Борба, 04. 04. 2005., стр. 12
12 BORBA
Ponedeljak, 4. april 20n.
kultura
Ljubavnik velikog stila
Prolećna Bagdala
Pored mnogobro;nih priloga objavljen je provokativan esej Milorada Belančića pod nazivom “Dva veka uzurpacije slobode”
U prvom ovogodišnjem broju kruševačke “Bagdale”, časopisa sa ugledom i tradicijom dužom od četiri decenije, objavljen je zanimljiv i provokativan esej Milorada Belančića “Dva veka uzurpacije slobode”, izlaganje sa prošlogodišnje
rija osvajanja i gubljenja slobode”. U daljem tekstu će na stvarni primerima i sa teorijskom · claboracijom dokumentovati svoju uvodnu tvrdnju. Dragocen prilog je Slobodana Radovića iz kulturne istorije “Nesanica zbog Miroslavljevog, je-
OT M A. 00 | BOJA MAPJAHOBHhR
i
_VICV/OPA CEKY 14 Ml, KOHLE(ILIMJA YM/
| MAPMJA JEDTMMMJEBMR MMXAJNnOBM
MEPORMO3HOCT RECAMA BRARETE ByKOBAIRA,
POBEPTIPEJB3 EfOBVM HMCy Y MOBM;
CHROBOJRAH PADOBMP, ,
77 ||
__HATPABA "MELIA CERMOBMPY|
____ HECAHMLIA 8507 MHPOCHHABJBEBOT JE
M)
hPMUA • TIOE3V{JA « KHSMXEBHA'K
Kruševačke književno-filozofske škole. Počinje ga sliedećom rečenicom: “Srpska politička i kulturna istorija poslednja dva veka jc isto-
vanđelja”, u kome je sadržana zanimljiva priča o sudbini ovog, najstarijeg pisanog srpskog rukopisa, posle dramatičnog i tragičnog
prevrata u maju 1903. godinc i u vreme Prvog, svetskog rata.
U novom broju “Bagdale” objavljeno je i nekoliko vrednih književnih, ecsejističkih priloga. Saša Hadžitančić pravi poređenje između dva u srpskoj književnosti poznata književna lika, Sremčeve Zone i Stankovićevec Sofke, a dobrim delom i njihovih dela “Zona Zamfirova” i “Nečista krv”. Kroz suptilnu analizu autor nijansira njihove srodnosti i razlike, južnjački temperament i način kako su ga one ispoljavale. Voja Marjanović piše o Isidori Sekulić. Povod je knjiga “Isidorina brojanica” Radovana Popovića, a u svoj esej Marjanović unosi i ncke lične opservacije i autobiografske detalje. O poeziji Vladete Vukovića, koji se predano bavio književnom kritikom i književnom istorijom, bio dugogodišnji univerzitetski profesor u Prištini, sve do sprskog, cgzodusa sa Kosmeta, piše Marija jeftimijević Mihajlović, ukazujući posebno na melodioznost njegovih pesama. Časopis donosi pocziju Dimitrija Nikolajevića, Milana Vučićevića, Dragane Bukvić, Dajane Cvetković i Sandre Maksimović, te prozu Roberta Grejvza, Snežane Jakovljević i Milana Miletića. Posvećuje prostor tekućoj književnoj kritici i likovnoj umetnosti.
M. C.
| Komedija zabune Reja Kunija u režiji Vladimira Lazića, sutra premijerno na Novoj sceni Zvezdara tcatra
Komedija “Ljubavnik velikog stila” prema tekstu Reja Kunija u režiji Vladimira Lazića premijerno se izvodi sutra u 20 časova na Novoj sceni Zvezdara teatra.
- Ova komedija zabune,
rađena sa prekidima pet me-
seci, nastala je prema tekstu Reja Kunija, pisca svetskog, renomea. Njegove predstave igraju se na svim scenama širom sveta. Tako ćemo u sat i 20 minuta “Ljubavnika” gledati u hiljadu različitih akrobacija, koje on izvodi da ne bi upao u mrežu paralelnog, života, objasnio je reditelj Lazić.
Svesni smo da živimo u vremenu u kome je laž “stvarnija” od istine, pa su nam normalna objašnjenja
za obmane suvišan napor. Ostaje nam smeh kao poslednja i jedina odbrana od sumornce svakodnevice, napisano je između ostalog, u programu predstave kao ob-
jašnjenje “*Ljubavnikovog, gnezda”. Glavne uloge tumače.
Anastasija Ana Mandić, Katarina Žutić, Milan Kalinić, Janoš lot, Srđan Ivanović i Milorad Mandić Manda.
Rej Kuni najpoznatiji jc kao pisac komedija koje sc izvode širom Velike Britanije i Amerike. Mnoge od njegovih predstava koje je i rcžirao i u kojima glumi, našle su se i na filmskom platnu. Prema rečima Dušana Kovačevića, upravnika Zvezda-
Ljubavnik u hiljadu akrobaciia: S generalne probe
-a teatra karte za sve aprilske reprize (osim za 30. april) 'asprodate su unapred. Pu-
blika se, kako navodi reditelj Lazić, uglavnom poistovećuje sa glavnim junakom čije
Prinine nemoguće kombinacije
U Galeriji “Zvono” večćras (20 časova) biće OtvoOrc|| _
|
o O
M
na izložba radova Andrea Jacopo Prina, mladog italijan-
Jedan od radova Andrea Jacopo Prina
||
|
skog umetnika iz Milana pod nazivom “Pop scratch”. Prina u svojoj. umetnosti traga za onim znacima i konkretnim formama koje smo svi nesvesno usvojili, za nametljivim i nostalgičnim, za bojama i kombinacijama koje možda racionalno odbacujemo, ali koje nesumnjivo čine deo našeg svakodnevnog vizuelnog iskustva. “Dopale vam se ili ne, Ovo su godine u kojima sada živimo, naročito u onim gigantskim blenderima slika kao što su savremeni gradovi. Ekstrapoliranjem i uvećavanjem fragmenata svako-
Izložba radova mladog italijanskog umetnika od večeras do 16. aprila u Galeriji “Zvono”
dnevnih prizora ovaj umetnik pokušava da se pobuni protiv vizuelne magme u koju smo uronili. On nastoji da probudi nešto u našem podsvesnom, da udahnc Život mešavini senzacija koristeći moćni uticaj svojih nemogućih kombinacija”, zapisao jc između ostalog, u katalogu koji prati ovu izložbu Lorenco Respi, italijanski likovni kritičar.
Pored rodnog grada Prina je izlagao i u Barseloni, a ovo mu je prvo gostovanje u našoj zemlji. Izložba će biti otvorena do 16. aprila.
Mj. R.
IN NINI
(Snimio: Z. Morinkoyi
| |
zgode izazivaju humor, “engleski način”,
KL
Sećanje m Nadeždu
U Čačku je na pri, način obeležena 90, pi šnjica smrti istaknute srpski slikarke. Nadežde Petrović koja je kao ratni dobrovolja bolničar preminula od tifus, u Valjevskoj bolnici, Pored njenog spomenika, ispred Gimnazije gde su njeni roditelji bili profesori, položen je venac. O snažnoj ume ničkoj ličnosti, zborila jel lica Petronijević, din Umetničke galerije “Na žda Petrović”:
- Ceo život Nadežde Pctrović, njeno angažovanje U obrazovanju, kulturnom r du, organizovanju kultur nog života dostojni su jedne veličine koju srpski narod zna da poštuje.
M.M.
Odbrana i smrt Andrićeva Ć()
Piše: Muharem Pervić
Uzdržanost, “gospodština”, ili jezuitska hladnoća, kako ste umeli da procedite kroz zube: Šta li se iza toga, iza te poze, krije, pitali ste, nc prestajući da nagadđatc i otkrivate nove i nove detalje, koje sam, kako ste obaveštavali javnost, vešto skrivao. Slutite li koliko je malo nedostajalo da na ovaj svet i ne dođem, i koliko je malo trcebalo da rano iz njega odem, ili da odem nc ostavivši Za SObom ni retka. Čoveče, ako ti nisam dao koliko si tražio i očekivao, nisam ti mnogo ni uzimao: nisam tc naružio ni izdao, kao što se pričalo, i danas se osobito priča, i pričaće sc još. Znam “našeg čoveka”! Nisam izvrgnuo poruži ni Muslimane, ni katolike, ni pravoslavce, ni Beč ni Stambol. Lako je pisati o prošlosti, o turskim pašama i njihovim zulumima. Zašto on nešto nc napiše o današnjem vremenu tako bogatom tiranijama, prisilom, nepravdama, zločini-
m;it. Zašto ne napiše nešto O Hrozu, bar on bi to mogao,
njemu ne sme da “padne dlaka sa glave!? Moje bavljenje istorijom i prošlošću tumačili ste kao lukavo prikrivanje i bekstvo u “bednu sigurnost” u nepovrat ponavljajući Manovu sintagmu. Orkuda, pitali ste u vatri ljubomore, da njegovo delo postane središte epohe o kojoj on gotovo da nije ni pisao, a neizvesno je i šta je o njoj mislio.
Zašto nije stupio u Otvorcnu vezu sa svetom u kome je ŽIVCO.
Iz prezira ili iz skromnosti?
Možda zato što je bio odveć apstraktan, ili su ga bogata iskustva učila da se od ljudi drži na odstojanju. Da li je mislio da su ljudi “DO prirodi” opasni i opaki, skloni zlu, ili su ovakvi ljudi za njega bili slučaj once ostrašćene i duboko poražene ljudskosti. Koliko je ljudima verovao, koliko im se poveravao. Da li je on bio stran ljudima, ili oni njenu.
U bolesnikovu sobu ulaze četiri snažna čoveka u belom.
Spretno, naviknuto polažu nepokretnog pisca na nosila. Kada je lep dan kao danas,
pisca bolničari odnose u veli-
ku bolničku staklenu baštu. Spuštaju ga na ležaj sa koga je vidljiva panorama grada, reke, mostovi, hramovi, građevine. Pored bilja i cveća u kavezima su i egzotične ptice čiji čudni pev ispunjava baštu. Sa prozora, kome ga ponekad primiču, tako bolestan i klonuo još se željno bori da
dovršiti davno započeti posao. Često ga zagleda, uzima u ruke i ponovo vraća u kovčeg sa drugim papirima. Sada više nije siguran ni da će ovaj poslednji razgovor sa nama uspeti da privede kraju. Bože, da li sam bio smeran kada sam ti se obraćao, ili sam tvojom veličinom op-
diše i očima obuhvati pejzaž pred sobom. Sa sobom je u bolnicu poneo nedovršeni rukopis u nadi da će ovdc
senjivao i sebe i druge. Da li sam se plašio tebe i ljudi, ili sam Vam se udvarao. A oni koji nisu imali ni moj dar, ni
moje znanje ni uspeh, da li sam se o njih ogrešio? Ljudi su ljudi, voleli su se i vole razgovore o padu i poniženju onih koji se visoko uzdignu i polete. Zašto bi im to uzimao za zlo?!
U nečem ste bili u pravu: to jeste beg, izdvajanje, digresija, odmicanje, ali odmicanje od kratkovidosti, i strah od uobraženja kojim ste dcbelo obmotani, uobraženja da sve počinje sa Vama, i od Vas, da pre Vas ničeg bilo nije. Vremenu u kome su toliki ljudi i duhovi “na kratko veczani”, nedostaje osećanje vremena: usku, pravolinijsku savremenost, nastojao sam da proširim, i moja kazivanja satkana iz digresija, pokušaj su otklanjanja i odlaganja ncminovnosti, Onog, n4Aajgorcg, čemu ste neumorno hitali, uvereni da je najkraći put između dve tačke u životu i istoriji uvek i neizbežno i najbolji put.
Oholi i ozbiljno lakomislcni, pali ste u zamku vremena: u paklenoj žurbi sve pre sebe i osim sebe ste zaboravili, a na daleko postavljeni cilj, niste stigli.
Pisati je za mene značilo, pre svega, umnožavati prostore, puteve, vremena, mogućnosti, povezivati daleko i preblizo, i tako savremenike odmaći od zidova u kojima žive i pod koje padaju. Vi ste ovaj postupak sakriveno, ili otvoreno, smatrali i držali mojim ličnim kukavičlukom. Čuo sam, i do mene je došla priča, da sam čak u “Priči o slonu”, u jednom izdanju izmenio jedan pasus koji je navodno glasio da vladari i tirani vole da na dvorovima drže krupne životinje, a da sam kasnije, u strahu da Josip Broz ne pomisli da se to odnosi na njega, dodao da carevi i tirani u nckim azijskim zemljama vole da na dvorovima drže krupne životinjc itd.
Ah, ljudi i njihova ogovaranja... Bezumna i histerična, puna zlobe, zavisti, računa, neznanja. Gomila prosečnih i nedarovitih ljudi koji sve svoje uzdižu i procenjuju nije propuštala priliku da me nipodaštava šireći po kuloarima i klubovima izmišljotine o meni. Istina je, bivao sam slab i nesiguran u
odnosu sa spoljnim svetom, ali sam bio čvrst u umetnosti. Mrzeo sam silu koja je slabije i gore od mene stavljala u položaj da budu milostivi ili nemilostivi prema meni. Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da brane vrlinu i porcdak. "To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svojc uske i sitne ličnosti prenose na opšti plan, u jalovoj nadi da bi je tu mogli zadovoljiti, i sa njom u svet umetnosti prenose i svoje kratke merc i bedne račune. Od takvih duhom malih ljudi postaju čcsto veliki gonioci novih istina i mučitelji ljudi. Oni ljudi su bolesni, a bolest skrivaju kao svoju slabost. Baš tako! Oni slabost skrivaju, plaše se slabosti i time je uvećavaju. Oni čoveče lažu, to su jedino usavršili! U tome su pravi majstori!
Zašto je to tako, i zašto je to oduvek tako, i danas je tako? ' Ja priznajem SVOJU Oral čenu moć, a oni, a Vi prij telji?
Oholi moćnici neće da pr) znaju svoju necčasnu siguf' nost ni svoju nemoć. Na toi morate naterati. Oni ne ništa što ne moraju. Onoš! sam napisao vi možete ! morate da volite, cenilć, " razumete. Nisam ja Pp" svega, protiv svakoga, Pr svakog poretka. Ali pitanje F kakav poredak, u ime poredak, nad kim pol" neko uspostavlja, Meni dali da volim ono što sam “ leo. Šta su mi onda dali. l što bi mi uopšte davali. “ } to nije moj život? Zašto ja i svog života ne Dih naprai ono što želim i mislim. O. mi oni sede! Život su M trovali. A ja sam njima ulepšao. U tomc je m j Velika razlika. Zašto bi Lj ) ranje zavisilo od nji i sklonosti, a nc od sklo sposobnosti umetnika.
'Tešim se da će oni, 4 vi o kome ja govorim. i te me terati da to i glas žem, ipak živeti takvi 1 a ih mi umetnici predstavi? (Nastavlja