Борба, 27. 01. 2005., стр. 11
Četvrtak, 27. januar 2005.
Poslovno DOovorabio u No7 ačkoj povećao je ovog meseca mimo očekivanja, uveĆavajući izglede za nastavak privrednog rasta najveće evropske ekonomije, saopštio je ekonomski institut Ifo
u Minhenu.
Na osnovu ankete 7.000 izvršnih direktora, institut Ifo je izračuno da je indeks poslovne klime u Nemačkoj po rastao u januaru na 96,4 po-
ena, sa 96,2 poena u
Y
scima, objaviti aktu„OB Svog,
ovaj grob. odaju poštu Britan'cu sa istim imenom i prezi|menom kao lik serije. popu-
Britanski Volk H Hari -bawe. poginuo j je pre 66 godina u.
A kae. |
nosti u Evropi, islakaoje avi kome ar za OOJe IK
ku *Fejnenšel tajms".
ekonomijo
Svetsku privredu „vuku
Rekordan trgovinski deficit SAD od oko 650 milijardi dolara za 2004.
PRIVREDNA AKTIVNOST U SVETU PORASLA JE PROTEKLE GODINE ZA PROSEČNO ČETIRI ODSTO, PRI ČEMU SU ZEMLJE U RAZVOJU KAO GRUPACIJA OSTVARILE NAROČIT USPEH, OCENJUJE SE U TEK OBJAVLJENOM IZVEŠTAJU UJEDINJENIH NACIJA U SVETSKOJ EKONOMIJI I FINANSIJAMA U 2004.
Hkspanzija je deo cikličnog oporavka koji je na vr-
štinski zdravi.
Privrede SAD i Kine ostaju glavni pokretači rasta u svetu, pri čemu Kina posebno daje nov stimulans pojačanom tražnjom sirovina, preneo je AP. |
Ekonomski rast je skoro opšti, tako da čak i zemlje sa najvećim problemima i izazovima, poput država koje nemaju izlaz na more i Ostrvskih državica, beleže pri-
Rast kineskog
BDP-a
Uprkos naporima da se privredni rast svede na uobičajenije vrednosti i umanje inflatorni pritisci,
kineski bruto domaći proizvod (BDP) beležio je
prošle godine povećanje od 9,5 odsto - na 13,65 biliona juana (1,65 biliona dolara).
To je najveći rast BDP-a te zemlje od 1996. kada je bio za promil jači - 9,0 odsto, izveštava AP.
U 2003. kineski BDP beležio je rast od 9,1 odsto, a ekspanzija industrije čelika, cementa i građevinarstva opteretili su sektor energetike i saobraćaja, uti-
čući na rast cena.
huncu, ukazuje sc u izveštaju UN o ekonomskoj situaciji u svetu i perspektivama za 2005. godinu i prognozira da će se stopa rasta Ove gOdine usporiti na nešto iznad tri odsto, ali da će globalni ekonomski uslovi ostati su-
INNER IRI NNIIINIIRININJIRNNIN
vrednu ekspanziju po stopi većoj od pet odsto.
I svetska trgovina je protekle godine ubrzala rast, na 10,6 odsto, prema 6,2 odsto za koliko je uvećana u 2003. ali će se stopa, procenjuju ekonomisti UN, ove godine
godinu
Odavde sve kreće: Njujorška berza
usporiti na osam odsto. Svetska privreda je, uprkos dobrim performansama, suočena sa ozbiljnim opasnostima, upozoravaju cko-
Najbogatiji London, najsiromašnija Poljska
Na listi najbogatijih oblasti EU London prvi, pet poljskih
regiona na začelju
LONDON PREDNJAČI NA LISTI NAJBOGATIJIH OBLASTI U EVROPSKOJ UNIJI, DOK SE PET REGIONA U POLJSKOJ NALAZI NA ZAČEIJU IMOVIN-= SKE LISTE I SPADAJU U NAJSIROMAŠNIJE U EU, PROIZILAZI IZ NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA EVROSTATA, STATISTIČKE AGENCIJE UNIJE.
moći u Uniji, dok je, izvan Poljske, severna Mađarska najsiromašnija oblast. Koristeći standard kupovne moći, prilagođen za razlike u lokalnom nivou cena, EHvrostat je izračunao da centralni deo Londona ima kupovnu moć po stanovniku od 66.744 poena, u po-
oblasti ukazuju da se istočni i zapadni delovi zemlje, više od deset godina po ujedinjenju, i dalje udaljavaju. "Tako Hamburg, sa 39.756 poena, ima više nego dvostruko veću kupovnu moć od regiona u istočnim pokrajinama. Kupovna moć tri puta veća od evropskog proseka
Najveću kupovnu moć, više nego tri puta veću od proseka u EU, uživa centar Londona, a najbliži konkurenti tom delu britanske prestonice su Brisel, Luksemburg, Hamburg i region oko Pariza II de Frans.
Lubelskij u istočnoj Poljskoj, uz još četiri poljske oblasti, najsiromašniji je rcgion EU, sa manje od jedne trećine. proseka. kupovne
ređenju sa prosekom EU od 21.172 poena.
Poljski Lubelskij je na poslednjem mestu liste sa svcga 6.762 poena, preneo je AP.
Od 59 regiona ispod 75 odsto proseka u EU, 16 ih je u Poljskoj, sedam u Češkoj Republici, a po šest u Mađarskoj i Nemačkoj.
Pozicije Nemačke i na listi bogatih i na listi siromašnih
Regioni u deset zemalja koje su se u maju prošle godine priključile Uniji su u celini pri dnu liste, pri čemu su jedino češka prestonica Prag i slovački glavni grad Bratislava iznad proseka u EU.
Kada je reč o 15 starih članica EU, najsiromašniji regioni su oblasti zapadne i severne Grčke, i severne Portugalije.
nomisti, izdvajajući rekordno visok trgovinski deficit SAD u 2004. od oko 650 milijardi dolara i posledični pad kursa dolara na rekord-
PA
ONA IN
no nizak nivo prema evru
potkraj prošle godine. “Izvesna korekcija fiskal-
nog, deficita SAD i pobol-
jšanje koeficijenta lične šted-.
nje čine se nezamenljivim”, preporučuje sc u izveštaju. Naročito ohrabruje to što je stopa rasta zemalja u voju lane bila najbrža za dve
ađari uskoro
snižavaju poreze Mađarska je zemlja minimalca, svaki sedmi ili osmi zaposleni prima minimalnu zaradu
Mađarska vlada namerava da smanji poreske stope, kao i fiskalne birokratske procedure, u nadi da će time podstaći poreske obveznike da prijavljuju zaradu, najavio je premijer Ferenc Đurčanj.
Vlada veruje da će niži porezi, od kojih bi neki mogli da budu uvedeni kasnije ove godine, doprineti iskorenjivanju “sive ekonomije” praćene neregistrovanin plaćanjima i lažnim prikazivanjem poslovnih knjiga, kao i povećanju broja poreskih obveznika, a time i poreskom prilivu u državnu kasu, preneo je AP.
“Bar na površini, Mađarska je zemlja minimalca”,
Loš period
Kompanija uporno beleži pad prodaje zbog prikrivanja tehničkih grešaka
Tri najveća japanska proizvođača automobila saopštili su da su lane povećali prodaju vozila, u poređenju sa 2003. godinom, izuzev “Micubišija” koji je imao još jedan loš pcriod. Najveći japanski proizvođač “Tojota” objavio je da je prodaja kod kuće u 2004. porasla 3,4 odsto, na 2,38 miliona vozila, drugu godinu zaredom.
“Nisan” je u Evropi povećao prodaju 0,3 odsto, na 545.000 kola, a proizvodnju u pogonima u svetu veća jC osam procenata, 3,19 milio-
na.
rekao je Durčanj u jučerašnjem intervjuu državnon radiju i naveo da svaki sedmi ili osmi zaposleni prima minimalnu zaradu.
Ako se u poreskoj reformi preduzmu “krupni koraci”, mnogi od onih koji nc plaćaju porez možda će početi to da čine, rekao je mađarski premijer.
On se, međutim, usprotivio uvođenju jedinstvene poreske stope po ugledu na Slovačku, Rumuniju i još neke zemlje u susedstvu, naglasivši da bi se timc climinisale poreske olakšice građanima s niskim prihodom i smanjila socijalna davanja, što bi, kako je rekao, “značajne socijalne grupe
Kompanija “Micubiši motors” uporno beleži pad prodaje, zbog serije skandala prikrivanja tehničkih
„Micub
Gube poverenje potrošača: “micubiši” ljubimac
•
pretvorilo u gubitnike u ovom procesu”
Bivši premijer Viktor Orban, lider glayne opozicione partije desnog centra, izjavio je prošle nedelje da bi Mađarska trebalo da uvede jedinstvenu stopu porcza ako želi da nastavi da privlači strane investitore.
Aktucina vlada je uprostila poreske stope na prihod za 2005. godinu ukinuvši srednju stopu od 26 odsto i smanjivši najnižu i najvišu stopu porcza za dva odsto, na I8 odnosno 38 odsto.
Minimalna zarada u Mađarskoj sada je 57.000 forinti (305 dolara, 235 evra) mesečno.
grešaka. na vozilima i pada rejtinga kompanije. Prodaja u Japanu prošle godinc pala · je _30;5: ' 'odsšto,yr.na
decenije. To je delom proisteklo iz stabilnijih finansijskih tržišta u svetu, a delom iz viših svetskih cena naftc, zaključuju ekonomisti.
Grčka zove invesfitore
Grčka vlada je odobrila predlog zakon o smanjenju birokratskih procedura vezanih za osnivanje industrijskih pogona u zemlju, u nadi da će tako privući veće investicije iz inostranstva. “Vreme koje je nekoj kompaniji potrebno da pokrene proizvodnju · biće smanjeno za 80 odsto, dok će broj potrebnih dozvola biti smanjen na osam, sa sadašnjih 20”, izjavio je ministar za razvoj Dimitris Siufas.
Predloženi zakon je deo niza mera kojima će se, smatra vlada, uvesti više reda u ovu oblast i podstaći strance investicije u ZCmlji, preneo je AP, ukazujući da Grčka strahuje od preusmeravanja investicija u novopridošle i buduće članice Evropske unije.
eveoe
išija”
odnosu na 2003. kada je izvoz sma-
255.000, u
njen 6,9 procenta, na
365.061