Борба, 25. 11. 2006., стр. 7
| |
\
) . 'Subota - nedelja, 25 - 26. novembar 2006.
kultura
BORBA
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta večeras u 20 časova biće izveden balet Adolfa Adama „Zizela“ pod dirigentskom palicom Anc Zorane Brajović. Prvi put u ulozi princa Alberta nastupa Jovan Veselinović. Naslovnu ulogu igra Ana Pavlović, a u baletu će nastupiti i Tamara jyanović, Goran Stanić, Bojana Žegarac, Aleksandar Ilić...
Jovan Veselinović baletsko školovanje OtDOČCO jc u ŠkOli „Lujo Davičo“ u Bcogradu, Od 2000. do 2004. dobija stupcndiju za nastavak školovanja na Akademiji klasičnog baleta „Princessc Grace“ u Monte Karlu. Od 2004. goidne angažovan jc u Baletru Narodnog, pozorišta kao solista, gde je ostvario nekoliko solo deonica u predstavama koje čine repertoar Nacionalnog, teatra. M. R.
Jubilceji
| Manitestactijom „Srpski | trolst* Matica iseljenika Srbije nastavlja ovog, vikenda u Svedskoj i Danskoj obeležavanje jubileja velikana naše
Spomen večn
Stihovi Visockog, ponovo zu - Marina Vladi, njegova saputnica, vratila se teatru
ljubavi
Pesme proslavljenog, ruskog, barda Vladimira Visockog (19381980) ponovo se čuju u čČuvcnom pariskom teatru „Icatr de Buf di Nor“, gde se Marina Vladi, njegova saputnica, vratila na Scenu.
Sedam godina posle uloge KMancvske u „Višnjiku“, koju jc igrala u jednom od pariskih tcatara, Marina Vladi se, sa 68 godina, vratila „daskama koje Život znače“, |___Novi spektakl govori o susreM unuke ruskih emigranata Maine Vladimirovne Poljakova s Visockim, kultnim plumcem i Pesnikom i o njihovom zajedničkom životu i vezi koja je trajala 12 godina. | Visocki je bio multimedijalna ličnost (pozorišni i filmski gluMMC, pesnik, prozaista, pevačk) buntovnop senzibiliteta, originai isvoj. Kao krajnje nekonvendonalna osoba, bio je stalno na Mdaru tadašnje sovjetske vlasti.
Visocki i Marina su često bili T\dvojeni, Ona u Francuskoj i luliji, gde je snimala filmove Proslavljenih režisera, a on u Moskvi ili po turnejama. No, njihova ljubav je trajala uprkos svcMU, ostavljajući dubok trag. e sam očarana njegovim i m, njegovim glasom i peMama koje mi je Volođa pevao očima, svih tih godina“, seća se Mlumica,
m „On je kao vihor ušao u moj “WOt, Prošao je kroz život kao Mittcorit... I na sceni ja želim da Ponovo govorim o ljubavi prcma čoveku koji je bio genije i SM je bio ponižen u vreme so\ictske vlasti“, izjavila je Marina,”
M | \
Tesle, Sterije i Mokranjca
u Svedskoj –
nauke, kulture i umetnosti Nikole Tesle, Jovana Stcrijc Popovića i Stevana Mokranjca, saopštila je Matica iseljenika Srbije.
„Moja predstava je suština tc ljubavi koju smo doživeli ja i Volođa“, istakla je Marina, čija Sc monodrama zove „Vladimir ili Prekinuti lct“.
„Za Rusiju, odakle potiču moji preci, posebno me vežu uspomene, jer je to zemlja u kojoj sam Živela s Visockim tih teških godina“, izjavila je dnevniku „Izvestija“ slavna umetnica.
Uspomene je vežu i za Fran-
cusku. Ona nije slučajno izabrala „Teatar de Buf di Nor“- baš tu je Visocki, gledajući jedan od komada Pitera Bruka, prvi put ni zapadu uzeo gitaru i počeo da peva za glumce i prijatelje. Pred-
Zizeli“
Jovan Veselinović i Ana Pavlov
ć
švedskom
Domaćini u gradu Malmceu biće SPC i SKD „Srbija“, a u Hilerodu Srpsko-dansko kulturno društvo „Milenijum“. Matica je jubileje Tesle, Sterije i Mokranjca već obeležila u Rumuniji i Austriji, a posle Švedske i Danske predviđene su slične manifestacije u Nemačkoj i Mađarskoj.
- „Manifestacija „Srpski tro-
list“ odvija se pod pokrovi-·
teljstvom Vlade Republikc Srbije, Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredinc i Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge.
i Pari-
stava se sastoji od pesama i kratkih novela, tužnih i zabavnih. Glumicu u toku izvođenja teksta
prate dve gitare i kontrabas. Ona,
publici deli tekst pesama Visockog. „Hvo ovu pesmu je pisao pre nego što smo se upoznali“, kaže glumica pokazujući jednu od pesama Visockog.
Marina ne skriva da joj se sadašnja Rusija ne dopada jer je, po njenom mišljenju, od Zapada
stavila duboki trag: Vladimir Visocki i Marina Vladi 1969. godine
uzela sve najgore. Takode ne namerava da spektakl prikaže u Rusiji. Bar ne za sada, No, ona putuje često u Moskvu. Kaže da Visockog, često sanja. O tomc piše u knjizi „Na plaži, čovek u cr-
ovan Veselinović \(X\{ Sicil
ije do Venecije
Festival italijanskog filma od danas do 29. novembra u beogradskom Domu omladine
Peti festival italijanskog, filma, čiji organizatori su Italijanska federacija kino klubova i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, biće održan u Domu omladine Beograda od danas do 29. novembra. U tri programa biće sada prikazano ukupno 14 ostvarenja, uključujući omaže Frančesku (Ćiti) Mazeliju i Eranku DĐiraldiju, uz jedan film uoči početka zvaničnog programa. Festival će biti svečano otvorcn projekcijom novog filma „Mariov rat“ Antonija Kapuana (1940), večeras u 19 časova, uz prisustvo OVO8, pozorišnog, i filmskog, režisera, koji uglavnom živi, radi i predaje sccnografiju na Umetničkoj akademiji rodnog Napulja. Ta nežna i potresna melodrama, koja preispituje odnose u porodici, progovora o usamljcnosti i (nec)prilagođavanju od roditelja zbog zlostavljanja oduzetog dečaka i naglo zatcčenop u „zlatnom kavezu“ svojih usvojitelja, oduševila je publiku festivala od Lokarna do Toronta i ponovo skrenula pažnju na vrsnu glumicu Valcriju Golino, koju pamtimo i iz filma „Kišni čovek“.
Ovaj film je u programu „Panorama“, kome prethodi film (17 časova) ncobične napetosti i aktucInosti Mauricija · Fiuma „Sledim te* (2001), istinita priča o perspektivnom novinaru Đankarlu Sianiu iz Napulja, čija su istraživanja O“ "Tore Anunciata i Kamori (napuljskoj mafiji) zasmctala kriminalnom i političkom vrhu. Mladi hroničar ubijen je 23. septembra 1985. godinc is-
NIM NIN ININIINJINIIIJIHINIININIIGIININČINNINNN NINI
M,
nom“, koju ne namerava da izda u Rusiji.
Marina Vladi je i danas lepa, puna šarm4d, oslobodene zavi-
snosti od alkohola, koju je s
pred svoje kuće iz zasede koju je organizovala Kamora. Sutra su na programu dva filma iz omaža festivalskog, gosta Franćeska Mazelija zvanog Ćito (Rim, 1930), koji potiče iz porodice intelektualaca i učesnik je u Pokretu otpora, posle čega se odmah i potpuno posvećuje filmskoj umetnosti. Io su žestoka drama iz sveta osiromašenc aristokracije „Indeferentni“ (196%) i političko-socijalni film „Otvoreno pismo jednom večernjem listu“ (1970), prava crna komedija o grupi rimskih bezvoljnih intelektualaca komunista i njihovim suprugrama i ljubavnicama, prijateljicama i saradnicima. Potonji film, potpuno srodan političkim filmovima Bcrtolučija, Rosija ili Gavrasa, bio je predmet jednog od najvećih skandala u italijanskoj kinematografiji, umalo zabranjen i skoro uništivši karijeru OVOB Antonijevog asistenta. Završnog, dana festivala biće prikazan Mazelijev uzbudljiv film o ludim šezdesctim na italijanski način „Delfini“ (1960). Tada je na programu i film „Zelena jakna“ (po pripovetki Maria Soldatija, 1979), priča iz Rima 1946. godine o slavnom dirigentu koji prepoznaje timpanistu orkestra gde gostuje, kao čoveka kome je u prošlosti načinio strašnu nepravdu, od ta-
'kođe gosta Franka DĐiraldija
(Komen u Istri, danas Slovcnija, 1931). | Omaž biraldiju, iz vrlo bogatog opusa tog režisera italijansko-slovenačkog porekla i
neobičnom iskrenošću priznala u svojoj najnovijoj knjizi.
„Nikada nisam razmišljala da postavim ovu knjigu, ali su me nagovorili moji prijatelji“, rekla je Marina, dodavši da joj je tokom rada pomogao režiser Žak Lik Tarde. Marina Vladi je poklonila Rusiji najvrednije što je imala. Uspomene. Nedavno je predala Ruskom državnom arhivu literature i umetnosti svoju višćgodišnju prepisku s Vladimirom Visockim. )
Posle preranc smrti Visockog, Marina je iz njihovog stana pokupila sve zapise, sveske i papire i tako ih spasila. Tri puna kovana sanduka pisama i fotografija.
Ona danas živi sama. Sinovi se podelili s njom i udaljili od nje. Sestre joj leže na groblju Ženevjev de Bua, pde je sahranjen veći dio ruske emigracije.
Svoju odluku da pisma da Rusima objasnila je: „Ja nisam VČČna. Znači, treba da budu tamo gde će ih razumeti i sačuvati“.
Postavila je samo jedan uslov - da sajt fonda sa pismima ne bude u funkciji pre njene smrti.
Ljubica Šuković
M | MM
Kadar iz filma „Mariov rat“ Antonija Kapuana
partizanskog kurira, čini i njcgov poznati nam napeti film o odnosima Italije i Balkana „Granica“ (po romanu Franka Veljanija, 1996), epska priča o oficirima austrougarske imperije u vreme i posle njcnog, definitivnog zalaska. Prošle godine oba filma našla su se na 35 milimetarskoj traci, zahvaljujući pomoći njegove Regije Friuli Venecija Đulija, koja u svom delu programa ovde ima još i iznenađujuću dramu o usamljenosti i propuštenim prilikama „Posma-
· tračica* (200+), nešto mlađeg
režisera Paola Frankija (1969), kao i dokumentarni
· pogled iz italijanskog ugla
Eve Ciuk „Stvarnost (Rcalities) Kosova“ - glasovi zaborav-
ljene Romske manjinc (2005).
U „Panorami“ jc i sutrašnja urnebesna komedija na „itali-
janski način“ i mediteranskog,
· osećaja za život i humor Alek-
sandra D Altarija „Groznica“ (2005). Prekosutra je na redu fulmska melodrama i mistcrija o elegantom i tajanstvenom čoveku koji već osam godina živi ne izlazeći iz luksuznog hotela u Švajcarskoj „Posledice ljubavi“ (2003), od Napolitanca Paola Sorentina.
tom je u istom prograi uzbudljiva i potresna
žera u Italiji danas Danijela Đadlijanom „Sudbina“ (2004). Tu su još tragikomcdija smeštena u milje preduzetnika i(li) cinična satira šta
je sve čovek spreman da učini
radi napredovanja u poslu Eudenija Kapucca „Hteo sam samo da spavam“ sa njom“ (200+) i fantastična romantična komedija Luke Lućijana „Savršen muškarac“ (2005), koja obnavlja žanr po komc je italijanska kinematografija bila svetski poznata.
Pored navedenih ustanova, festival je organizovan uz pomoć Ministarstva kulture odeljenja za film Itlaije, kao i u saradnji sa „KFilmitalia“ i drugim organizacijama, umcetnički direktor je Vinćenco Hspozito - potpredsednik
IFKK, a koordinatori su prof. Predrag Delibašić i Alesandra "Talijani, ataše sa kulturu sa saradnicima.
Dimitrije Stefanović
Molitveni stihovi
U izdanju beogradske kuće „Vedes“ objavljenc dve zbirke J poczije Slavice Spasić, dobitnice povelje „Branko Miljković“
Dve nove zbirke poezije „Sedefasta čČistina“ i „Među ljudima i među predmuetima“, u izdanju beogradske kuće „Vedes“, predstavljaju autora Slavicu . Spasić (1953), romansijera i pesnika, sa dva različita iskaza duhovni i misaoni, ali i u jednom i u drugom slučaju lirika ove poctesc jc snažnog refleksivnog naboja koji navodi na promišljanje o smislu egzistencije, ona jc i misitčni doživljaj stvanrosti, ali i sa odrednicama zavičajnim i zaštitničkim i onih nadalje kad svc u životu postaje teskoba, zaglušujuća buka, sve do faze usamljenosti. Uzdižući se od ljudi u viŠc sfere svesti, pesnikinja ne gubi lirsku notu ni kad jc njena molitvena lira sva u znaku hrišćanstva, ni kada je okružena običnim predmetima svakodnevne upotrcbc,
Narodno pozorište Sombor premijerno ćc izvesti večeras predstavu „Poslednja smrt Frenkija Suzice“ Slobodana Vujanovića, u režiji Kokana Mladenovića, čime će obelcžiti i Svoj dan. Prema navodima autora tog, komada, koji piše novu dramu, „Poslednja smrt Erenkija Suzicce“ je zapravo drugi dco trilogije o „deci - duhovima“ nemim posmatračima i utišanim akterima života u Srbiji.
Ova predstava druga
2006/2007, a 469. premijera od osnivanja Na-
rodnog, pozorišta Sombor, koje je prvi komad
u novoj zgradi izvelo 25. novembra 1882. Scenografkinja je Marija Kalabić, kostimo-
pa sebe vidi i u jednom lomljivom krčagu ili kad jc ncgde u orkuženju njoj stranom i sama scbi tuđa kao
CIMA ONNAAN YNODYZIMMA M ME5y - TIPE/IMETHMA
\
predmeti koji završavaju u nekom memljivom podrumu, na buvljaku, ili u antikvarnici. „Na bistrom i molitvenom izvoru pocetičnosti, pesnikinja svedoči da se u hramu tek
Poslednja smrt Frenkija Suzice
grafkinja Marina Sremac, a kompozitor Marko Grubić koji je sa Markom Nježićem zadužen i za produkciju i aranžman muzikc. U predstavi se koristi pesma „Čemu služe roditelji“ (muzika i aranžman Arsen Dedić, tekst Zvonimir Golob).
U predstavi igraju Marko Marković, Kristina Radenković, Milijana Makević, Branislav Jerković, Bogomir Đorđević i Aleksandar
u sezoni HMBirvalski,
može stići do mističnog doživljaja stvarnosti, do suštastva poezije koja jc sva u napgoveštajima, trcptajima i Irzajima njene duše“, occnjuje kritičar i književnik Srba Ignjatović, dok kritičar Ncbojša Ćosić otkriva u pocziji Slavice Spasić meditativni iskaz profetske intonacijc, prožet melanholijom i clcgičnim raspoloženjima u lirizovanim prozaidama. „Traumatična iskustva ovde nisu iznedrila pocziju beznađa i jalove jetkosti, ali su istakla prirodnost i smisaonost izbora samoće kao modusa samoodbrambenc duhovnc nadmoći u izvesnim povrcdujućim okolnostima“, smatra prof. dr Smiljan Lazin.
Autorka ovih molitvenih stihova i prozaida jc dobitnik povelje „Branko Miljkovićtt, M. C.
Predstava „Poslednja smrt Frenkija Suzice“ osma je režija Mladenovića u Narodnom pozorištu u Somboru u komc je stalni rcditelj od 2004. godine.