Босанска вила

Стр. 430

1902. БОВАНСКА ВИЛА 1909,

Бр. 28.

модерне школоване Бери, дјевојке усиђелицег! У те заводе опет примају безбројне друге дјевојке на школовање, и богате и фукарске и грађанске и сељанске. Па кад сврше науке, привикну се на нерад и љеност, науче се на високо госпоство. дјевојкама 2 (ве није могуће понамјештати за чиновнике, а удати се не могу.

да сељака није, грађанин се страши од ње ко од гује; чиновник је неће без мираза; радити није навикла, -— куда ће онда та дјевојкаг Њуда ако не, — у пакаог Настојати да се женскињу школовањем брак учини беспотребан, то би исто толико значило, као кад би се какав лудов нашоо, па, кад завладају гладне године, ставио предлог друштву да нађе начин како би човјек могао опстати и живљети без јела и пића — без хране. Тако вели чувени филозоф Маке Нордау.

Никаква модина срества, па ни еманципација, не могу затрти у женскињу клицу природе, која се рађа с њоме по одредби Божјој. — Ништа не може у њој угушити осјећај према мушкињу и чежњу према ономе, кога она загледа.

Човјек, огњиште своје, брак, пород, то је осјећај који испуњава душу и срце и све биће жене, — и оне еманципиране, што ординира на олтару као свеБеник и оне што у планини козе чува.

Ма да је најбогатија сребром и златом; ма да сједи не знам на каквом часном и угледном чиновпичком мјесту свјетске или духовне власти, све јој је то ништа. (ве би она то имање дала за крајцару наспрам мушке главе, као свога друга. И не само чиновничко мјесто свога звања, него и владалачку круну ногом би ћушнула и преко ње прегазила, за једну мушку главу, као законитог мужа свога.

Шта бива са таким

Зар не видимо на хиљаде таковијех примјера, гдје дјевојке и удовице, које остану саме у великом богаству, слободне и обезбијеђене, па све то прегоријевају и воле уз човјека живјети гдје у шуми и сељачкој колибици, него без њега у царскоме двору.

Али да не би ко од вриједнијех читалаца, непознавајући западни свијет, помислио да прећерујем, — или да уображавам, ево ћу га послужити и са мало истинитих статистичких чињеница.

Узмимо н.пр. Италију. Ту је, ито мало не исеључиво само у три града; у Милану, Фиренци, и Џалерму, било у току пошљедње двије године око 6000 брачних парница, и суд је дозволио развод преко половице тога броја. А у Француској од год. 1856. па до 1842. затражено је око 10.000 бракоразводнијех парница, А како је тек данас!

Ово је много, макар све Муслимани били, којима је с вјерске стране допуштен развод брака, удаја и женидба разведених брачних чланова,

Онда се уз овако стање модернијех жена и дјевојака, не треба чудити што у самој Француској год. 1900. број незаконите дјеце излази на 75.000.

Ово брачно и морално питање на западу поред социјалног, јесте рак-рана и љага на образу. С тога надувени запад не може приговорити ником ништа на Истоку.

као и

Надувени је запад усавршио и умножио убојито, ратно оруђе, — изумио начин за уништавање живота човјечијега; изумио је многе машине, подигао безбројне фабрике, —- а овамо је живот људски снизио испод скотскога. Надувени је запад занијекао Бога и вјечни живот, занијекао рај и пако, а овамо је сам у својој кући створио пакао, у коме се мучи сваки члан његове породице, од колијевке па до гроба.

(Свршиће се.)

"ба" “

920)

слађе (б |

У 373

ПРВИ СРПСКИ НОВИНАРСКИ КОНГРЕС У о

(Наставак).

Шрви дан по подне радили су сви одбори и то одвојено један од другога и сваки је склопио резолуцију на повјерено му питање. У вече је био банкет у „Гранд хотелу“. На банкету је било преко 100 лица. Банкет је почео у 8:, сахвти. Трпезу је благословио архимандрит Иларион Весић, а неколико чланова биоградског пјевачког друштва, са ПИО рОМ

г. Стеваном Мокрањцем — отпјеваше „Оче наш“. За

тим се посједало за богату трпезу и започеле износити свакојаке ђаконије. Кујна је била француска која многима није најбоље годила, за то су гости помињали синоћну изненадну вечеру, која је била пријатнија и обичнија за наше стомаке. Чланови био-

градског пјевачког друштва, који бијаху у средини трпезе, зачињали су ову свечану вечеру разним ерпским пјесмама, тако да није човјек знао шта ће прије или јести, или слушати дивну српску пјесму. Здравице за банкет биле су утврђене. Прву је напио пресједник конгреса Његовом Ведичанству краљу Александру. а је здравица пропраћена бурним одобравањем. Другу је здравицу напио архимандрит Иларион Весић, ректор богословије св. Саве Њиховим Величанствима пару и краљу Францу Јосифу и Султану Хамиду, као владарима гдје има Срба, одакле су дошли многи заступници на новинарски конгрес. И та је здравица пропраћена одушевљеним узвицима. Трећу је здравицу напио опет пресједник конгреса Влад. Јовановић драгим и милим гостима, са којима се дијели со и хљеб, каои