Борба, 25. 11. 2006., стр. 2

tema dana

Govorom basni, u Srbiji, u kojoj su se mnogi izdavali za tigrove i leoparde, pokazalo se da je najbrža kornjača. U Srbiji je dokazano - sporije je brže - Slobodan Vuksanović, ministar prosvete.

ZVANIČNI BERLIN ODBIJA ZAHTEVE KOMANDE NATO DA SE PREKOMANDUJU NEMAČKE TRUPE SA UGLAVNOM MIRNOG SEVERA AVGANISTANA NA UŽARENI 1 USKIJUČALI JUG TE ZEMIJE.

Berlin je odlučan u odbijanju prekomandovanja, uprkos pritisku iz ccntralc Alijanse, te će to, očigledno, biti zapaljiva tema na predstojećem NATO samitu, krajem meseca u Rigi.

Politička “artiljerijska priprema?” za “obračun” sa Nemcima počela jc na ncdavnovnom sastanku Parlamcentarnc skupštine NATO u Kvebcku, kada su protiv Ncmaca “* osuli paljbu” britan-

Kao državni službenik koji je, po nalogu i interesu države, ubijao profesionalno, verujem da Legija čeka vreme da dobije i nacionalnu penziju - Danica Drašković, direktor “Srpske reči”.

Moramo da vodimo računa o navijačama. Kada kažem "navijači" mislim i na one militantne, jer kakvi god da su - naši su Zvezdan Terzić, predsednik FSS.

Bagzija je preparirao” onaj koji je sve Ovo vreme mogao da ga poseti u zatvoru. To sigurno nije opozicija - Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS.

MNOM NO

(NM

ima

ski, američki i kanadski predstavnici.

Tada su neki od njih, direktno ili indirektno, dOVO-

_ dili u vezu smrt 12 kanadskih vojnika u operaciji “Mcduza”, na severu Avganistana, sa komandom nemačkog, kontingenta u toj zemlji. Navodno je komandant nemačkog kontingenta, koji je stancioniran na avganistanskom severu, odbio da pošalje pomoć Kanađanima koji su se našli u nevolji, obja-

“šnjavajući da za to - nema odobrenje iz Berlina.

Tema jc podigla temperaturu i na nemačkoj političkoj sceni gde je postignuta saglasnost i vlasti i opozicije da se odoli pritisku iz NATOa i da se odbije zahtev za pomeranje nemačkih vojnika sa severa Avganistana.

Protiv toga su se cnergično izjasnile i prvc ličnosti nemačke politike - od kancelara Angele Merkel do ministra odbrane Franca Jozefa Junga i njegOvoB, prethodnika iz vlade Gerharda Šredera, inače šefa poslaničke frakcije socijaldemokrata Pctera Štruka...

Merkelova je kategorično saopštila da nemački vojnici ostaju na severu Avganistana i da bi njihovo pomeranje

Kao što je bio pion Slobodana Miloševića, Čović je i 12. marta 2003. bio nečiji pion - Čedomir Jovanović, lider LDP-a.

Za razliku od drugih, mirna mi je savest i čiste su mi ruke - Nebojša Čović, predsednik SDP.

Seoskim fiškilama ne odgovaram na keftanje Zoran Stojković, ministar pravde.

Odlikovana Ukazom „Predsednika SER}, 201902. godinc | Ordenom zasluga za.narod sa zlathom zvezdom 1972. pgodinc Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem

OWN

3398-129; Dopisno:

protumačen je kao Z

odgovornost: Franc Jozi

BORBA

Zahtev za prekomandu vojnika Bundesver ahtev da se nemačka vojska više aktivira na prostorima

predstavljalo - veliku grešku. U tom slučaju bi se, upozorila je Merkelova, moglo lako dogoditi da fanatični talibani iskoriste situaciju i naprave haos tamo gde je za sada relativno mirno, i to Zahvaljujući pre svega prisustvu i učinku Bundesvcra. Mi imamo odgovornost za sever Avganistana, Italijani za zapad, Kanađani su odgovorni za jug, zemlje, Amcrikanci za istok i Francuzi za Kabul i okolinu. Tu se neće ništa menjati - zaključio je, takođe odlučno i kategorično, ministar odbranc Jung. Da li će tako zaista i biti, ostaje da sc vidi. Sinhronizovani generalnog, sekretara NALO-

pritisak

YO TO

MO IN

ef Jung, ministar odbrane Nemačke

a Jap de Hopa Shefcra, nezadovoljnih Amerikanaca i i Kanađana, ljutih zbog, pogibije svojih vojnika, svakako će se pojačavati do NATO samita, na kojem će se, kažu analitičari, od Nemaca tražiti

Nemački vojnik u Avganistanu

Tom doktrinom se predviđa mogućnost angažovanja Bundesvera širom sveta, što se tumači ocenom da nemačka armija postaje “intervencionistička”, sa blanko kartom da vodi “agrcsiv-

WWII NINI ININNINININININININIIJINIINININNIMNINI NINI

Ambicije i stvarnost

Ambicije političara su u velikoj suprotnosti sa slabom opremljenošću Bundesvera, kako se nemačka vojska zvanično zove, i niskim budžetom koji se izdvaja iz bruto domaćeg proizvoda nacije.

Prošle godine, na primer, Nemačka je za vojsku izdvojila samo 1,4 odsto BDP - gotovo dvostruko manje nego Francuska i Velika Britanija (po 2,5 odsto

BDP).

Tog problema su svesni i generali Bundesvera koji odavno traže više para za Bundesver.

U vrhu Bundesvera ima, međutim, i važnih, principijelnih primeđaba na račun političara, pa tako general Klaus Rajnhart, bivši komandant Kfora na Ko-

sovu i Metobiji

(1999-2000) zamera političarima

svoje zemlje na manjku vizije. HNR IN ININIIINIINIIINIMIININIAII III

«pojačano angažovanje” i “veća solidarnost”. ı

'lo su nemački mediji “pročitali” kao “traženje od ncmačkih vojnika da ubijaju”.

Fondacija'za mir iz Ahena, koja dodeljuje uglednu nagradu, zaključila da je takav nalog, upravo sadržan u novoj nemačkoj vojnoj doktrini, usšvojenoj krajem oktobra. Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Irpiifrašnja 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

ne ratove”. To je u suprotnosti sa Ustavom Nemačke, Pove-ljom Ujedinjenih nacijai međunarodnim pravom, zaključili su u Fondaciji za mir.

"Takav zaključak doveo je do konkretnog poteza: mirovnjaci iz Ahena su presavili tabak i podneli krivične prijave Drotiv kancelarkc Merkel i ministra, odbrane

Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd

Franca Junga. I tu ostaje da se tek vidi šta će se zaista dogoditi. Inače, slike nemačkih vojnika kako se u Avganistanu igraju ljudskim lobanjama, a potom i vest O skandaloznom ponašanju Nemaca na jednom srpskom groblju na Kosovu, ozbiljno su uzdrma-

| _ O

O | ___ |

Subota - nedelja, 25 - 26. novembar

Pritisak na Berlin

a sa mirnog, scvera Avganistana na usključali jug

jačeg sukoba

gažovanja van nacionalnih granica.

Tome treba, razume sc, dodati i opšte nepoverenje i sumnju u Berlin koja je dugo bila očigledna ne samo u Evropi, već i sa onc strane Arlantika.

Nemačka je deo tih problema rešila zahvaljujući ratu u bivšoj Jugoslaviji, pošto su vešte sudije Ustavnog, suda u Karisrucu pronašle “rupu” u ustavu zahvaljujući kojoj je Nemačka najpre poslala mirovnc trupe u Bosnu i Herecegovinu, a potom nastavila da sve više jača svoje prisustvo u inostranim, VOJnim misijama.

Kulminacija nemačkog zadovoljstva bilo je učešće u bombardovanju Srbije 1999. godinc, kada su nemački generali, vodeći političari i novinari otvoreno likovali: najzad smo ravnopravni s bivšim neprijateljima iz Drugog, svetskog, rata, najzad zajedno učestvujemo u jednom ratu!

Ozbiljni analitičari u sa-

\ MMMNN , \

Ne da vojsku: Angela Merkel

li nemačku javnost koja više nije previše spremna da sledi ambicije svojih političara, željnih da svoju zemlju učine važnim globalnim “igračem” i u vojnoj sferi.

Na to se još nadovezala i informacija o incidentu na Bliskom istoku, gde su izraelski borbeni avioni u niskom, brišućem letu, preteći nadletali brod nemačke mornarice, pa je sumnja ncmačke javnosti u ispravnost zvanične politikc još više povećana. Nemačka već dugo - OVdašnji političari misle, predugo - živi u senci svoje ncslavne, nacističke prošlosti Čiji rezultat je bio, ncposredno po osnivanju Savczne Republike (1949), ustavna zabrana vojnog, an-

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 3398-124:; Rukopisi se ne vraćaju sečna: 1.560,00 dinara, šestomese

moj Nemačkoj nisu propuštali da ukažu na činjenicu da je upravo to bio razlog preterano glasnog zalaganja Nemačke za bombardovanje Srbije, pri čemu pojedini ministri, poput Rudolfa Šarpinga, nisu prezali ni od najgrubljih falsifikata i izmišljotina - što je svojevremeno televizija WDR iz Kelna podrobno dokazala i doku-

·mentovala.

Ambicije nemačkih političara idu zacelo još i dalje da Nemačka postane važan međunarodni faktor i u vojnom domenu, a nc samo u privrednom i političkom kao dosad, ali skandali poput onih sa Avganistanom i Kosovom neće im mnogo pomoći da ih ostvare.

Svetislav Maksović

11407; Centrala: 3398-020: Pretplata: 3398-123; Marketing: . PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLAtromesečna: 26 evra, še-

TA ZA CRNU GORU !I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, stomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOS

1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas b

panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.

anke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-

200;

Piše: Mirjana Božić

O redviđanja na temu koja će demokrak. ska opcija namaći većinski paket glasova, na budućim parlamentarnim izborima u Srbiji, ka da su u senci licitiranja kome će se “carstvu Moskva privoleti prilikom izjašnjavanja o b ćem statusu Kosova. |

Ne prođe dan, a da na sajtovima vodećih srpskih i svetskih agencija na osvane neka prognoza iz belosvetskih političkih kuhinja. Javljaju se analitičari, komentatori, u posledni vreme, nepoznati debitanti, koji nam, jednou dana, uštrcavaju injekciju optimizma o rusk0l, “njet” u Savetu bezbednosti, da bi nas, već dećeg jutra, hladili izjavama kako “Rusija, pravo, prihvata činjenicu da je nezavisnost, \rovatno, jedina realistična, održiva opcija za Kosovo”.

A onda, na srpski teren za sluđivanje, sleli “šlag na tortu” u liku Hašima Tačija koji, pos Čekuove interkontinentalne turneje, obeća su narodnicima “naši prijatelji u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti će, u pripremama Za us janje nove rezolucije o Kosovu, obezbediti di Rusija ne iskoristi pravo veta”.

Da li su se datumi slučajno namestili, tek, može a da se ne primeti da je, istoga davi da su sa kanala RTV 21, Prištinom, odjekivaš Tačijeve reči, ruski predsednik Vladimir PUN u pismu pariskom “Figarou” i londonskom ' nenšel tajmsu”, pozvao Evropsku uniju aa Rusijom uspostavi strateško partnerstvo ipo tičke veze. |

“Evropa treba da, zauvek, odbaci za. viziju Rusije kao neprijatelja....siguran 8 prošlost ne treba da nas deli....?, naglaših, | između redova, Putin u poruci “Ne plaši Rusije”.

Zaista. Na prošlost bi trebalo staviti taš.

I ne samo to. Srbija bi na velike sile, p0 no Rusiju, trebalo da pogleda kroz oči isl onako kako se ona, zaista, odvijala. |

Koliko je puta Srbija, što bi današnja mlade rekla, “ispušila” zbog sna o majci Rusiji?

Interes, interes i samo interes. Uvek bio i biće.

Volika za armanjak, ovaj za burboh...

A šljivovica? Malo im, izgleda, “smrdi.

“Albanski konjak” je, čini se posle svih tp vanja, nekako bliži “prefinjenom” evropskom ukusu.

Što će neki delovi Evrope sutra, možda, pl ći kao Indijanci nakon konzumiranja “vatrene vode”, mnoge, izgleda, ne zabrinjava.

Živi bili pa dočekali Ahtisarija!

OI DTI |

DN || NI ZA [fı | 1AIKU ZA D UL OMMMNII O HN NJLNBNINI

Žute dunje 6 rastute po podu bolibe. Miriše zima.

Slavica Bla - Lesje kod Pi

Vestje svetinjdi

| bomental! | slobo“,

TRANSTVO: Mesečna: dinara, godišnja: