкеп Simonjan, es

sa izdavacka uca “Apolon”, smaterijalnu podrsku рта а isermenska М]ада. Ригефуас бе објазпјауајисл 2502 Сеса \dzbirka ima takay naziv, rekao sia se svet gleda kroz simbol ivota, ane kroz mrak 1 da ne sumnja da ¢e Kosovo kad-tad jioiti vraceno srpskom narodu. iAntologija obuhvata srpske s0esnike 20. veka, od Vladislasva Petkoyjéa Disa do onih najIemladih, a Simonjan ve¢ prisiorema 1 drugu posvecenu saamo Kosmetu.

U Narodnoj knjizi su premiпзето, рту и Evropi, objavili,

u ediciji Antolgioja svetske icignjizevnosti, roman “Stanica ulula” Davida Toskane, mekSiicnog pisca mlade generacije jOxOji je sa tri objavljena romasha doziveo izuzetnu popularzonost u Americi, smatraju ga zsiaslednikom Karlosa Fuenteia. – ‘ ‘ Roman Je pri¢a o sudbini

heey ae

jednog meksickog grada od sredine 19. veka, revolucije, do savremenog doba i transformacije od prestonice do provincijalne varoSi. U pri¢u o istoriji grada isprepletene su sudbine glavnih junaka, kroz niz neoéekivanih otkri¢a, rodbinskih odnosa i provokativnih ljubavnih priéa.

Edicija “Megahit” oboga¢eпа је за nekoliko novih irilera. “Spasiti Fejt” Dejvida Baldacija je njegov-drugi roman objavljen kod nas, a сомом о

mladoj zeni koju FBI u jednoj_

skrovitoj kudi u nedodiji ispituje 0 mocénom lobisti za koga је nekad radila, Coveku kojije manipulisao politikom vlade SAD 1 tako stekao veoma оразпе перпја(е је. Меконко ljudi je znalo za taj sastanak, a burna drama tek potinje, Fejt

je posle pokuSaja ubistva, pri-

morana da bezi jednom od najopasniyih ljudi u SAD. Roman “No¢i u Rotandeu” Nikolsa Sparksa je pri¢éa koja na dirljiv nacin pokazuje da je ljubav moguéa u bilo kom doБи 1 да пајсебсе dolazi onda kad je пајтапје осекијето... “Krvavi posao” Majka Konelija je prica o bivSem agentu

FBI, koji se vraca na posao da bi pronaSao svirepog ubicu једпе zene. On rusi sva pravila koja je agent Makejleb prihvatio tokom godina rada i Teri shvata da viSe nema prilika u zivotu, da je ovo jedisntvena. Копећ је росео krimi romane da piSe joS dok je radio kao reporter -za “Los. Andeles Tajyms’, a po ovom je prosle godine snimljen 1 veoma uspe-

San film u kome su glumili

Klint Istvud, Andelika Hjuston 1 Dzef Danijels.

“Laaguna” je upravo objavila roman А klavira” Amerikanca Danijela Mejsona, roman koji je joS u rukopisu doZiveo nezapamcéen uspeh, prodat je u ¢ak 24 zemlje. Ret je o uzbudljivoj avanturi britanskog Stimera klavira koji treba

SASS ¥

da u.Indokini dovede u red klavir sanitetskog oficira, izlolovanog u jedno) tvrdavi. Fascinantno putovanje preko Mediterana, Sueca, Crvenog mora do Burme, u glavnom junaku budi neke nove, do tada neiskazane strane. Autor kaze da je to “рмса dostojna verovanja, 1 to ne zbog kakve manjkavnosti u zapletu, nego zato Sto Priroda ne moze dopustiti takvu zgusnutost boje, a da ne orobi i isprazni preostale delove sveta”’.

T. N. Petrovic

19

kulturno leto

| О Рош је росејо кш што е3 to - “Agora 03”, manifestacija ko# ja ce trajati do 9. avgusta.

; Bice priredeni raznovrsni pro| ртапи Које се геаптоуан Мигеј | Рогзамјја, Магодпо рохопзте, | Рот Ки ште, Магодпа ббНосека, | Сајепја “Cedomir Kristie” i 4 omladinska sportska druStva.

Васе otvorena izlozba slika Save Sumanoviéa, gostovanje Ljube Tadiéa sa monologom “Sokratova odbrana i smrt’, organizovanje nekoliko radionica - slikarske, kerami¢arske, graficke 1 dramske, kao i nastupi naSih poznatih knjizevnika 1 novinara.

Рговгапи се se odrzavati na trgovima, u Domu kulture, Citaonici Narodne biblioteke, u dvoristu “Gradiéa”, pa ina ulicama gde се se igrati koSarka.

Za finansiranje ovogodisnje manifestacije iz budzeta opstine izdvojeno je 750.000, a iz budzeta Ministarstva kulture 150.000 dinara.

Film o Karadordu u Herceg-Novom

Film Dragoslava Vasi¢a “Karadorde i srpska revolucija” prikazan je u Herceg-Novom, u okviru programa koji prate knjizevnu manifestaciju “Trg od knjige”.

Vasi¢ je izrazio zadovoljstvo saradnjom koja je uspostavljena sa hercegnovskom opStinom u vezi sa realizacijom tog projekta, odnosno éetvorodelne serije o Karadordu, koja ¢e konaéno biti definisana do naredne godine, kada se na Sretenje navraSava 200 godina od Prvog srpskog ustanka.

Film je prikazan na hercegnovskom trgu Hercega Stjepana, uz + projekciju na zidu crkve Svetog » Arhangela Mihaila na kamenu i , bez platna, Sto je, po recima direk| tora projekta Nade JakSi¢, najsuptilniji spoj starog 1 novog vre; mena.

LAO GAA GOVAN ARAM

_ Arheolosko nalaziste | na aerodromu

» London, (Tanjug) - Zahvaljujuci } radovima na prosirenju london; skog aerodroma Hitrou, koji je naj« zakrCeniji na svetu, britanski arhe» olozi su sakupili ogroman broj | ргедтета koji su rasvetlili na¢in Zi| мога ид па шт prostorima u po, slednjih 8.000 godina. = Grupa od 80 arheologa radila je vise od godinu dana na nalazistu od stotinak hektara, gde се зе од 2006. godine nalaziti Terminal 5 aerodroma Hitrou. Pronagli su tragove ljudskog prisustva joS u Каmenom dobu, odnosno 6.000 godina pre Nove ere.

Prema recima Kena VelSa, direktora projekta, nalazi pokazuju da se, posle nomadskog natina Zivota, nenomadska poljoprireda razvila bar pola milenijuma ranije nego Sto se do sada mislilo.

Medu. najinteresantnijim saznanjima do kojih su дози britanski arheolozi je ono o premeSstanju verskih lokacija tokom vekova. * Prilikom iskopavanja naiSli su na © put duga¢ak 4 kilometra i Sirok 20 metara, sa-kanalima sa obe strane, iz 3800. godine pre Nove ere.

On je, izgleda;imao verski znaaj i spajao je viSe-vaznih lokacija. Kada su_se podizale prve ograde oko parcela, striktno’ se postovao taj put. Sve ograde su iSle paralel| по sa njim, ni jedna ga nije prese-

cala.

Medutim, veé od-1500. godine pre Nove ere, tada postavljene ograde ga presecaju, Sto navodi na pomisao da mesta koja je spajao put vise nisu imala-teligijski znaсај. PRISE SLOSS SLL LL ILE GOOLE LEI EI,

aessvansassnscosmseconsctnecsascetuntptetbatoten

ypvconessiccn