Борба, 06. 06. 2007., стр. 2

. U Skupštini se u poslednje vreme često dešavaju čuda. Na primer, Batić citira Milenu Arežinu ili se Čanak i ja složimo u raspravi o nekim temama. – Ivica Dačić, lider SPS

Ne razumem zašto je nužno da danas lomimo preko kolena ceo jedan evropski narod, da ga ponižavamo i teramo na kolena, kako bi potom cela zemlja videla neprijatelje u onome ko je to učinio. — Vladimir Putin, pred-

· sednik Rusije

Od natprirodnih stvari video sam samo natprirodno dobre ribe. — Milorad Vučelić, političar

Svako nazovi čudo čovek stvara sam. Za mene je pravo čudo to što su neki ljudi uopšte ušli u parlament. – Dragan Marković-Palma, predsedn Najgore što može da se dogodi muškarcu jeste da ne bude gospodin. Oliver Dulić, predsednik Skupštine Srbije

Neće se tako lako mene crnogorci ratosiljati. Ostaću ja ovde uz Božju pomoć. Već sam ja i grob svoj spremio — mitropolit Amfilohije Radović

Ni kao mali nisam išao na vašar i u cirkus, pa neću ni pod stare dane. Nenad Bjeković, doskorašnji direktor FK „Partizan“ |

Odlikovana Ukazom Predsednika-_SEFRJ | 1962. godine Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i 1972. godine Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem

tema dana

Novi „hladni rat”?

Odnosi SAD i Rusije su na najnižim granama u poslednjih dvadesetak godina, za to krivi ruskog predsednika Vladimira Putina

U BRITANSKOJ ŠTAMPI JE SVE PRISUTNIJE PODGREJAVANJE “NEGATIVNOG STAVA” PREMA RUSKOM PREDSEDNIKU VLADIMIRU PUTINU, PA GA NEKOLIKO VODEĆIH LISTOVA NA OSTRVU OPTUŽUJE ČAK I ZA MOGUĆNOST “IZBIJANJA NUKLEARNOG RATA” U EVROPI.

"Tako londonski “Tajms” Putinovu izjavu da će Rusija na američku instalaciju antiraketnih sistema u Poljskoj i Češkoj odgovoriti okretanjem svojih raketa prema Hvropi, occnjuje kao “najavu mogućnosti nuklearnog, rata”. “Dejli telegraf” ističe da je to “prvi otvoreni izraz ru-

skog, neprijateljstva prema

zapadnim zemljama od završetka hladnog, rata”.

Taj list, koji je predvodio podršku amueričko-britanskim vojnim intervencijama po svetu, tvrdi da je prcedsednik Putin “jasno pokazao da više voli ratove nego da pravi kompromisc” i primcćuje da nije izvesno u kojoj meri su Putinove izjave “samo bicf”.

Komentator “Dejli tclcgrafa”, zato, smatra da HRusiju treba isključiti iz Grupe

“We. || DW MM

|| OBN /#

ski predsednik, da ugrozi “dalje približavanje Rusije i Evrope”. List, takođe, izdvaja Putinovu ocenu da je on sada “jedini istinski dcmokrata” u svetu, “prvi posle Mahatme Gandija”, i njegovu primedbu da je to “što je jedini - tužnO”.

Putin, ističe list, kaže da nema nameru da svoju zemlju “uvede u katastrofu”. Ruski predsednik jc, navco jc “Tajms”, poručio da će njcgovog naslednika izabrati narod MHusije, a da ga neće on odrediti. Tu poruku londonski list tumači kao aluziju na to što je odlazeći britanski premijer Toni Blcr svog naslednika lično odrcdio, a nije to prepustio izborima. Negativna kampanja prcma Rusiji i predsedniku Putinu u britanskoj štampi traje već izvesno vreme, pa sc među analitičarima Dritanske politike nameće pitanje šta je njen stvarni cilj, utoliko pre što Britanija ima vcoma široke i intenzivnc poslovne veze sa Rusijom.

Ako se prihvati ocena iskusnog britanskog, političara i bivšeg cvropskog, komesara Krisa Patena da jc savremc-

Beskompromisni predsednici Rusije i SAD

osam, i to već na ovonedeljnom samitu u Nemačkoj.

U istovetnom stilu je i komentar “Tajmsa”, ali taj list je naveo i šta je predsednik Putin stvarno rekao tokom susreta sa novinarima zemalja članica G-8, u petak, u Moskvi. Tako je “Tajms” preneo Putinovo objašnjenje da amcričke tvrdnje da bi antiraketni štit u istočnoj Evropi bio zaštita protiv iranskih raketa nemaju smisla jcr Iran ncma takve rakete.

Osnovni cilj tog, amcričkog, poteza je, ocenio je ru-

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija 3398-129:; Dopisno: 3398-068; 387; Sportska: 3398-289; Tehnič

na Britanija, prce svega, “advokat američke politike”, onda je deo odgovora dao sam Putin ocenom da se želi sprečiti “približavanje Hvrope i Rusijc”.

Sa druge strane, Vladimir Putin kaže da će sc Rusija ponovo vratiti na Vrcmece Hladnog rata i uperiti rakčtc ka Evropi, ukoliko SAD postavc svoj Štit.

“Ako SAD nc odustanu od postavljanja odbrambenog sistema u Evropi, Rusija će preduzeti određene korake”, rekao je ruski predsednik pred samit G8. On kaže

VOrnost Za protivmcrc jcr nismo mi ti koji su počeli novu trku u razvoju naoružanja u Evropi”, rekao je Putin.

da planovi SAD mogu voditi kasnovoj trci u naoružanju, ali navodi da za takve posle-

dice Rusija neće biti odgo-

WM,

MAN

| |... BB DMI NI

iskušenje u odnosima: Buš i Putin nekad...

vorna. On je takođe rekao da je iranska nuklcarna prctnja, koju SAD navode kao razlog, za štit, nepostojeća.

Putin je pojasnio da u slučaju okretanja raketa ka metama Evropi u obzir dolaze “i balistički i krstarcći projektili, ali i neki potpuno novi sistem”.

Kako se samit grupe bliži,

NIH i I{ i AI NINI RR RIWNRANI NIH IRI NINI NINI NINI

Zapad zabrinut

Upozorenje predsednika Vladimira Putina da će Rusija usmeriti svoje projektile ka Evropi ukoliko Vašington ostvari plan i u Češkoj i Poljskoj postavi antiraketni štit je “nekorisno” i “nije dobrodošlo”, saopštio je NATO, dok su francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Toni Bler izrazili zabrinutost, istakavši da je neophodan

dijalog o ovom pitanju.

“Koliko se ja sećam, jedina zemlja koja je spekulisala o tome da će Evropu gađati projektilima je Ruska Federacija”, rekao je portparol Alijanse Džejms Apaturai, kao odgovor na Putinovo upozorenje na novu trku u naoDARIN IN III II NINI NINI IN IR RRIIINNININ

to su, izgleda, odnosi Zapada, pre svega SAD i Rusije, sve zategnutiji. Optužbe da je odbrambeni sistem u Hvropi, koji Amerikanici nameravaju da postave u Poljskoj i Češkoj, uperen zapravo protiv Rusije, ne čuju se prvi put, ali prvi put predsednik Rusije javno upozorava Vašington. “Pre svega, mi želimo da sc naš glas čuje. Ne isključujemo mogućnost da naši partneri, SAD, ponovo razmotre svoju odluku. Mi nikome ništa ne namećemo?”, rckao je Putin u intervjuu.

“Naši argumenti zasnovani su na zdravom razumu, koji mislim da svako poscduje. Ako se to ne desi, mi sa sebe skidamo svaku odgo-

Osnivač i izdavač: „Futura plus”, Petra Kočića 10,

a: Se |

– telefoni: DESK 3

edomir Soškić.

598-121.3398-O6R; UButrašnja: Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398ka: 3398-282; Stenografi: 3398-–137; DORCOSNAE 136;

Vašington je nekoliko puta do sada istakao da je odbrambeni sistem namcnjen odbrani od projektila sa Bliskog, istoka i iz Severne Koreje. Putin tvrdi da je to bcsmislica, pošto te zemlje necmaju projektile takvog, dometa. “Očigledno je da Rusija ne želi nikoga da napadne.

botu.

govarati sa marginama koj.

“Putin je

a zapadna štampa

na razdaljini od 5.500 kilometara. A iranski zvaničnik Ali Laridžani nazvao je šalom na-

vode SAD da antiraketni štit treba da štiti Evropu od Irana. Iranski nuklearni program kao razlog, za planove SAD) da postave rakete-presretače u Poljskoj i radarski sistem u Češkoj, kako prenosi iranska novinska agcncija IRNA, Laridžani je odba-

CIO.

ružavanju, objavljeno u intervjuu u su-

On je dodao da je “takva vrsta komentara beskorisna i nije dobrodošla”, preneo je Rojters.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je rekao da će o ovom problemu raz-

ruskim predsednikom na samita Grupe 8 u Nemač-

pozvao na otvoren i iskren

dijalog, koji će biti isktcten i sa moje

antiraketni

Čemu služi taj protivraketni sistem? Možda se to radi upravo s namerom da sc protivmcre isprovociraju i timc speči dalje zbližavanje Rusije i Evrope”, rekao je ruski predsednik.

“Ako je to tako, mada ja ne tvrdim da jeste, to jc samo jedna od verzija, onda jc to još jedna greška. Time nećemo poboljšati međunarodnu bezbednost i mir”, kaže Putin.

Ruska želja da po tom pitanju bude shvaćena ozbiljno ne ostajc samo na recčima njenog predsednika. Ako Iran i Severna Koreja i ncmaju projektile koji bi dobacili tako daleko, Rusija jc prošle nedelje pokazala da ih ima, testirajući novi projektil koji je pogodio metu

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-02 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEML sečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120.00 dinara, go o ZA DO OBU I REPUBLIKU SRPSKU: Meseč stomesečna: evra, godišnja: 156 evra. P

1.040,00 dinara, CODEO. KARI 3.120,00 Gaa) Moto kk RL NOTE II 1) O Meso; 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125–172 panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.

strane”, dodao je Sarkozi. Portparol britanskog premijera Tonija Blera ukazao je na tvrdnju SAD da

štit tehnički ne može da

bude upotrebljen protiv Rusije i pozvao sve strane da ostanu smirene.

“Iranski projektili ne mogu doseći Evropu i iznenađujuće je da ne znaju takvc stvari”, rekao je Laridžani, koji je i sekretar iranskog, Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti.

“Hvropa je naš najveći trgovinski partncr i koja bi to logika bila da uradimo nešto poput gađanja EHvrope?”, rekao jc Laridžani i inicijativu SAD nazvao “šalom godine”. “Ovih dana Amerikanci često prave takve šale”, kaže on.

Iran je u sukobu sa Zapadom zbog svog nuklceranog programa, za koji kaže da ga razvija u mirnodopske svrhe, dok Zapad strahuje da Teheran zapravo namerava da napravi nuklearno oružje.

0; Pretplata: 3398-123; Marketing: JI: Mesečna: 520.00 dinara, tromedišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLAna 13 evra, tromesečna: 26 evra, še-

Ssečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 1309-64. Prelom i štampa GP Kom-

KOMENTAR Srpski sja u gradu · svellosti

vremenu kada je Srbija opterećena | nim problemima, a mladi dobijaju malo šang., iskažu individualne sposobnosti, javnost s}, kom pogledu animirali uspesi najbolje genaya u istoriji našeg “belog sporta”, ostvareni na. ma Rolan Garosa u Parizu. ; Jedan od najboljih dubl igrača sveta Nen: monjić, pa Novak Đoković, Jelena Janković Ivanović učinili su u “gradu svetlosti” da Spbj: “miriše na uspeh” i prvi put ima četvoro pre# nika među osam najboljih na turniru tog nia Sudeći prema sportskom i živofnom sli), igrač sveta Đoković, peta i sedma igračica n WTA listi Janković i Ivanović, iako veomam; shvatili su da je rad na sebi ne samo pmwan na obaveza, već i glavna moralna privile uzročnik brojnih pogodnosti na ličnom, alii nacionalnog sporta. 3 Od Ki Biskejna, preko Berlina i Riman skog četvrtfinala stigli su proslavljajući ime? koju predstavljaju i koja, između ostalog, svega, sportskom diplomatijom i rezultatim va gradi poziciju u svetskim okvirima. Zajednički imenitelj im je težnja ka saviš i broju jedan, od čega ih, kako veruju, o vreme. Pohvale svetskih teniskih stručnjaaš vrhunske rezultate, slavu i bogatstvo u s\ smislu, prate našu talentovanu generaoi|i! kom koraku širom svetskih borilišta. | lako profesionalci, zadržali su pal j osećaj pripadnosti narodu koji je u prolku niju i po preživeo teška vremena. Spottjii ljudske kulture ali, na žalost, sve više po znis i za osnovni cilj ima profit, a sportisli 30 šće “odrađuju” svoje obaveze definisane pe tim ugovorima. Posmatrano u tom konteksli kovićevo proslavljanje titula na ATP turniti dresu sa nacionalnim obeležjem imaja pos vrednost i važnost. | Ana, Jelena i Nenad, uz talentovane Jank Tipsarevića, Iliju Bozoljca, Viktora Troicko0.. predstavljaju Srbiju kao zemlju lepih i talen 0 ljudi, a o njihovim pobedama, veštini igre, nogama i spretnim rukama, pametnim glavali pa i blistavim osmesima, proteklih meseci je pisano i govoreno u medijima. Zahvaljujući njima, srpski sport u okviru S\ skog društvenog poretka ponovo zauzima: no mesto i stoga im treba obezbedili 00g0 dće uslove za rad i pomoći im u nastojanju 0' ju energiju i dalje usmeravaju ka realizaci) skih i ljudskih mogućosti. U očekivanju epiloga “pariske priče" jedi izvesno - prolećnih dana 2007. godine u 0" svetlosti” lepo je i časno biti iz Srbije.

Drbtava senpa odete preko zida za leptiromt.

Zoran Doderotvić ” No