Борба, 05. 09. 2003., стр. 20
OOU OOU AA
Počinje 32. Brankovo kolo
Književnica Svetlana Velmar – Janković otvoriće danas u Sremskim Karlovcima · 32. Brankovo kolo, manifesta- · ciju koja se održava u čast ve- .
likog srpskog pesnika Branka Radičevića.
"Ovogodišnje Brankovo kolo, odvijaće se od 5. do 15. septembra u znaku dve velike godišnjice - 150 godina od smrti Branka Radičevića i 120 godina od prenošenja njegovih kostiju iz Beča na Stražilovo", rekao Je Nenad Grujičić direktor najveće pesničke manifestacije u našoj zemlji.
U okviru 32. Brankovog kola će biti priređeno 40 programa na 10 lokacija u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, uz učešće više od 350 umetnika i filozofa iz naše zemlje, Nemačke, Austrije, Poljske, Norveške, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
"Glavna tema 32. Branko- . Vog kola biće "Poezija i san" · Reč je o temi koja se dotiče. ontološkog habitusa Branka. Radičevića. Po tradiciji, orga- | nizovaćemo i trodnevni filo- ·
zofski simpozijum, ovog puta na temu "Odgovornost 1 istina", precizirao je Grujičić.
Bijenale
ilustracije u Bratislavi
Tradicionalna izložba ilu- · stracija za decu "BIB 2003". biće otvorena danas i trajaće | do 31. oktobra u Domu kultu- ·
re u Bratislavi.
U organizaciji ULUPUDS-a | na manifestaciji će biti izlože- . ne ilustracije Nede Dokić,
Manje Stojić, Ivice Stevanovića, Predraga Todorovića, Rade Marković, Dobrosava – Boba Živkovića, Dušana Pavlovića, Vesne Balkanski, Ljiljane Manzalović, Aleksandra Pribićevića, Mihaila Pisanjuka i Suzane Kubinec.
Pod pokroviteljstvom UNESKO-a, u radu radionice "Albin Brunovski" učestvuje slikar-grafičar i ilustrator. Dragan Bosnić.
Novi fom Velike ruske enciklopedije
Prvi tom Velike ruske enciklopedije, koja će obuhvatiti osamdeset hiljada odrednica i dvadeset hiljada ilustracija, predstavljen je ovih dana na 16. moskovskom međunarodnom sajmu knjiga, a izaći će iz štampe u martu naredne godine. Po rečima Sergeja Kraveca, redaktora enciklopedije, svaki tom imaće i svoju elektronsku verziju, a u novom izdanju biće posebno obrađene oblasti nauke, sociologije, ckonomije, politikologije i drugih disciplina, prenela je agencija Interfaks.
|C UUOOAIANIIA O COO
cI
||
|
Sada aaac iii aiaaaiaiaiiiaani nia iii aki aka iii ia aaa ni ika mani aaa onak ia tinica i ibi i Sipa RGiBiniBka Ravni paabBiERiVNA
MAS A Map po ao SG O COO
Posle izložbe u Goleriji "Haos" vena Stoisavljević \ N
Izložba grafika - radova u dubokoj, visokoj i ravnoj štampi i razmena ideja ı iskustava umetničkog stvaranja biće glavni rezime Druge međunarodne grafičke radionice "Beogradski susreti" u prostoru Centra za grafiku ı vizuelna istraživanja"Akademija". U organizaciji UdruŽenja likovnih umetnika Srbije od 1. do 10. septembra u Beogradu stvaraju umetnici iz Mađarske, Rumunije, Bugarske i SrbiJe. - Ova kulturna razmena služi pre svega da se domaća likovna javnost upozna sa radovima koJe su umetnici iz regiona doneli sa sobom, kao i da svojim stvaralaštvom u našoj radionici pokažu aktuelne tendencije u grafičkom umetničkom izražavanju danas i razmene ideje sa domaćim umetnicima, rekla je Ljiljana Tašić kustos Centra za grafiku i vizuelna istraživanja "Akademija". Izložba radova koje su umetnici sa sobom doneli otvorena je sinoć, a po okončanju stvaranja u radionici planira se nova izložba 10. septembra.
-– Važno Je da u zajedničkom
kultura
DRUGA MEĐUNARODNA GRAFIČKA RADIONICA | VIZŽUELNA ISTRAZIVANJA U BE
prostoru razmenimo umetničke ideje sa svojim kolegama iz rcgiona i na taj način kroz radove pokažemo vizuelna stremljenja modernog grafičkog izražavanja, rekla je Nevena Stoisavljević, naš poznati grafičar, čija izložba traje u Galeriji "Haos". Aurel Bulaku i Elorin Stoicu gosti iz Rumunije rekli su da je razmena udruženja likovnih
U CENTRU ZA GRAFIKU OGRADU
00 grofičkom iglom
vanju kulturnih politika dve zemlje, kao i da se srpska grafika uvek odlikovala originalnim vizucinim identitetom i originalnim likovnim rešenjima, te da je mnogima u Evropi bila uzor.
– Kroz saradnju sa kolegama iz susednih zemalja možemo sagledati pomeranja u umetničkom razmišljanju jednog od evropskih centara gra-
U radionici Akademije: Ne-
Aurel Bulaku i Florin Stoicu u rozgovoru sa Dragoslovom Krnojskim
MESEC KULTURE MEKSIKA U BEOGRADU
umetnika Srbije ı Rumunije doživela veliki napredak u povezi-
fike kakav je Beograd, rekao Je Florin Stoicu. A.N.
Snimio: G. Uzelac
ROMAN RIČARDA LURIJA OBJAVIO 'CLIO'
Posveta Migelu Idalgu Autobiografija
(Knez Mihailova 48), od 15. do 20. septembra. Biće prikazani filmovi Ma-
Mala galerija ULUS-a (Uzun Mirkova 12), od 2. do 9. septembra ugostila je izložbu plakata "Frida Kalo" (1907-1954), nastavljajući tako predstavljanje dela ove slavne
umetnice u našoj sredini. Dvadese- ·
tak plakata, uključujući sa njenim autoportretima, nastali su od 1936. do onog iz 1954. godine, kao jedne od poslednjih njenih slika, gde je na kriški lubenice napisala "živeo Život", poput neke slutnje skore smrti.
Ambasada Meksika ovom izložbom počinje mesec kulture svoje zemlje u Beogradu, posvećen 250. godišnjici rođenja Migela Idalga i Kastilje (1753-1811), borca za slobodu ı vođe ustanka 1810. godine protiv španske dominacije.
U Konaku kneginje Ljubice tim povodom sledi ciklus predavanja, od 8. do 12. septembra, sa početkom u 18 časova. Tako će ambasador Karlos Rodrigez i Kesada održati predavanJe "Migel Idalgo - otac otadžbine", dr Slobodan Pajović govoriće o "Meksičkoj privredi", Goran Đokić, o Starim civilizacijama Maja i Asteka", prof. dr Dalibor Soldatić o "Meksičkoj revoluciji: juče i danas, a Miodrag Bogić o "Meksičkoj kinematografiji - dometi dostojni poštovanja".
Savremeni meksički film (DVD) biće predstavljen u knjižari "Plato"
Borac proliv španske dominacije: Migel idalgo i Kostlilja
rija Navara "Bez traga", Alehandra Gamboa "U znaku tigra", Alfreda Ripštajna "Žena iz naroda", Huana Karlosa de Ljaka "Neopterećeni"... D.S.
Josifa Sfaliina
O ličnostima, koje su u određenom vremenu odlučivale o sudbini sveta i tokovima istorije, u potonjim vremenima, neretko, potpunije progovori književnost od istoriografskog dela. Književnost ih odslika iznutra, celovitije projicira njihov unutrašnji svet, psihološke i druge komponente od povesnih dela koja se temelje na faktografiji.
To se može reći i za roman američkog autora Ričarda Lurija, koji je svoj roman naslovio "Autobiografija Josifa Staljina". Naslov je opravdan, jer je i napisan u formi ISpovesti glavnog junaka, velikog vođe i diktatora. Ovo uzbudljivo delo objavio je beogradski izdavač "Clio", u prevodu sa engleskog Đorđa Krivokapića. I urednik ove izdavačke kuće Zoran Hamović naglašava da se ovim delom lik Staljina seli iz istorije u književnost, da autor istražuje i prikazuje psihološku strukturu poznate istorijske ličnosti, rekonstruiše naličje diktatora. Otkriva njegovu moć, ali i nemoć koju je prikrivao, a pre svega strah od biografije, koju je jedino o njemu mogao da napiše Trocki.
Trocki je, naime, i pisao Staljinovu biografiju, naglašava prevodilac Đorđe Krivokapić, a on je svim sredstvima nastojao da ga u tome spreči. Na tome je pisac Lauri i gradio dramsku tenziju svoga dela, ispisujući uverljive diktatorove monologe, vešto preplićući faktografsko i imaginativno.
Pisac ovog uzbudljivog dela Ričard Lauri veliki je poznavalac sovjetskih i ruskih prilika, te poznati prevodilac sa ruskog jezika. To mu je i omogućilo da u romanesknoj formi prikaže na potresan i uverljiv način jedan poznati istorijski lik.
M. C.