Борба, 13. 03. 2004., стр. 32
РОТ О ТО ТИ
Пише: Мила Вуковић
Да лакоћа живота опија, пало ми је на па4" мет док сам прошлог ||- викенда седела у Тун| делу, усред. БудимпеЊЕ |
мало млађег од кафане старе 108 година, чије су специјалитете тестирали краљица Елизабета П и папа: Јован Павле, уживам у тој одличној сцени, иако је Будимпешта за мене “дежа ви. Мижда баш тако, као у некој екстази, све ми се поново допада. После депресивног Београда, то сам хтела. То ми је био план. Гледам и ходам. Историја и споменици, места за сликање. Здања у стилу сецесије, __ барока. Стари град спојених имена, чије две трећине захвата ЧТешта још од 11. века на левој обали Дунава, у буквалном преводу значи пустара или пећина. За Будим се
агенција ДПА.
стању.
ште. Са укусом токајца“ на непцима, нешто_
историчари не слажу. Једни тврде да је овај део града преко реке- добио име по брату Атиле - Бича Божјег, а други сматрају да води порекло од словенског имена Будимир. - 1
РИГО ЈАНЧИ
Било како, романтични стари Будим је бомбо-
- ница. Испресецан пошу-
мљеним брежуљцима и брдима, -са- добро очуваним амфитеатрима из доба Римљана, средњовековним _ одбрамбеним утврђењем - Рибарским
Рекордна цена за балу вуне у Аустралији
Сиднеј. - У Сиднеју је, на аукцији, продаша бала вуне која је шолико драгоцена да је досад, као злашо, чувана у шрезору.
Вуна од 11 микрона - најфинија која је икад произведена - продаша је за 675.000. аустралијских долара (513.000 пивра и пренела је немачка
Купац бале, за коју се, ипак, очекивало да ће “ошићи "' за више од милион аустралијских долара, био је кинески трговац шепиха Франк Јао.
Он је изјавио аустралијској новинској агенцији А А П да би ан бале била далеко виша - можда чак 1,5 милионатаустра“. . лијских долара - да је свешска привреда Х бољем
- та и других техно- _
"љубави баронице
"Дучића.
кулама, катедралом Маћаш са 'шареним кровом и
| богатим ризницом, Бу-_
дим има и градску четврт - Вархеђ. Древне улице, мале кућице и импозант-
и “Хилтон", добро уклопљен у ову историјску
| -| средину. Ту негде, у скри-
веној малој посла
| ници, у коју сам с О- · нила од велике зимоће, с
намером да се ослад; открила сам још слађ
причу. Славни виолини-
ста Риго Јанчи заљубио се у Циганку, што је иза-
звало саблазан аристо-.
кратског окружења. Одвео је у Беч и венчао се с
њом, а када су се једног“
дана вратили у Будимпешту, први колач који им је "био понуђен назван је
“риго јанчи . Тако се не- · кад радило, без СМС по--
рука, мобилије, интерне-
лошких чуда. Овај сентиментални “пазл“ допуњава и прича о
Андраши и Јована Волели су се тајно, а састајали у једном белом здању на Тргу хероја, које му је прелепа Андраши поклонила. Та-кућа је данас наша амбасда. ТГрофице су, дакле, биле опасне. И Ержбет, жена Фрање- - Јосифа; коју су Мађари звали Сиси, волела је лагодан живот, мушкарце и јахање.
ГЕЛЕРТ И ХУЊАДИ
У Пештанском делу града, у самом срцу практично, парк - Варош ли-
гет, површине квадрат-. ног километра, некада-
мочвара, где се долазило у лов на фазане. Данас је ту клизалиште, - зими, а током лета вештачко језеро, Хуњади дворац као
из бајке, а онда и зооло--
шки врт чак из 19: века, са преко 500 животињ-
вета чира
ских врста, циркус и луна парк за децу и одрасле. Булевари, авеније. А на
| Тргу хероја Споменик
миленијуму, шести по величини у Европи. Доказ да је импозантна историја један од најјачих аргумената за посету Будими "ти, Фасцинира и Музеј лепих уметно
"збирка италијанских, хо-.
| ландских и других слика- | |ра, међу којима су дела“
Рубенса, Рембранта, Гоје, Валаскеза. Зато и није чудо, што овај музеј пореде са Прадом и Ермитажом, кад у својим ход-
_ницима чува чак и еги-
патске драгоцености мумије и саркофаге. Осим будимпештанског Бродвеја са кабареима, оперским дворанама и узик-холовима, немотуће је заобићи зграду
Парламента, другу по ве-_
личини у Европи, за чији ентеријер је утрошено 40 килограма 18-каратног злата. Лепотица Дунава има и 126 термалних извора, па тако чувени хотел “Гелерт“, у коме аристократија обично борави, нуди масажу и купање у лековитим водама, са или без купаћег костима. Оно што импресионира, је непојмљива брига о
у коме | "је — смештена највећа
животној средини. Изгледа, као да је двомилионски град природно педантан, улице чисте, сао-
ван. Кажу да је после Сингапура, Будимпешта најчистији град на свету. Али, на улицама је мало света. Судећи по томе, Мађари раде и дању и ноћу, а живе од туриста! Све што је могло, они су комерцијализовали. Успешно, али хладно, са дистанцом, и могло би се рећи, ароганцијом. То ми
браћај добро организо-
| грађани света!
_ димпешту ноћу, лађом
је сметало, врло, као и
соцреалистички утисак периферије. ·
ЧАРДА И ЛАЂА
"Чарда' јел међутим, изузетак. Весео' про_грам, фолклор и питанска музика. Кајси_ јевача, чувени секељи | _гулашг а онда чардаш. | до" бесвести и јутра. Зачудо; и ту Срби умеју да буду најбољи. Један шармантни и средовечни је са марамом преко очију играо лудо, а прецизно око бутељке вина, а да је додирнуо није. Само колико да се зна, да су и Срби некада били
Дивно је видети Бу-
испод девет мостова, порушених у Другом | светском рату и поно- _
во грађених. Ланчани,
први од камена направљен на Дунаву, је најлепши. Чувају га по два лава са сваке стране. Поглед кроз про"зор у мрачни акварел неба, разбија бљештави Краљев дворац,
"Цитадела, брдо Гелерт и острво Маргит, · | дуго два километра, | чије плаже и базени. ђ могу да приме 20.000 | купача.
И то би било то. Чар путовања, ипак, узима свој данак. "Напорно и слатко, једно мало парче времена...
па носи се
у војводини. На југу је током дана по-
а н