Борба, 08. 09. 2009., стр. 21

'\orak, 8. septembar 2009.

shod pregovora Vlade Srbije sa MMF-om je očekivan, jer su njihove startne ozicije pred početak pregoora bile relativno udaljene, ako da nije bilo realno očekivati da će u krtatkom roku da e usaglase u potpunosti. Vlala do oktobra treba da dokake da su planovi za smanjivaje javne potrošnje za sledeu godinu kredibilni, odnosno la će ih pretočiti u predlog pudžeta. MMF je ove godine bio blag prema većini zemalja,

MH decentralizacija

· Đorđe Šavaković Beograd

remijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Bosna i Hercegovina lugoročno može da se stabilizueida se održi isključivo na priincipima decentralizacije, doWdavši dabi Bosna trebalo daod \međunarodne zajednice traži i garancije za svoju bezbednost, i da ukine vojsku i demilitarizu|je zemlju. On je ocenio da međuinarodna zajednica u BiH ne bi jtrebalo da učestvuje u internim | procesima u Bosni, ali da međui naordna vojna misiji u toj zemlji | treba trajno da ostane. ı „Slažem se sa tim da u Bosnii | Hercegovini trajno ostane među| narodna vojna misija, a smatram da je racionalna i ideja da BiH, umesto što bi trošila ogroman novac na vojsku, koji već sada ne može da izdvoji, treba da ukine vojsku, da demilitarizuje · zemlju. Time će smanjiti moguĆnost militarizacije samog stanovništva“, istakao je Dodik. Demilitarizacija ovog prostora o kome priča Dodik, čini mi se se da nije nova ideja. Ali, dali je pametna u vreme kada mnogi tra| že reviziju Dejtonskog sporazu) ma i kada se traži uključivanja trećeg entiteta. Možda bi ova ideja bila prihvatljiva (i primenjiva) u nekom kasnijem periodu. | Situaciju u BiH radikalizuju i |

žele ostanak OHR-a, što prouzroJ kuje nestabilnost BiH-Takođe,

jedna od bitnih stvari je i prome| na Ustava. U BiH se posle tri mi| rne godine, a pred izbornu 2010.

| 7austavne promene. Dali ovo tre/ ba povezati i sa sednicom Uprav| nogodbora Saveta za sprovođe| Nje mira, koja je najavljena za no| vembar, Mnogi su skloni razmi| šlaanju da je Ustav BiH doskora } biosamo Aneks 4 Dejtonskog miTovnog sporazuma.

ustavne promene traže oni koji

godinu, ponovo javlja pritisak

Vlada treba da dokaže „ da su planovi kredibilni

P

tako da je i prema Srbiji bio blag, ali, ipak, ne toliko da bi prihvatio da se već sada zaključi aranžman na osnovu stavova koje vlada ima trenutno. Generalno u uslovima svetske krize strategija MMFa jeste da omogući državama povećanje deficita kako bi se podstakla domaća tražnja širom sveta i kako bi se preko rasta tražnje pokrenula proizvodnja. Da li nas očekuju u oktobru teški pregovori sa MMF-om to zavisi od toga

Pametno planiranie porodice

Irena Jokanović

NoviSad

sti u raznoraznim glasili-

ma koje navode pomoć koju država pruža porodicama sa više dece.Poruke koje javnost prima nakon ovakvih akcija je oblikovana u vidu apela mladim bračnim parovima da se odluče na treće, četvrto ili ko zna koje dete. Mislite li da pojedinačni slučajevi mogu da poprave statistike u ovom društu koje ne da nije milosrdno prema bračnim parovima sa više dece, nego je nasuprot tome .

Mladim bračnim parovima treba uputiti apel da planiraju pametno porodicu, jer je u današnje vreme luksuz imati decu. Nude nam se povoljni krediti da bi rešili stambeni problem, a niko ne vodi računa o stvarnim mogućnostima mladih bračnih parova da nastale obaveze redovno izmiruju. Žar ne bi bilo mnogo zdravije da se država više angažuje na projektima zapošljavanja mladih bračnih parova koji imaju ili planiraju imati decu? Smatram da bi ovakav pristup problemu imao veći efekt od stvaranja dugoročnog materijalnog robovanja u izuzetno teškim materijalnim uslovima tih ljudi koji se ionako dugovima provlače kroz život boreći se da svojoj deci podmire osnovne potrebe.

Profesor sociologije iz Zavoda za proučavanje sela Đura Stevanović izjavio je da je 68 od ukupno 331 sela u šest opština Jablaničkog okruga pred nestajanjem jer u njima živi mali broj stanovnika, starijih od 55 godina. Stevanović je rekao da je demografska i ekonomska situacija u selima alarmantna.

P eriodično se pojavljuju ve-

regovori Srbije sa MMF-om su završeni, bar do oktobra. Naša zemlja mora da uradi mnogo posla u narednih mesec i po dana, to jest da dokaže da su planovi za smanjivanje javne potrošnje za sledeću godinu kredibilni. Da li je ishod pregovora Vlade Srbije sa MMFom očekivan i da li nas u oktobru očekuju još teži pregovori?

Katarina Galić Beograd

šta će vlada do, tada uraditi, odnosno koliko će opšte namere o reformi javnog sektora pretvoriti u konkretne budžetske pozicije. Iz toga će se videti koliko će naredne godine biti manje izdataka za zaposlene zbog racionalizacije javnog sektora, šta će se konkretno uraditi u reformi penzionog sektora, kako će država da uklopi ukupne javne rashode u okvir koji daje ugovoreni fiskalni deficit i postojeći porezi.

„Ukoliko država ne interevniše, ova sela ostaće bez stanovnika za 10 godina. Srbija nema

strategiju zaustavljanja iseljavanja i strategiju razvoja sela, kao ni razvoja poljoprivrede. Naše | društvo ne uviđa tragične posledice propadanja sela“, ocenio je Stevanović.

Prema navodima profesora Stevanovića, najalarmantnija situacija je u selima opštine Medveđa, Bojnik i Crna Trava gde je oko 40 odsto sela sa samo nekoliko staračkih domaćinstava. Ovo je još samo jedan prilog činjneci da država može da napravi strategiju u kojoj bi povoljnim uslovima zaintereso- | vala bračne parove da odu iz većih gradova i počnu da žive bolje i kvalitetnije.

Likovna kolonija | u Sićevu Aleksandra Jovanović ; Niš

kolonije u Sićevu, započe-

li su svoj desetodnevni stvralački boravak u radionici koja se neprekidno održava još od 1964. godine. Likovna kolonija u Sićevu je najstarija na Balkanu, a njen osnovač je srpska slikarka s početka 20. veka Nadežda Petrović koja je 1905. godine u Sićevu, selu pored Niša, okupila svoje kolege „uglavnom iz minhenskih dana svog školovanja.“ Na inicijativu niških slikara rad jugoslovenske likovne kolonije u Sićevu je obnovljen 1964. godine.U koloniji će do 10. septembra raditi osmoro slikara iz Srbije i troje iz inostranstva. Galerija savremene likovne umetnosti raspolaže sa oko 800 dela nastalih u koloniji, potpisana od strane najznača-

| | likari, učesnici Likovne |

jnijih likovnih stvaralaca i umetnika kako bivše Jugoslavije tako i Srbije.

NIKOLA KNEŽEVIĆ TEOLOG-RMTROPOLOG, NOVI SAD

olektivna duhovna atrofija, moralna kriza,

konzumentski mentalitet društva, migraci-

je mladih usled nepovoljne materijalne situacije i neefikasna socijalna politika vladajuće elite ubrzavaju proces depopulacije. Poražavajuća statistika nataliteta u Srbiji ne ostavlja mnogo mesta optimizmu i daje prilično sumornu sliku situacija u kojoj se kao narod nalazimo.

O) krajnje zabrinjavajućem stanju svedoči činjenica da u Srbiji svake godine nestane grad veličine 3.000 stanovnika a izvrši se pet puta više nasilnih prekida trudnoće. Ministarstvo za-socijalnu politiku utvrdilo je da je tokom prethodne godine u Srbiji rođeno 30.000 manje beba nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva. Predviđa se da će se, ukoliko se ovakva dinamika nastavi, broj stanovnika Srbije za 40 godina smanjiti za čak jednu petinu! Na žalost, Srbija po mnogo čemu zaostaje za Evropom, pai po natalitetu, budućida se po broju rođene dece nalazi na poslednjem mestu.

Kao svojevrsni problem etičko-moralne prirode nameće nam se pitanje abortusa.,kao jednog od bitnih uzroka pada stope nataliteta. Pravo na život prestavlja temelj svih ljudskih prava. Dostojanstvo čovek i ljudskog života, uključujući i ono nerođenog deteta, predstavlja nezostanu, nezabilaznu stavku. Naročito je važno naglasiti fundamentalno pravo ljudskog bića na rođenje. Etički argument koji govori u prilog života nasuprot abortusa-smrti ne polazi samo od premise verskih principa, već svoje opravdanje nalazi u prirodnom poretku stvaranja, u osnovnim konceptmima ljudskih prava i socijalne pravde.

Pravo na život ne zavisi od određenog verskog ubeđenja, već ono predstavlja prirodne i neotuđivo pravo koje izvire iz dostojanstva ljudskog bića. Odbrana prava na život od momenta začeća do za-

sujedan od prioriteta. Našoj zemlji potrebno je sistemsko sprovođenje edukacionih programa koji će promovisati porodične vrednosti, snažne pro-life inicijative i značajna podrška organizacijama koje se bave edukacijom, informisanjem mladih, porodica i žena koje su suočene sa neplaniranom trudnoćom. Ovo mora postati neizostavni deo nove državne populacione politike.

Svima su dobro poznate državne mere populacione politike koje podrzumevaju roditeljske dodatke za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Govoreći sa aspekta roditelja, iako ove mere predstavljaju izvestan pomak u populacionoj politici, jasno je da su predviđeni iznosi nedovoljni da izmire troškove koje podrazumeva dolazak novog života na ovaj svet.

Iznos dečjih dodataka je kod nas u odnosu na zemlje EU dva do tri puta manji. Potrebno je značajno povećati iznose jednokratnih roditeljskih dodataka kai dečjih dodataka. Za očeve je potrebno povećani broj dana roditeljskog odsustva sa 5 na 30 dana, jer je to period kada je majci najviše potrebna pomoć i podrška supruga. Potrebno je ozvaničiti zanimanje domaćice kcja bi iz državnog budžeta primala minimani lični dohodaki potrebno penziono i invalidsko osiguranje.

Socijalni programi skandinavnskih zemalja, dobri su modeli na osnovu kojih treba unapređivati populacionu politiku naše zemlje. Populacione politike skandinavnskih zemalja specifične su po tome što uvažavaju roditeljstvo, a ne samo majčinstvo. Tako je pomoć univerzalna i beneficije su omogućene svima, bez obzira.na socijalni ili bračni status. Dakle, sistem zaštite je usmeren ka po-

jedincima a ne samo bračnim zajednicama.

Francuska takođe može poslužiti kao model. Sveobuhvatna zašita majke i deteta, afirmativna kreditna i stambena politika, fleksibilno radno veme za majke, beneficije u saobraćaju i bonusi prilikom kupovine, predstavljaju neke od mera socijalnog modela koji Francuska već dugo sprvodi uz čvrstu podršku vlade.

vršetka života, jeste odbrana dostojanstva ljudskog .

bića. Svako sagledavanje ovog ozbiljnog pitanja mora poći od jasne premise da planirani abortus predstavlja oduzimanje života ljudksom biću kojem je to postojanje dato.

Kao jedna od ozbiljnih faktora pada stope nataliteta, broj namernih prekida trudnoće može se značajno smanjiti ukoiko država sistematski pristupi problemu. Odgovorna državna socijalna politika prema afirmaciji i povećanju nataliteta treba da

U nas vladajuće elite nemaju spreman dugogodišnji nacionalni plan i program za pospešenje nataliteta. Vlada povremeno donosi određene kratkoročne mere čija je uloga samo ublažavanje posledica ali se na bavi ozbiljjno otklanjanjem uzroka. Pre svega, neophodno je da postoji nacionalni konsenzus oko mera za afirmaciju populacione politike i da se zajedničkim snagama donese dugoročan plan i program koji će biti primenjiv bez obzira na to ko se nalazi na vlasti.