Борба

УСМЕНО БЛАГО

народних умотворина

илутин Ђуричковић се

неколицином _— својих

књига већ истакао као песник за децу и одрасле, а онда је почео да се интензивније бави приређивачким и антологичарским радом са великом истанчаношћу и слухом за дату област. Тако су настале књиге које су по много чему специфичне и донекле јединствене код нас. Поменућемо само неке од њих као што су: Најдража река - панорама поезије за децу наших песника из дијаспоре, Небески храм песме посвећене манастиру Високи Дечани, Антологија драмских текстова за децу итд.

Ход по сунцу. Српске на_родне умотворине из —

Свој исцрпни и аналитички предговор овој књизи, Ђуричковић почиње цитатом Роберта Шумана: “"Марљиво слушај све народне песме. Оне су златни рудник најлепших мелодија које ће ти отворити видик у карактер различитих народа.“ Затим приређивач ове књиге скреће пажњу на читав низ својих претходника који су марљиво записивали усмено народно стваралаштво на Косову и Метохији, почев од Милоша Милојевића, преко И. С. Јасшребова, Крсша Алексића, и неколицине других

па све до Милорада Радуновића. Ови фолклористи и етнографи су скупљали грађу и бележили је и током ХХ века, а ипак нису успели сакупити и прибележити све, јер да јесу, ова збирка умотворина не би ни настала. Највише фасцинира управо то обиље народног стваралаштва, његов континуитет и у извесној мери извор који још постоји. Што се тиче постојања овог извора, сам приређивач бележи да су многа народна казивања забележена у “минут до дванаест" (непосредно пре почетка казивања забележена у минут до дванаест" (непосредно пре почетка егзодуса српског народа са ових терена у пролеће 1999. године). Други битан моменат који се односи на ово стваралаштво је заправо коренита промена живота која се одвија од седамдесетих година прошлог века па на овамо (и то не само на теренима Косова и Метохије, већ и у осталим подручјима Србије) јер се полако осипа патријархални начин живота који је био главни носилац одређеног типа обележја као што су прела, сеоске славе и вашари, као и неке друге врсте окупљања на којима се одвијало казивање и даље преношење разноврсних народних умотворина. Управо због тога је значај ове збирке већи, јер се више не могу стећи услови за наставак скупљања умотворина на овим теренима.

Желећи да скупљено народно благо што боље презентира читаоцу, Милутин Ђуричковић је

сачино следећу поделу сакупљеног материјала: љубавне песме, еротске, шаљиве, пословице, изреке, клетве, заклетве, благослови, разбрајалице, загонетке, бајалице; здравице и питалице. О специфичној виталности и крепком духу српског народа са терена Метохије, сведочи у доброј мери и то што су од свега далеко најбројније кратке еротске песме које чини један дистих, све су казиване у осмерцу и стихови се обавезно римују. Има их укупно 440. | > Ради лакшег разумевања овог лексичког блага, Ђуричковић је ову књигу опремио и речником мање познатих речи и израза, као и кратким информацијама о казивачима и информаторима. Оливер Јанковић

САВРЕМЕНА ПОЕЗИ..

__КУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА

ајнови ијом књигом Радивоје ојчић изражава велику љубав и, истовремено, боја-

зан за свој град. Све што долази послије тога, конкретизација је тих осјећања.

На почетку, наратор, који се 30ве као и аутор овог романа, Американку Џуд, с којом је ступио у везу преко интернета, пали“ причом о свом граду. Џуд је и рођена

Радивоје __Бојичић: _“На тић ве ека__испо,

Авале“. Књига за странце и кратко упутство за тражење излаза из бео-

градске пунгле на асфалту. Издавач: 'Дере-

та“. Београд. 2003.

у Америци, али јој је дјед из Београда. Ово је српска интернет преписка. Нека се зна да и ми интернет за трку, односно за причу, имамо.

У преписци, е-маил-овима, гради се прича да је Београд град дођоша, и читалац сазнаје да су крајем 19. вијека, откопане кости праисторијског слона и његовог исписника човјека. Врло _брзо је утврђено да су прво остаци рођеног Београђанина, а друго дођоша. Само слон је могао, вели Бојичић, да пристане да буде рођени Београђанин у мору дођоша, као и да га вуку за нос, па је тако и настала сурла - “споменик свеукупној београдској наиви“.

Златоусто наратор навлачи Џуд на спруд, и она је дошла да се, у

Послије улшт шном линијојо отперјала. Заје оград, + друго, ако буду

= | Наратор раје као шта је има Бојичић жури књигу, да, тавб својствен нар свом граду иј: му, и нашој мо онај ко во је то случај фр да врана може је није бијела

ПУБЛИЦИСТИКА

Багдад из прве руке

своју књигу "Варда Глуе“ (Самиздат). Он је,

| ј едавно је Вељко Ђуровић објавио и представио

као сниматељ "Скај њуса“, забележио своје виђење Багдада из непосредне близине, како у време

ВАСПАП

последњих дана режима Садама Хусеина, тако и улазак америчких војних трупа и драму окупираног града. У књизи је и 30 колор _фотографија Горана Томашевића, које је на лицу места снимио

као – фоторепорте “Ројтерса .

Новинар Милош Васић објашњава позицију ратних извештача, односно ратних новинара, које сматра одабра-

НИМ. “Зашто су одабрани За пе је Вељко Ђуровић у овој малој, драматичној и изнад свега поштеној књи-

зи: одабрани су јер су у једном тренутку одлучили да -

им је то посао, у другом тренутку је било срамота да оду и оставе колеге, а у трећем их је било Јо више срамота да издају занат коме су се посветили“

М.Ц.

| "Клонирана“,

рва књига младе хрватске списатељице Јелене Ча-

рије (1980, Сплит), роман има све услове да постане врло читано дело. Роман привлачи пажњу по више основа. Ауторка детаљно и надахнуто предочава свет холивудског филмског гламура, у ту причу о наравима и обичајима филмског естаблишмента уткане су две тематско-мотовске равни које

елена_Чарија: оград. 2003.

Чарија зналачки описује и анализира. С једне стране имамо актуелну причу о настраној склоности, педофилној страсти _ седамдесетогодишњег филмског проду-

| цента светске репутаци-

је, опет с друге стране,

| ништа мање интригантну

тему о клонирању. У лику Стивена Петерсона

| развија Чарија карактер

са којим ће се читалац “саживљавати“, али овде је реч о изразито нега-

| тивном аспекту, односно, ! попут негативних ликова

у великим романима 19. века (Балзакови политички и банкарски моћници, Дикенсови мало-

"Клонирана

КЊИЖЕВНОСТ НАШИХ СУСЕДА

Свеш Холивуда

грађани, негативни ликови Достојевског), читалац напето ишчекује његов неуспех и крај. Поређење са ликовима поменутих писаца за младу ауторку представља својеврстан — комплимент. Лик филмског магната

Ренде. Бе-

није дат у статичној флоскули. Током развоја фабулативног склопа постепено се "акумулира" низ негативних, крајње

одбојних карактеристика .

овог представника џетсета. Објекат његове посесивне (опсесивне) фиксације је поред “залеђене" Мерлин Монро, “највеће тајне Холивуда“ чуване у једној од футуристички описаних просторија Петерсонове разиденције, је и клонирана МердИ. У роману је реч

о узрасту. „седмогодишње девојчице која носи првобитно, право име филмске иконе 20. века, Норме Џин.

_МНОГИМ

Јелена Чарија у својој првој књизи са непорецивим даром (овде се не ради о благонаклоности

којом критичка и чита-

лачка јавност дочекује дело изразито младог аутора) решава сложене композиционе, мотивацијске и фикционалне проблеме које су наметнуле “укрштене“, доведене у мотивацијску логичку везу судбине клона Мерлин Монро, бескрупулозног_ магната убице = Петерсона, те ауторки сценарија о "животу клониране Норме Џин“, сестара близнакиња Јелене и Хелене Чарије, које за Петерсона живе у 'недефинисаном простору неке европске забити.

Роман “"Клонирана“ по особеностима поседује карактеристике друштвеног романа. И поред меланжа који вешта спаја научну фантастику и трилер манир, читаоцу неће промаћи ваншаблонско (мислимо на третирање живота. филмских звезда у попу-

ларним

приказивање “планетарних " а када се Ри о а

кативан сценарио, 1 жњу ће привући опш

ма, српски речено, лут ницама. Понекад намј!

у средњем веку, пра благодет према лос

на почетку другог м! нијума хришћанске

овде посматрамо из у уметничке, фикционћ не књижевности К0 смело и а ИЦ прескаче (надилази 6 реотипе подређене 14

Млада ауторка разуме (осећа) вредн ЈЕ новог коју свака уме

ваљају приуштити се јим читаоцима.