Борба, 08. 09. 2009., стр. 8
4 _ Borba
ti do kraja 2009. godine, izjavio je juče u Novom Sadu ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić na konferenciji „Ulaganje u bioenergiju u Srbiji“. kundrić je novinarima, posle 'skupa posvećenog ulaganju u bioenergiju, rekao da se nema uslova da pojeftini gas, iako je njegova cena na evropskom i svetskom tržištu nešto niža nego 15. oktobra 2008. kada je formirana sadašnja cena u Srbiji. „Zbog gubitaka “Srbijagasa” usled dispariteta kursa dolara i dinara, nismo bili u mogućnosti da snizimo cenu gasa“, poja-
оде
redsednik Sindikata duvan-
P ske privrede Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindika-
ta Srbije (ASNS) Dejan Janićijević rekao je da „poslodavac, “Filip Moris Internešne!, nije opravdao odluku o otpuštanju 306 radnika u DIN-u“, koji su juče dobili rešenja o otkazivanju ugovora o radu. „Razlozi koje je naveo poslodavac nisu nas uverili u opravdanost da od ukupno 910 radnika bez posla ostane trećina, među kojima su bračni parovi, jedini hranioci porodica i invalidi dru-
Utorak, 8. septembar 2009
Razlozi za olpuštanji
snio je on, javlja Beta. Na pitanje zašto je Srbija me-
Вротаза Чед! паћи
inislar Škundrić je rekao da bi proizvodnjom energije iz biomase Srbija mogla dž za-
Екопопија
đu zemljama sa naskupljim naftnim derivatima u regionu,
МЕ око 2,7 топа (опа nafie. Prema njegovim rečima, u toku jeizvoz u Italiji 1.000 megavata struje dobijene iz biomase a pripremljen je i sistem podsticaja za proizyo-
dače u Srbiji.
Diomasa, kako je rekao, čini 060 odsto ukupnih obnovljivih izvora energije u Srbiji,a naslaje od ostatakai otpadaka iz poljoprivrede, šumarstyvai dnme industrije, biljnog i živolinjskov porekla (slama, kukuruzovina, piljevina, ostaci od orezivanja voća),
„Za proizvodnju 100 tona bioetanola potrebno је oko 330 tona žitarica, što je svega dva do
četiri odsto ukupne proizvodnje žitarica u Srbiji. Pored toga, godišnje bi moglo da se proizyede i oko 250.000 tona biodizela iz uljarica kao šlo st suncokret, soja i uljana repica, alii ok 10.000 tona iz otpadnih jestivih ulja“, kazao je Škundrić.
Розе обринбаа 306 кабика, бе Миа
је
geitreće kategorije“, rekao je Janićijević Tanjugu.
On je podsetio da je sindikat u zakonskom roku poslovodstvu dostavio mišljenje i predlog kon-
. kretnih mera kako prevazići ovakvu situaciji, ali te primedbe nisu uvažene. Napomenuo je i da će Sindikat duvanske privrede obezbediti besplatnu pravnu pomoć ukoliko otpušteni radnici budu odlučili da svoja prava zaštite na sudu.
„Od sutra teče rokod 90 dana.u kojem radnici mogu da podnesu žalbu na rešenje o prestanku ra-
Radnici „Geneksa“ traže obećane
naknade
druženje radnika, penzio-
| | nerai bivših radnika kom-
panije „Geneks“ u restru-
kturiranju zatražilo je juče ispla-
tu obećane naknade od 200 evra
po godini staža za oko 5.000 bivših i sadašnjih radnika.
Clan Upravnog odbora Udruženja Srđan Milošević kazao je na konferenciji za novinare da je ta naknada u ukupnom iznosu od 20,7 miliona evra, kao obeštećenje za neostvarena prava na besplatne akcije, radnicima. penzionerima trebalo da bude isplaćena krajem juna, javlja Beta. .
Prema njegovim rečima, novac za naknadu je izdvojen iz 149 miliona evra od prodaje imovine „Geneksa“ na Novom Beogradu, koja obuhvata Hotel „Kontinental“, CG apartmane i poslovni prostor, tenisku halu i energanu, ukupne površine 72.225 kvadratnih metara.
Ta imovina je prodata, istakao je Milošević, 31. marta 2008. a isplata naknada je povezana sa prodajom hotela i apartmana na Kopaoniku, oko koje su sve transakcije završene krajem ju-
na. On je dodao da od tada Udruženje i radnici nemaju nikakvu
informaciju od Ministarstva ekonomije Srbije i Agencije za priva-
·tizaciju o tome kada će im biti
isplaćene naknade. Predsednica Udruženja Zorica Sekulović kazala je dajenovac od prodaje imovine na Novom Beogradu, takozvanog bloka 22, oročavan na po tri meseca u Komercijalnoj banci, pošto jeimala uvid u poseban račun Agencije za privatizaciju na koji je uplaćen novac, Restrukturiranje kompanija Internacional CG i Geneks iz Beograda počelo je u julu 2007. godine i jošnije završeno, Imovinu „Geneksa“ na Novom Beogradu kupio je konzorcijumu firmi IHG menadžment iz Holandije i kompanija Miroslava Miškovića, NBG propertis iz Beograda, a MK grupa Miroslava Kostića kupila je za 23 miliona evra imovinu na Kopaoniku.
” „Pikadiliia
Бе
dnog odnosa“, rekao je Janićijević:
Upravni odbor DIN-a doneo je program za rešavanje viška zaposlenih prema kojem je 306 radnika tehnološki višak. U skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom prekobrojnim radnicima treba da budu isplaćene otpremnine koje u proseku iznose oko 1,7 miliona dinara bruto ili 1,5 miliona dinara neto, što je 3,7 puta više od zakonskog minimuma.
Fabrika će svim otpuštenim radnicima pomoći da dobiju novi posao kod svojih dobavljača i da kod nevladine organizacije Eneka konkurišu za mikro i bespovratnu pomoć za započinjanje novog posla, ukazao je poslodavac.
Posle otpuštanja 306 radnika, „Filip Moris“ će zapošljavati 1.150 radnika u Srbiji.
„Delta Maksi stoprocentni vlasnik бобакзкоб
DELTA MAXI Group
ompanija „Delta Maksi“
saopštila je juče da je otku-
ila. preostali deo kapitala
od 15. odsto bugarske kompani-
je „Pikadili“ i tako postala stoprocentni vlasnik te kompanije.
„Delta Maksi grupa“ je dodatnom investicijom potvrdila dugoročan angažman prema kompaniji „Pikadili“ i nastupu na bugarskom tržištu, izjavioje generalni direktor kompanije Dragan Filipović.
„U narednom periodu očekuju nas dalje investicije u razvoj objekatai poboljšanje kvaliteta usluge, kako bi učvrstili poziciju 'Pikadilija' kao najboljeg mesta za kupovinu u Bugarskoj“, rekao je on.
Dosadašnja investicija „Delta Maksija“ u „Pikadiliju“ premašuje 70 miliona evra, a planira se ulaganje dodatnih 150 miliona evra.
Škundrić je rekao da njihova cena zavisi od akčiza i skupog procesa prerade u domaćim rafinerijama. „Ima i zemalja skupljih od nas. Tačno je da spadamo među najskuplje u regionu, ali je jedino naša rafinerija bila uništavana. Cena naftnih derivata mora da bude viša jer moramo više da uložimo u obnovu rafinerije, a posebno u stvaranje tehničko-tehnoloških uslova kako bismo dostigli visok standard ekološke zaštite“, rekao je Skundrić.
On je podsetio da je Srbija u uslovima svetske ekonomske krize morala da obezbedi određena
veoma plašim“, rekao je Graca.
On je podsetio da su radnici već par puta upozoravali da će nanositi bol sebi kao što je to u aprilu učinio Zoran Bulatović odsekavši svoj prst.
Graca smatra da će jesen biti puna štrajkova i protesta širom Srbije i kritikuje odluku Vlade da se
zabrane protesti na ulicama.
„To nema ni u Zanzibaru. Nijedna država na svetu
adnici Fabrike hartije „BoR• Tomić“ iz Cačka odluči-
i su da stupe u generalni štrajk 10. septembra, pošto rukovodstvo firme nije izmirilo zaostale obaveze prema zaposlenima, izjavio je predsednik štrajkačkog odbora Miloš Tripković, *
izmeniti Zakon o stečajnom postupku
rpska radikalna stranka (SRS) saopštila je ju-
S če da bi umesto pokretanja stečaja, kao reše-
nja za nelikvidna preduzeća, u Srbiji trebalo izmeniti Zakon o stečajnom postupku.
SRS smatra da bi izmenama Zakona o stečajnom
postupku trebalo omogućiti daon bude fleksibilan u
regulisanju reorganizacije, kako bi se uvećale šanse za
oporavak dužnika, prenosi Tanjug.
Kako se navodi, stečajna regulativa do sada je pokazala brojne nedostatke u praksi, pa bi bilo neop-
konomski neaktivni deo | ganoviikajapama je ujunu
2009. prvi put uvećan na više od 40 odsto od ukupnog broja žitelja te zemlje, objavljeno je juče u Tokiju,
Izveštaj Japanskog ministarstva rada pokazuje da je broj ljudi koji iz raznih razloga ne privređuju uvećan na više od 44,6 miliona, a stopa tog važnog pokazatelja je u poređenju sa 1950. godinom porasla za 10 odsto, prenosi Tanjug. ,
ada Srbije treba da preispita da li je nužno uvo\ / đenje stečaja u Tekstilnom kombinatu „Raška“, jer su radnici ovog kolektiva zaista spremnina najradikalniju vrstu protesta, rekao je juče FoNetu Džemo Graca, regionalni poverenik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS). „Radnici su svesni šta gube. Ovaj stečaj je katastrofa za njih, prema tome Vlada mora da nađe neko rešenje inače će biti velikih problema i toga se
Više od 4o odsto Japanaca eko
bez poskupljenja siruje i dasa do kraja бофпе
lektrična energija i prirod| gasu Srbijineće poskupe- ·
sredstva za funkcionisanje države, zbog čega trenutno polovinu cene pojedinih goriva čine zahvatanja države.
Govoreći o privatizaciji energetskog sektora u Srbiji, ministar je rekao da će se promena vlasništva preduzeća iz te oblasti razlikovati od prodaje drugih državnih firmi.
„Privatizacija u energetskom sektoru je realna kroz obezbeđenje strateških partnera za izgradnju novih energetskih kapaciteta. Država mora da sačuva većinski paket akcija u oblasti energetike, posebno u oblasti elektroenergetike“, rekao je Škundrić.
On je rekao da rukovodstvo firme nije nije izrazilo želju da pregovara sa radnicima, tako da su juče odlučili da podnesu najavu za štrajk, javlja FoNet. Preduzeće radnicima za junske plate duguje oko šest miliona dinara, bez poreza, za
ne može da zabrani javni protestnaulici. To mokratskiji izraz nezadovoljstva“, zaključio
Skraik 10. seplembra
hodno, pre svega, obratiti pažnju na otklanjanji nilaca koji izazivaju pravne nedoumice, kakozi# | tus poverilaca tako i za status stečajnog dužnid ·SRS ističe da je veliki broj stečajeva u Srbijif' | zan za razne zloupotrebe, kojima su oštećeni žava i zaposleni u preduzećima, koja su rana, a stečajni postupak prosečno traje duit
?
a za putne troškove 8 da dinara, tvrdi Trip}
U fabrici hartije „Božo 7 mić“ zaposleno je oko 270 nika. Za generalni štrajkizji lo se više od 150 zaposle dodao je Tripković,
||
дуе 1 ро вофпе, З[о п ивјомта такгоеколо
утетепа.
Oko 4,6 miliona ljudi iz grupe kojaje ekonomski neaktivna pokušava da nađe posao, ali je put do radnog mesta u Japanu sada otežan zbog globalne ekonomske krize, navodi se u analizi ministarstva rada.
U istoj analizi se ističe da su prihodi većine japanskih porodica ove godine značajno opali, usled povećane nezaposlenosti, što je izazvalo osetno smanjenje potrošačke tražnje koja, inače, obtihvata oko dve trećine privredne aktivnosti.
»
ske nestabilnosti predstavlja previše izgubljen –