Борба, 04. 04. 2005., стр. 5
Ponedeljak, 4. april 2005.
budžeta 25.000 evra
Za pomoć nevladinim organizacijama u opšlini Pljevlja ove godine iz lokalnog budžeta biće izdvojeno” 25.000 evra, saopštila je Skupština opštine.
· Maksimalan iznos za
jednu organi
izaciju ne može preći deset odsto te sume, a prijave za dobijanje sredstava mogu se podneti do 30. aprila opštinskoj Komisiji za saradnju i raspodelu sredstava za određena proja.
Kako je navedeno u” konkursu, Komisija će odluku o raspodeli sredstava doneti u roku od 30 dana, u skladu s kriterijumima o. raspodeli novca iz opštinske kase.
Proizvodnja · ćumura od drveta šljve Bijelo Polje. - Preduzeće 'Eko-meduza' iz Bijelog očelo je prodaju 20. tona ćumura proizvedenog ovog drveta i time lo prvi proizvođač te | Gori. · Vlasnik firme Jezdimir Vujičić rekao je juče agenciji Beta da se na proizvod-
iskoristimo naš onudićemo voća-
otkup njihovih obolelih stabala šljiva, jer se ona ne mogu na drugi način povoliskoristiti”, rekao je
je da \e zabeležen zemljo\res jačine 3,3 s Rihterove skale sa epicentrom 40 kilometara severozapadno od Pljevalja. Epicentar zemljotresa, registrovanog pola sata posle ponoći, zabeležen je u podnožju planine Ljubišnje. lako su građani mogli osetiti pomeranje ila ovaj potres spada u blaže tako da nije moglo biti nikakve materijalne štete, kažu u ZaVOdU
Remont
Termoelektrana "Pljevlja" obustavila je proizvodnju električne struje i narednih · 50 dana biće van pogona, žbog redovnog godišnjeg remonta postrojenja.
Prema rečima direktora elektrane Slavka VukašinoVića, u toku remonta biće očišćena sva postrojenja, iskontrolisani uređaji i Otklonjeni nedostaci uočeni u 2imskom raduU,
U međuvremenu, trebalo bi na zalihama obezbediti. dovoljne količine uglja, | Zbog čijeg je nedostatka TE 'Pljevlja' ove godine dva puta prekidala proizvodnju, · rekao ii dodao da je za. meseca proizvede. no 270 miliona kilovat časoVa struje, što je oko 20 odSto manje od plana.
Plan za ovu godinuje nešto veći od milijardu kiloVat sati, za što je potrebno 1,35 miliona tona uglja.
Grafitina rimokatoličkoj”· crkvi M
Na vratima rimokatoličke crkve “Sveti Antun" u Herceg Novom su osvanuli. grafiti "Smrt Hrvatima i. "Srbija", uz koje su nacrtani kukasti krst, petokraka i čeliri slova S. |
Policija je izvršila uviđaj odmah po dobijanju obaveŠtenja o tome, i grafiti su. uklonjeni, a načelnik hercegnovskog Centaza bezbednost Ivan Mašulović izjavio je novinarima da će ta služba učiniti sve da pronađe počinioce.
crna gora
Podgorica. - Rivalstvo između Rusa i Amerikanaca ovih dana manifestuje se na pomalo nov i ncuobičajen način u Crnoj Gori - oko privatizacije, jedne od retko vrednih i valjanih kompanija - Kombinata aluminijuma u Podgorici.
U sukob interesa što je takođe neprimereno za rusku diplomatiju otvoreno i direktno se oglasio ruski konzul u Podgorici Vladimir Vanijev. Naime, ruski konzul je rekao da je privatizacija KAP-a ispolitizovana, da to forsiraju Amerikanci jer u pregovorima oko prodaje KAP-a, za koji je putem tendera interesoanje pokazala jedino ruska kompanija RUSAL, uključen je bivši američki diplomata Ričard Sklar.
Ruski konzul je čak otišao dalje kazavši da se u Crnoj Gori vodi antiruska kampanja zapitavši kako Crna Gora očekuje da ruski
Pljevlja. - Deo tima za Strateško planiranje razvoja opštine Pljevlja uradio je Nacrt strategije lokalne zajednice u privatizaciji Rudnika uglja i Termoelektrane, potvrđeno je juče agenciji Beta u opštini Pljevlja.
U tom dokumentu lokalna zajednica ističe “poseban interes za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja Rudnika i TE i njihov razvoj u skladu sa planskim dokumentima na nivou Republike”.
U Nacrtu se dalje navodi da je lokalna zajednica zainteresovana za “projekciju socijalnog, programa, projekciju mera zaštite Životne sredine, namenu sredstava ostvarenih privatizacijom, rešavanje statusa akumulacije “Otilovići” i uslove korišćenja zemljišta nakon eksploatacije uglja”.
U nacrtu strategije obrađena su pitanja ekologije, toplifikacije grada, izgradnje
· zbog KAP-a
MARININ NNR IN IIINIRRININRN IINIIN IRIIIRINIRNIA RIMAN IAN IR III
Proizvedena 121 hiljada
tona aluminijuma Podgorički Kombinat aluminijuma (KAP) prihodovao je od početka godine preko 57,7 miliona USD, skoro sedam miliona više nego u istom prošlogodišnjem periodu, saopšteno je iz kompanije. Proizvodnja je u prvom tromesečju iznosila oko 29,9 hiljada tona aluminijuma, neznatno manje nego
prošle godine.
Od izvoza je KAP prihodovao preko 48,2 miliona USD. Vrednost uvezenih sirovina, rezervnih delova i električne energije za prethodna tri meseca iznosila je 14,8 miliona USD. Izvoz i uvoz bili su veći nego pro-
šle godine u istom periodu.
Proizvodnja u martu bila je na nivou iz istog meseca prošle godine i iznosila je 10,24 hiljade tona, nešto
više u odnosu na februar.
Prihod je u martu iznosio oko 20,66 miliona USD, oko 1,5 milion više nego u istom periodu prošle godine, a dva miliona više u odnosu na februar.
Od izvoza je u martu dobijeno skoro 17,5 miliona USD. Uvoz je vređeo 5,4 miliona USD.
Prošle godine KAP je imao ukupan prihod od 216 miliona USD, a izvoz je dostigao 181 milion.
Proizvedena je 121 hiljada tona aluminijuma, peti-
na više od plana.
RHI RHIIIMR NIM ININIIII IMAM MIRNIM NINI III RINNNN
Urađen Nacrt strategije privatizacije rudnika uglja
drugog bloka TE “Pljevlja”, fabrike za proizvodnju ccmenta i socijalnog, programa zbrinjavanja eventualnog, viška radnika.
Dokumentom se navodi da kupac u naredne dve godinc u investicije u Rudnik, za čiju je realizaciju lokalna zajednica zainteresovana, treba uložiti oko 40 miliona evra i da cena uglja do kraja 2007. go-
treba da bude
dine za, TE 21,44 cvra po toni.
Investicioni projekti u TE,vredni oko 180 miliona evra, su podeljeni u tri grupe i odnose se na poboljšanje efikasnosti proizvodnje, proširenje kapaciteta odnosno gradnju novog izvora i na projčktc ckološke stabilizacije elcktrance. MY a M
WM
kapital uđe u Crnoj Gori u takvoj atmosferi, podsjetivši da su Rusi veoma zaintercsovani za ulaganja te da su već kupili veliki broj hotela i firmi u Crnoj Gori.
Jedan od razloga za ulaganje je bliskost dva naroda. Niste očekivali valjda da te firme kupe Amerikanci i da donesu darove Crnoj Gori. Oni ne daju ništa džabe. Rusi vole Crnogorcc i Arbe, izjavio je povodom ovoga Vanijcev, dodavši da se zbog ovih njegovih izjava vezanih za Sklara, odnosno privatizaciju KAP-a u delu javnosti našao na meti te da su pojedini mediji čak plaćeni
Nacrt strategije lokalne zajednice u prvatizaciji Rudnika i TE urađen je na predlog gradonačelnika Radomana Gogića, a odbornicima Skupštine Oopštine biće ponuđen na usvajanje na prvoj narednoj sednici, najverovatnije tokom naredne sedmice. Od privatizacije Rudnika i TE, navodi se u dokumentu, sudbinski zavisi razvoj i opstanak Pljevalja, s obzirom da je energetika označena kao vodeća razvojna grana u Strateškom planu razvoja opštine, kojeg jc prošle godine usvojio lokalni parlament.
Ranije je najavljeno da će tender za prodaju TE “Pljevlja” i 31,11 odsto državnog, kapitala u Rudniku uglja biti raspisan najkasnije 15. aprila, a za sada je najviše interesovanja za kupovinu iskazala Češka elektroprivreda. (Beta)
Rus(i) i Amerikanac se svađaju
od SAD da vode antirusku kampanju.
Bivši američki diplomata Ričard Sklar je pak u medijskim prepucavanjima rckao da je on savetnik premijcra Crne Gore i da su neosnovanc reči optužbe protiv njega.
U objektivnost i kvalifikoranost Amerikanaca Sklara odavno sumnja, između ostalih i Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promjene. On je rekao da jc Sklar bez bilo kakvog, zvaničnog mandata niti od Vladc SAD niti od Vlade Crne Gorc vodio dve najveće i po poslcdicama po Crnu Goru najštetnije transakcije - preBOvOre O reprogramu dugova
KAP-a i privatizaciju Jugopetrola. Medojević još kaže da je “imajući u vidu uticaj i moć Sklara nad Vladom Crne Gore stiče se utisak da je on ncformalni premijer Crne GOore”, nazvavši Hičarda Sklara samozvancem uporedujući ga sa Lažnim carom Šćepanom Malim.
Povodom ovog oglasio sc i predsednik Crne Gore Filip Vujanović koji je izjavu Vanijcva da je privatizacija KAMDP-a politizovana ocijenio kao dokaz da je KAP izvanredna privatizaciona ponuda, da ima dugoročno obezbeđen profit. Što se tiče “nedopustivog” istupa Vladimira Vanijcva, predsednik Crne Gorc je rc-
Preregistracija najkasnije za 45
Cetinjski Obod bi najskasnije za mesec i po trebalo da bude preregistrovan, shodno Zakonu o privrednim društvima, najavljeno je iz kompanije. Direktor Obodove fabrike hladnjaka Radivoje Adžić podsetio je da je Obod jedno od rctkih crnogorskih preduzeća koje zbog problema podele dionica nije registrovano shodno Zakonu o privrednim društvima.
“Nakon dogovora o raspodcli dionica sledi Skupština akcionara za mesec i po, na kojoj ćc to pitanje biti rešeno, rekao jc Adžić Radiju Crne Gore. Spor u Obodu je, kako je ranije saopšteno, nastao zbog, pogrešno saopštenih podataka Agenicijc za prcstruktuiranje privrede i strana ulaganja prilikom masovnc vau-
Kontrola privatizacije
Crnogorska Agencija za prestruktuiranje privrede dužna je da kontroliše način i postupak promene vlasništva i pruži stručnu pomoć Savctu za privatizaciju, koji mora obezbediti ispunjavanje pri-
čerske privatizacije, kada je radnicima zakinut deo. Rukovodstvo i Sindikat uspeli su da “izbore” 21.56 odsto akcija za radnike, ali je problem podela ostatka na Vladu, Fond penzijskog i invalidskog, osiguanja, Zavod za zapošljavanje i privatizacioni fond "Trend.
Prema rečima A-džića, prercgistracija Oboda je uslov za pri-
ratizaciju, jer trenutno preduzeće formalnopravno nc postoji. “lako je Obod izgubio tržište, ostalo je njegovo ime, tako da bi ga, ako bi proizvodnja bila pokrenuta, moglo brzo ponovo OsvOjiti”, tvrdi Acžić.
On je podsetio da jc Savct Za privatizaciju angažovao finansijskog savetnika Diloit end "Tuš koji treba da pripremi Nacrt
vatizacionih obaveza, occnjcno je u Sindikatu Mermcra. Radnici kompanije, koja je privatizovana 1997. godine, traže raskidanje Ugovora o privatizaciji jer tvrde da ga većinski
danilovgradskc
kao da njegova matična diplomatija treba da cijeni i ocijeni njegovo istupanje.
Vanijev je na to reagovao kazavši da je njegovim izjavama i (kako je rekao) napadima u medijima na njcga, ruska ambasada u Beogradu upoznata i da je on dobio punu podršku od njih.
Normalno jc da predstavnici Vlade zastupaju svoje interesc u pregovorima sa Rusima koji je još u toku ali nc prihvatam da to progovore komentariše (Sklar) ncka osoba za koju se ne zašto je u Crnoj Gori i koga predstavlja, zaključio je ruski diplomata Vladimir Vajeyv.
B. Pejović
dana
strategije privatizacije koji u Obodu, prema rečima Adžića, “očekuju brzo”. Obod ima 14 akcionarskih društava u kojima je zaposleno oko 1,2 hiljade radnika, Radnici Oboda štrajku
od 26. maja prošle godine, i jc-
dini zahtev je privatizacija kompanije. Svi zaposleni dobijaju od Vlade socijalnu pomoć.
“Sto sc tiče proizvodnje, ncke fabrike su bile pripremljenc da počnu ali zbog, clemcntarnih nepogoda srušenu su kroVOVI. Očekujemo da uz pomoć Vlade i drugih institucija uspcmo da saniramo posledicc kako bi počeli sa proizvodnjom što bi bio dobar stimulans z: traženje strateškog, partncra”, Ocenio jc Adžić.
vlasnik, podgoričko preduzeće Getra, ne poštuje i krši prava zaposlenih.
U Agenciji tvrdc da to nijc moguće, jer su državni fondovi saopštili da je Getra ispunila ugovorene obaveze.
Republika Srpska ne odustaje
od gradnje „Buk bijele”
Podgorica - Pomoćnik ministra energetike Republike Srpske Zdravko Milovanović izjavio je da zvaničnike u Banjaluci nije iznenadila odluka Vlade Crne Gore da ispoštuje preporuku UNESCO i odustane od gradnje Hidroclektrane “Buk bijela”.
Milovanović je rckao da Vlada RS nec odustuja od gradnje HE “Buk bijela” i najavio da će biti razmotren projekat gradnje clektranc “bez akumulacije u Crnoj Gori”. “Očekivali smo takvu odluku Podgoricc jer je i ranije bilo nagoveštaja da će tako postupiti”, rekao je Milo-
anović podgoričkim medijima. Gradnja HE “Buk bijcla” bila je zajednički projckat Vlade Crne Gore i RS ra-
ONI NNV III IN
Prioriteti - zaštita Tare i Durmitora
Crnogorska vlada odustala je od gradnje hidroelektrane “Buk bijela”, saopštio je
ministar ekologije Boro Vučinić u izaciji ujedinjenih nacija za na Zajednička misija UNESC Gori i Republici Srpskoj od 1 SCO i na poziv vlasti obe zemlje.
O i Sve
pismu Stalnoj delegaciji Srbije i Crne Gore pri Oruku, obrazovanje i kulturu (UNESCO).
tske unije za zaštitu prirode boravila je u Crnoj 6. do 21. janaura, na zahtev generalnog direktora UNENakon boravka, misije su uputile pismo Vladi u ko-
jem su se oštro usprotivile gradnji “Buk bijele” i zapretile da će podržati da se Nacionalni park “Durmitor” stavi na listu ugroženih lokaliteta. Te organizacije su ocenile
da projekat predstavlja potenci teta i njen integritet, posebno š besen reke Tare, bio potopljen proj
jalnu pretnju za izuzetnu univerzalnu vrednost lokalito bi spomenik prirode i UNESCO rezervat biosfere ketom brane. U pismu Stalnoj delegaciji Srbije i
Crne Gore pri UNESCO Ministarstvo je podsetilo da će odluka o Nacionalnom parku “Durmitor” biti razmatrana na 29. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu UNESCO u Durbanu, u julu ove godine. Ministarstvo je predložilo da se iz Odluke briše član da će Komitet uključiti područje parka “Durmitor” na Listu svetske baštine u opasnosti, ukoliko se nastavi realizacija “Buk bijele”, s obzirom “da je Vlada zaustavila dalje aktivnosti u vezi sa tim projektom”. Vučinić je u pismu naveo da je Vlada u oktobru prošle godine jasno saopštila da će prilikom donošenja odluke o eventualnoj gradnji “Buk bijele” poštovati stavove stručnih međunarodno relevantnih institucija, pre sve-
MN WIN INNMIINNININNINIL M
di rešavanja problema dve države sa deficitom clcktrične ecncrgijc.
Milovanovć je rekao da Vlada u Banjaluci nema nikakvih prigovora na saradnju as crnogorskim kolegama i naglasio da će “kada Republika Srpska sagradi elektranu *Buk bijela? Vlada: Grne Gore
uvek biti dobrodošao kupac struje”.
Crnogorski ministar zaštite životne sredine Boro Vučinić saopštio je da je crnogorska Vlada ispoštovala preporuku UNESCO o potrebi očuvanja kanjona reke Tare kao jednc od posebnih vrednosti svCTske ekološke baštine i odustala od svih aktivnosti vezanih
za gradnju elektrane “Buk bijela” u gornjem toku te reke.
Crnogorski premijer Milo Đukanović saopštio jc ranije da Vlada neće povući ni jedan potez koji će ugroziti Taru, ali je naglasio da bi gradnja “Buk bijele” znatno pomogla rešavanje problema cnergetskog, deficita u Crnoj Gori.