Босанска вила

Бр. 28.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 429

Кена, тгорда са свога знања, неће да призна човјека за старијега. 3

Високо школовање није за жену, јер нема ни дара ни наклоности за велике науке. Ја сам, вели Волпи, врло мало жена познавао, које не би зијевале и протезале се: које не би показале одвратност своју, намргођеним лицем, чим би се у њихову друштву запођела ријеч о каквом стварном и озбиљном предмету. Такав је разговор за њих сухопаран. На против, одмах оживе и разведре се, нама им се очи засвијетле, чим се започне разговор о моди, о ношњи, о светковинама, о љубавним стварима и веселим догађајима.

Штколовањем би наше жене постале болесне и душевно и тјелесно; постале би досадне и одвратне. — За што дакле теретити и онако њежно здравље женег зар треба њезине осјетљиве органе подврћи ноћном неспавању, труду, зноју и напорима, што мора трпити свак, ко пође за вишом науком. Нека наше женскиње, ова мила створења цвату у својој свјежини; нек очувају своју љепоту тјелесну, која је како њима самијем, тако и нама толико на цијени.

Како је ружно кад човјек својим понашањем и разговором личи на женско, још горе је кад женско хоће да врши мушке послове — да буде мушкобана.“

Па је ли право имао овај славни учењак, што се противио јавном школовању жене 2

Јест, заиста јест, Ево да видимо каква је васпитана жена, просвијећене Америке, коју модерна Европа хоће да имитира, јер држи, да она већ стоји на савршенству среће и напретка човјечијега. Није нужно, да о томе расправљам. Боље ће се вјеровати, што пише Американка по имену Асе М. Гатвоп износећи жалосно стање брачнога живота и одгој жене у Америци. Она вели: „Ја мислим да за моралну вриједност женска чељадета, нема сигурније оцјене, него знати, како се држи према оном тешком испиту, што се зове удаја. Удаја је мета, конац и позив женскиња. Она се за то од дјетињства спрема одгојем, а још више природним нагоном. А како је брачна срећа њезино дјело, више него дјело њезина мужа, онда можемо закључити, да све што говори: за или против брака, говори, за, или против себе саме. (С тога у нос и јесу врло чести разводи бракова. Ето госпођа Бланк у сроству је са најбољијем породицама% Она је за кратко вријеме била снаха у пет првих породица у Њу-Јорку.

Не би човјек вјеровао, колико хиљада примјерака. оваке госпође Бланк имаде у Америци.“

Из тијех редака рођене Американке, види се јасно како је жалосно стање брачног и породичног живота у тој богатој Америци. Американска жена држи да је Европљанка, срећнија од ње, а Европљанка опет мисли да ће тек онда бити срећна кад достигне положај и висину еманципације американске жене. То је таман по оној народној: „Двије се рибе на

угљену пекле, једна другој није вјеровала.“ А шта нам све то јасно каже 2

Каже нам да жена модерна, била у Америци или у Европи, јесте биједно и мученичко створење, а муж, који је узме, још веће. Тако је одгојила модерна цивилизапија, да је она пуна болести и тјелесних и моралних и тако јој пресудила цијели живот, да га проводи у горком мучењу. Кеена је била рођена: здрава, снажна, крјепка, чврста. Модерни одгој раслабио је, разњежио, размлитавио и упутио разнијем болестима.

„Кена је била рођена: невина, безазлена, разумна, бистра, доброћудна и без страсти. Модерна је цивилизација својом мудрости заглупила, залудила, заслијепила, избезумила и страстима напунила. еена је била рођена: стидљива, чедна, недужна, емјерна, добра. Модерно друштво длишило је тијех врлина, и отворило јој бездану пропаст моралну.

Тијем и такијем одгојем жене и човјека заиста се може дичити горда и висока, модерна цивилизација ; која је дотле доћерала да се свакијем даном све то већма множе самоубијства, лудило и вјеролометво. Очајна борба живота мужа и жене, не да се описати. — А што је најжалосније при свему томе: друштвено је стање данас таково, да се жена мора школовати. Она је сама на себе упућена; мора сама себе издржавати, бринути се за свој живот, за храну и одјећу, за опстанак свој. Школовање модерне жене постало је данас потреба, коју је створила цивилизација и модерно друштвено уређење.

У погледу удаје и женидбе тако је жалосно стање, да не знају јадни родитељи, шта да раде са ћерима својим —- особито ако су још поружне и без великог мираза !

Родитељска је љубав и брига тако велика, да има отаца, који у томе прећерују и велике гријехе чине. Ако му се н. пр. који чиновник неожењен удвара Бери и њему се учини да јо; је муштерија, он ће настојати да га прије реда унаприједи да га награди. Бира му мјеста за службовање, ставља у изглед бољу каријеру, а све у нади да ће му зет постати. И данас се тијем жалоснијем стањем ђевојака користе нерадини и неспособни. Ожени се постаријом февојком, ћери оца на моћном положају, па га он као свога зета и штити и унапређује. И многи ће врстан и способан чиновник заостати, а овај ће унаприједити свога зета и карташа и пјанца и нерадина.

Тако се веже један гријех за други, једно зло друго изазива. Гријехе неженства осјећа и богат и сиромах, и грађанин и сељанин. Колики се данас намет и порез меће да многи остане и без куће и без крова, само да се могу основати нове дјевојачке школе више и ниже; па препарандије и васпиталишта, на којима ће се намјештати као учитељице,