Борба, 08. 10. 2007., стр. 5

| Terminali za gas

Konzorcijum nekoliko

evropskih naftnih i gasnih "kompanija osnovao je u

Hrvatskoj kompaniju

Adria LNG, sa namerom

da na ostrvu Krku izgradi

„prijemni terminal za tečni rirodni gas, saopštio je

;| austrijski OMV.

|) Konzorcijum čine EON

Rurgas (Ruhrgas) sa ·

učešćem od 31,2 odsto,

OMV Gas internešni

| (OMV Gas International) i

Total sa po 25,6 odsto

akcija, RWE koji ima 16,7

odsto i Geoplin sa jednim

rocentom kapitala.

Planirano je da nOVOOsnovana kompanija isplanira i ispita isplativost iz-

radnje terminala, koji bi, kako se navodi u saopštenju, zemljama regiona trebalo da omogući veću diversifikaciju zaliha gasa

iintegraciju Hrvatske u

Evropsku mrežu prirod-

nog gasa.

| Konkurs za NIP

” Grad Novi Sad konkurisao je sa 79 projekta vrednih oko pet milijardi dinara za novac iz Nacionalnog investicionog plana

'u 2008. godini, saopšteno

·je iz kabineta gradonačel-

nika Maje Gojković.

· Kako se navodi u saop-

'štenju, predloženi su pro-

jekti izgradnje i rekon-

strukcije komunalne infrastrukture, izgradnja vodovoda i kanalizacije i proši-

- enje toplovoda.

Među prioritetima, dodaje se, nalaze se i rekonstrukcija toplane „Se-

.vor', izgradnja i obnova saobraćajnica, uređenje Pozorišnog i Zitnog trga,

· kaoi obnova drumskoželezničkog mosta preko Dunava,

Planirano je i da se novcemiz NIP-a izgradi azil za životinje, obnove Fuloškii Dunavski park, saniraju sločna groblja,

izgraae ambulante, škole

u ipredško\ske ustanove, Moida se adaptiraju kullumi objekti i spomenici.

Kontrolori GSP-a

Gradsko saobraćajno peduzeće Beograd _{6SP) počelo je sa pri"menom novog načina rada Službe kontrole putnika, zbog zaštite interesa svih putnika koji redovno obezbeđuju putnu ispravu interesa GSP-a.

Šef službe za kontrolu putnika Nebojša Lazović Iekao je Beti da su pored standardnog načina pro\ere isprava putnika, konlolori GSP-a počeli da lade i po sistemu kružne patrole.

· Prema njegovim rečima, to znači da će pored. slandarne kontrole, kon“tolori proveravati isprave U Jednoj liniji Tokom nekolko stanica, a nakon toga izaći iz autobusa i vršiti kontrolu u suprotnom Smeru.

· „Na taj način će više Vozila biti pokriveno, naIOčito na stajalištima gde

|| ·Saobraća veći broj linija“,

„Iekao je on.

Nova ponuda mt:s . Mobilna telefonija Srbi| Je za svoje prepaid ko-

liSnike pripremila nova iz-

lenađenja. Sada u pakelu, uz prepaid broj, kori-

Snik bira i neki od slede-

· tih telefona:

Samsung C130

Nokia 1110i

Sony Ericšon J110i

Kupovinom paketa za

00 dinara korisnik stiče Plavo na bonus koji može DOstvariti u periodu od 24 Meseca nakon aktivacije

artice pod sledećim

Uslovima:

Ovaj prepaid paket do-

lupan je u svim poslovicama mt:s-a, ali i putem

o express-a, pozivom

a broj 064/790 (besplat-

· a isporuka telefona na

Uućnu adresu).

'. Mobilna telefonija Srbi# je, sa preko 5.000.000 0risnika i tržišnim uče| em od preko 63% u ı Mpnim uslugama, lider

ajoblinim telekomunikajama! Regionalnim po-

S9zivanje sa m:tel-om u

epublici Srpskoj i m:tel-

ĆE Cmoj Gori, mt:s je

bil ezala preko 6 miliona

latelja u jednu mrežu!

—

)

novca, pre svega kroz refor-

| Ponedeljak, 8. oktobar 2007.

ekonomija

5

Smanjite javnu potrošnju

PREDSTAVNICA SVETSKE BANKE ŠERIL GREJ OCENILA JE U BEOGRADU DA SU NAJVAŽNIJI ZADACI SRPSKE VLADE SMANJENJE VELIKE JAVNE POTROŠNJE I IZDVAJANJA ZA ZARADE U JAVNOM SEKTORU, KAO I REFORMA PENZIJSKOG SISTEMA.

Na predavanju na Ekonomskom fakultetu, ona je kazala da bi glavna orijentacija vlade pred izradu budžeta za sledeću godinu trebalo da bude smanjenje javne potrošnje i efikasnije trošenje

mu obrazovnog sistema.

U oblasti obrazovanja ima još puno otvorenih pitanja u 'vezi strukture obrazovanja, broja profesora i zaposlenih u tom sektoru, a postoji i problem kako reformisati srednje stručno obrazovanje, rekla je Grej.

Jedan od velikih problema sa kojim se Srbija suočava je i veliki fond zarada za- ke. poslenih u javnom sektoru, koji je daleko najveći u regionu, kazala je Grej, koja je direktorka sektora za makroekonomiju istočne Evrope i

IININIIIIIIIIIIINIINII

centralne Azije Svetske ban-

S druge strane, postoji i veliki prihodi od privatizacija i vlada treba da napravi balans u njihovom trošenju i nastavi sa reformama, imaju-

je ona.

ći u vidu da je spoljnotrgovinski deficit jako veliki i da nc sme da se vrši pritisak na monetarnu politiku, navela

Srbija bi, prema njenim rečima, morala da nastavi rc-

formu penzijskog sistema, što će biti veoma komplikovano ali i neophodno, s obzirom na pritisak koji postoji zbog sve većeg broja starih i sve manje onih koji uplaćaju doprinose.

Grej je istakla i da je porez na zarade u Srbiji među najvišima u regionu, Što utiče na povećanje nezaposlcnosti i preporučila promenu strukture poreza kako bi se ona smanjila.

Jako je važna, kako je dodala, i modernizacija porcske uprave, što bi omogućilo bolji obuhvat ekonomije i smanjilo izbegavanje plaćanja poreza.

Predstavnica Svetske banke je kazala i da bi trebalo ulagati u razvoj infrastrukture kako bi se održao i povećao razvoj, ali i da bi što pre trebalo okončati privatizaciju društvenih preduzeća i početi privatizaciju javnih

kompanija.

Beograd Želi Hipodrom i ZOO vrt

ZAMENICA GRADONAČELNIKA BEOGRADA RADMILA HRUSTANOVIĆ SAOPŠTILA JE DA JE UPUTILA MINISTARSTVU. EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA PISMO O NAMERAMA GRADA DA „HIPODROM BEO-

rekla je Radmila Hristanović na konferenciji za novinare.

Dodala da to „nema vcze sa direktorom ZOOloškog vrta“ i da je jedina briga Građa kako da ga vrate pod okrilje Bco-

2002. godine, kada je Grad Beograd dobio u nadležnost nastavak izgradnje, u nju uloženo 40 miliona cvra.

Ona je saopštila i da je odobrila 173 miliona dinara za sanaciju i rekon-

Takođe je najavila da će grad nastaviti izgradnju stanova Za socijalno ugrožene osobe, kao i izgradnju socijalno ncprofitnih stambcnih objekata.

Hrustanovićeva nije

GRAD“ I „ZOOLOŠKI VRT“ POSTANU JAVNA PREDUZEĆA GRADA BEOGRADA.

„Zoološki vrt je 1952. godine osnovao MBeograd, a 1991. godine jc nezakonito prestruktuiran bez znanja Grada“,

grada.

Hrustanovićeva je izjavila da je na osnovu rcšenja Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove od 28. septem-

· bra „Beogradska arena“ dobila upotrebnu dozvo- .

lu i naglasila da je od

strukciju Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“.

Ova sredstva će biti uložena za objekte hirurgije, bolnicu za psihijatriju i kliniku za akušcrstvo, rekla je zamenica gradonačćcinika.

želela da govori o dogovoru DS-a i DSS-a o preuzimanju funkcije vršioca dužnosti gradonačelnika, odnosno prcuzimanju mesta predsednika Skupštine grada, na sednici zakazanoj za ponedeljak. BI NNNIIIIINIIIRINIIINIRNIIINIIININIINIININIIIIIIININIIIIINIIMIIIININIIIINIIINIINNIIIININIIIIIIIIIINIIINIIIIIIIMIIIIIIIIIINIRIIIJIJINIIIIINIINIIJIIIIIINNIININI iljjl

Proizvodnja džinsa se uspravlja

POSLE VIŠEGODIŠNJE KRIZE U POGONIMA ZA PROIZVODNJU DŽINS ODEĆE, UNOVOM PAZARU PONOVO SE TRAŽE TEKSTILCI ZA RAD U TIM FIRMAMA.

Predsednik Unije proizvođača koŽe i tekstila u Novom Pazaru Tigrin Kačar rekao je Tanjugu da fabrike džinsa „mogu da zaposle svih 1.000 nezaposlenih tekstilnih radnika“ u tom gradu.

„Novi Pazar ima srednju tekstilnu školu i kadar koji je stručnO OSpOSObljen za rad u fabrikama, ali kod nas se dešava paradoksalna situacija da mladi ne žele da rade posao za koji su se školovali“, tvrdi Kačar.

On to ilustruje podatkom da fabrika „Stig“, u njegovom vlasništvu, više od godinu dana uzalud traži 50 novih radnika. Prosečna zarada u novopazarskim tekstilnim fabrikama je oko 300 evra.

Kačar je kazao da novopazarske fabrike tekstila imaju sve višse posla i da osim za domaće tržište rade i za kupce iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Izvoz u zemlje zapadne Evrope za većinu novopazarskih tekstilaca, i pored toga što imaju sopstvene robne marke, još je ncostvariv.

Izlazak robe na tržište Evropske unije podrazumeva i ispunjenje uslova pod oznakom „curo 1“ što praktično znači da proizvod treba da bude od domaćeg materijala.

Džins odeća se izrađuje od uvoznih materijala, jer teksas platna na domaćem tržištu nema ili nije dovoljno kvalitetno, a nema ni pomoćnih mate-

rijala pa je na farmericana SVC UVOzno, tkanina i konac, čak i dugmad. „Uvoz materijala povećava cenu naših proizvoda pa oni teško mogu da pobede konkurenciju na Zapadu i sve dok se domaće fabrike nc preorijentišu na izradu teksas platna bi-

ćemo u Začaranom krugu“, ocenjuje Kačar. Prosečna cena novopazarskih farmerica kreće se od 15 do 20 cvra. Prema rečima Kačara, Novi Pazar je, uprkos tome što se džins iz tog

grada još uvck teško probija na Žapad, najveći i najuspešniji proizvođač tog proizvoda u zemlji, a primat na domaćem tržištu drži već dve decenijc. „Kriza koja poslednjih 10 godina pogađala tekstilne fabrike prolazi, potvrdio je u izjavi Tanjugu i vlasnik fabrike „Elit“ Esad Hamzagić.

„Nedavno sam u Njujorku na Sajm skveru gledao farmerice najpoznatijih svetskih firmi i zaključio da Novi Pazar, što se tiče dizajna i modnog trenda ne zaostaje za džinsom sa čuvenih oznakama“, kazao je Hamzagić.

Novopazarska tekstilna preduzeća, kako je rekao, ni tehnološki ni kadrovski, ni organizaciono, ne Zaostaju za firmama iz najrazvijenijih zcmalja. „Velike fabrike teksasa u Novom Pazaru za dve decenije su iz malih porodičnih radionica izrasle ·'u ozbiljne profesionalizovane firme koje imaju kreatore, modelare, tehnologe pa i svoje prevodioce“, navodi vlasnik „Elita“.

On je objasnio da je prošlo vreme kada su novopazarske farmerice bilc samo kopije svetskih marki.

Kao originalni proizvodi onc su ponovo osvojile Balkan a najveće i najuspešnije firme uspevaju da svoju robu plasiraju i u Grčku i Nemačku, čak i Italiju.

Vešti novopazarski krojači koji su nckada samo dobro znali da kopiraju, sada se takmiče sa sopstvenim učiteljima.

sajam

DA RESAVSKI STOČARI NEGUJU. KVALITETNA GRLA, GOVEDA SIMENTALSKE RASE, TO SU POTVRDILI VEĆ DECENIJAMA NA TRADICIONALNOM RESAVSKOM „POLJOPRIVREDNOM SAJMU U SVILAJNCU, ALI I NA MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU, SA KOGA POSEDUJU BROJNA PRIZNANJA, MEDALJE I PEHARE ZA IZLOŽENA GRLA PRIPLODNIH JUNICA I KRAVA MLEKULJA.

Resavski kraj, odnosno stočari doprineli su razvoju stočarstva i u drugim krajevima Srbije za koje su iz Resave preko zemljoradničkih zadruga otkupljivana brojna· grla priplodnih junica.

Na 45. međunarodnom Resavskom ~ poljoprivrednom sajmu 8. oktobra biće n zadužnom sajmištu u Svilajncu izloženo preko 120 odabranih grla goveda simentalske rase sa ekonomije individualnih odgajivača i Poljoprivrednoi-veterinarske škole, a takođe biće i izložena i stada ovaca i svinja i konja lipicanera. Izložena grla ocenjivaće najpoznatiji stručnjaci (profesori i doktori iz oblasti stočarstva).

Ovom prilikom u kategorijama junica, protelki i krava mlekulja, biće proglašena · šampionska grla u pratilje sa dodelom nagrada pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Svilajnac, brojnih poljoprivrednih organizacija i banaka. Po tradiciji i na 45. Resavskom sajmu (koji traje od 5.- 8. oktobra) biće proglašen najbolji stočar Resave sa 2007. godinu kome će za nagradu biti predata steona junica, dar Skupštine opšti-

| LL UM NJ | Porodična tradicija ne Svilajnac. dok će stočarima za svako izloženo grlo pripasti novčana nagrada u vidu stimulacije za dalji razvoj stočarstva.

U dane od 5. do 8. oktobra na 45. Međunarodnom resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu: predviđecna je i izložba poljoprivredne mehanizacije (prodajna) poljoprivrednih proizvoda stočne hrane i izložba pčeclinjih proizvoda.

Takođe 8. oktobra na sajmištu u gfradu na Resavi biće održano i takmičenje u konjičkom sportu - 5. kolo prvenstva države u organizaciji Konjičkog saveza Srbije. Domaćin ovce manifestacije po drugi put je Konjički klub „Mara Resavkinja“ na kom takmičenju će učestvovati preko 20 zaprega u jednopregu, dvopregu i Četvoropregu, članova konjičkih

| Resavski poljoprivredni

klubova sa područja Srbije,

poznatih odgajivača konja lipicanera od Čaka do Zrenjanina. Pokrovitelj skupština opština Svilajnac i KK „Mara Resavkinja“ obezbedili su za najuspešnije takmičare us vim kategorijama po tri nagrade i pehare.

A, Resavci takođe su poznati po odličnim odgajivačima konja lipicancra, a tradiciju u konjičkom sportu nastavljaju po odličnom uspehu sa 1. jugoslovenske galopske trke 1923. godinc na Hipodromu kod Carecve ćuprije u Beogradu kada je kobila Mala Resavkinja vlasništvo braće Todorović iz Svilajnca bila pobednik, po kojoj konjički klub u Svilajncu nosi ime.

Tekst i fotografija Radomir Ugrinića

IBHNIIIIIIIINAIAINIININIIINIIIIIIIINIJINIIIINNIIIIININININIJ

Prodaja „zastave 10“ i „astre”

GENERALNI DIREKTOR GRUPE ZASTAVA ZORAN RADOJEVIĆ IZJAVIO JE DA JE PRODAJA AUTOMOBILA „ZASTAVA 10“ I „ASTRA KLASIK“ IZNAD SVIH OČEKIVANJA.

Prodaja tih modela je skoro za dve trećine veća od svih dosadašnjih predviđanja, rc-

kao je on agenciji Beta i izrazio uverenje da će prodaja licencnih vozila „zastave 10% (fijat punto) i „opel astra“ biti još veća.

Od 1. avgusta, kada je „astra“ oslobođena uvoznih dažbina, naručeno je 1.500 vozila, a kupcima uručeno 750, dok su sve planirane količine „zastave 10“ proda-

te su za ovu godinu i kupcima će biti isporučeno 6.000 automobila, koliko je ugovorom bilo i predviđeno. Od početka prodaje „zastave 10“, kupcima je isporučeno ukupno 9.101 vozilo tog modela „fiata“. Radojević je rekao da je

plasman „desetke“ sada „usmeren na spoljna tržišta“ - Bosnu, Hrvatsku, Bugarsku, Makedoniju, Albaniju i Rumuniju. |

On je naglasio da jc u toku dogovor sa ruskim i fijatovim distributerima vozila o načinu izvoza tih automobila na tržište Rusije, napo-

| minjući da je ugovorom sa

tom zemljom predviđeno da se na automobile plaća carina.

„Sva druga roba nije ocarinjena, ali postoje carinc za automobile i moramo da vidimo kakav model saradnje oko prodaje na tom tržištu treba zauzeti“, rekao je Radojević. Ističući da je završena izrada delova projckta za montažu opreme Za proizvodnju „astre“ u zastavinim pogonima Radojević je rckao da će opclova delegacija posetiti kragujevačku fabriku 5. i 6. oktobra.

Kako je podsetio, saradnja Grupc Zastava vozila i Kompanije Dženeral mo-

tors, vlasnika kompanije Opel, potvrđena je sa dva ugovora.

Jedan se odnosi je na isporuku gotovih vozila na tržištu Srbije preko „opelove“ dilerske mreže, a drugim ugovorom je predviđena proizvodnja „opcl astre“ i još jednog modela tog, proizvođača u pogonima kragujevačke fabrike, rekao je Radojević. Kursna lista Narodne banke Srbije

ZEMLJA

EUR AUD CAD DKK JPY NOK SEK CHF

EMU „AUSTRALIJA KANADA

ŠVEDSKA ŠVAJCARSKA

OZNAKA \ALUTE

VAŽI KUPOVNI JA KURS

1 81,5462

i 51,3013

1 56,9736 10,9590

100 48,5828 10,2850

8,8649

PRODAJNI KURS 82,0370 51,6703 57,3104 11,0250 48,8752 10,3474 8,9183 49,4706 121,3924

SREDNJI KURS 81,7916 51,5158 57,1450 10,9920 48,7290 10,316057 8,8913 . 49,3226 121,0293

V. BRITANIJA : GBP 120,6062 1 :

SAD USD

1 1 1 49,1746 1 1

59,9104

00,0967 60,2770