Босанска вила

Бр. 23.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

СОтр. 431

најмилије идеје. Између осталога говорник рече, да све српске тежње своде се на то, да ми у широком кругу човјечанства заузмемо скроман круг, као ужи у већем кругу. Наше тежње не иду на то да се сузбијају ичија права. Ми идемо само на то, да поред других права и ми с нашим правом живјети можемо. Ова је здравица повдрављена најодушљеније и често прекидана узвицима: тако је, живио ! -

Четврту је наздравио сиједи књижевник и професор Александар Сандић, захваливши у име гостију „Орпеком новинарском удружењу“ на братском до-

чеку и гостопримству, исто тако и Биограђанима

као домаћинима. Но од свију здравица најпашељивије је саслушана и најодушевљеније примљена здравица Мустафа-еф Скопљаковића, родом из Сарајева, а сада муфтије мусломана у Србији. Он је здравио слози Срба све три вјере.

Слатко смо се насмијали здравици познатога шаљивчине Бранислава БЂ. Нушића, који је напио новинарству као преставнику свега човјечијера оживота од рођења па до смрти. Ту је упоредио један број новина са човјечијим животом, али тако вјешто, тако шаљиво, како само он умије. Послије пола ноћи почеше се гости разилазити на починак,

Сјутра дан конгрес се састао у 9 сахати, када је отпочето читање и претресање одборских резолуција. Поједине резолуције претресане су подуже. а нарочито друга. Прије подне усвојена је прва резолуција и почело је претресање друге. У једанаест и по сахати пресједник је закључио сједницу, напоменувши да сви гости са стране треба да иду у краљев двор. Отален смо се кренули са пресједником новинарског удружења право у краљев двор. Било нас је свега 356.

Ушли смо у нови двор и то у велику салу за примање аудијенције. Ту се распоредимо, ставши у круг и очекивасмо када ће се појавити Њихова Величанства. У један мах појави се пратња: маршал двора г. Миливој Николајевић и први ађутант краљев генерал Лава Петровић. Мало за тим појавише се и Њихова Величанства, која поздрависмо одушевљеним усклицима: живили, понављајући то неколико пута. У том уредник „Српског Сиона“, прото Јеремић поздрави их у име гостију кратком али језгровитом бесједом. Краљ је одговорио на поздрав кратко али врло значајно, истакнувши како дом славних Обреновића високо цајени српску књигу и науку и да једнаком љубављу обасипа све носиоце српске просвјете по свима српским земљама и крајевима, а нарочито цијени српско новинарство, нагласивши како се радује видјети га у тако лијепом скупу загрљена и збратимљена. Бесједа је краљева пропраћена бурним одобравањем. За тим је пришао краљ и краљица свакоме госту и са сваким су по нешто разговарали. Особито се истицала краљица и свакога је задивљавала ријетким познавањем правца и садржаја свакога српекога листа и необичним познавањем прилика у свима српским крајевима.

Тај разговор трајао је читав сахат и по. Онда се Њих. Величанства опросте са свима и уклоне испред нас, поздрављена узвицима: живили, живили, живили !

Послије тога маршал двора провео нас је кроз дворске просторије, показујући нам све што је ври-

једно видјети. Када смо све разгледали, ступимо у

трпезарију, гдје је за госте нарочито постављен богат краљевски сто са закуском. Ту засједемо за богату трпезу и својски ручамо, ма да се то није звао

ручак, него само закуска. Ту виђесмо и краљева се: кретара дра Петронијевића, који и ако му тај дан бијаше крсно име (св. Петка) ипак није могао срцу одољети да не види овако лијепу киту српских новинара из свију српских крајева. |

За вријеме јела подитао је здравицу др. Илија Вучетић у име свију нас за здравље, дуг живот и сваку _ срећу Њихових Величанстава: краља и краљице, захваљујући на тако топлом очинском пријему, чему је и доказ и ова богата трпеза. Говорник је завршио здравицу са жељом да Бог услиша молитве краљевског пара за срећу и напредак свеколикога Српства. Здравица је саслушана стојећи и пропраћена бурним усклицима. На ту је здравицу одговорио мало доцније маршал двора Миливој Николајевић у име Њихових Величанстава.

Кад се свршила закуска госте је опет проводио маршал двора и показао нам оно, што нијесмо видјели. Око четири сахата по подне опростили смо се са овако одличном пратњом и на подаску из двора сваки је добио по сребрену кутију, пуну сваковрених шећерлама. Отале смо дошли у саду велике школе, гдје се брво почела трећа сједница.

(Свршиће се.)

КЊИЖЕВНЕ И КУДТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

Једна молба Херцеговцима и Босанцима. Иван

Иванић, српски књижевник намјеран је написати

животопис свога таста, пок. Дон Ивана Мусића, војводе из Херцеговачког устанка 1815—717 год. и моли сву браћу Србе у Херцеговини и Босни, да буду добри послати му податке, које имају, о животу и раду војводе Ивана Мусића, на чему ће им бити врло захвалан, и у знак благодарности послаће им књигу своју о Мусићу, када она буде изашла. У њој ће поменути сву господу, која му буду послали податке. Исто тако моли и слике пок. Мусића а све треба слати на његову адресу: Мг. Гуап Гуапшећ, у!сесопзи де Зете СОзљиб, Тагаше а' Епгоре.

Приповијетке из босанскога живота. Вриједни наш сарадник и даровити српски приповједач Петар Кочић, филозоф у Бечу — средио је прву збирку својих приповједака: С тланине п истод тламине. Књигу издаје српско академско друштво „Зора“. Биће готово до Божића. Цијена је круна. Ко је год прочитао у нашем листу двије приче из те збирке: Јаблан п Гроб слалике душе, тај ће похитати да набави ову прву књигу младога али до сада најбољега приповједача из ових српских крајева. Ми је најтоплије препоручујемо Србима без разлике вјере и отаџбине.

Календари из Мостара. Изашли су из штампе у издању издавачке кљижарнице и штапарско-умјетничког завода ПШатера ш Кисића у Мостару ови календари за 1908. год, : „Мостар“, српеки џепни календар (год. У.); Календар „Мале Библиотеке“ (год, [); Оба ова календара имају све потребне таблице и обавјештења о. цошти, тедеграфу, жељезници, биљеговини, претварање ока у килограме, статистички преглед свију држава и новаца њихових, о интересу ит. д. Српски „сидни лцсни календар“ (год. П.); Цијена је календару „Мосиглру“ за Босну и Херцеговину 40 потура (хелера), а за све друге земље 29 потура (хедерл) или 30 пара дин. Повишица у цијени за ове земље већа је с тога, што се плаћа биљеговина. Српски