Босанска вила

Стр. 448

— Не — рече светитељ мирно. Ја с вама пут Србије нећу. — То би била велика милост од Створитеља. Он ми већу милост није могао указати, него што ми допусти, да вас опет крај себе видим. А сад да вам кажем пошљедну жељу своју. Понесите краљу и Србији мој благослов. ЖДамњан — ту показа старог дворјанина са брода — зна које сам драгодјености одвојио да их у Србију понесем, однесите их ви. Реците краљу, да ми опрости, и да му праштам. На срце му стављам Србију и (Србе, а тако пето тш вама евима! — Не дајте да пропадне свети рад, који сам започео, Љубите свој народ, и не ускраћујте му свјетлост. Не држите та у мраку незнања, јер наука облагорођава.

Кад се са свима опростио, рече патријарху: Оче, опрости и благослови, ти ми држи евијећу, па онда се осмјехну на анђела, прекрсти се и рече: —

Приступи, очекујем те!

Сви се притајише, чу се лак уздах, као дах новорођенчета. — Архијепископ је лежао мирно, само му се по лицу осуло бљедило.

Небесна свјетлост сијну крај светитељеве главе и освијетли гомилу анђела, који надносе вијенац над тијелом архијепископа (Јаве.

>

Били смо у некој пространој спремна за свечаност.

цркви, која је

На еред цркве подиже се величанствен престо са три столице. Двије од сребра, а трећа, средња и највиша од сувога злата, окићена бисером и алемима, Над престолом је небо, коме се боја не види од златног и бис-рног веза. Пред олтаром на уздигнутом мрамору стоји откривен ћивот. Ја радознало загледах у њега и угледах лице светитеља (аве. По цркви су небројена кандила евјетлуцала, пред иконостасом гореле су многе воштанице, као три сунца.

а три полијелеја изгледаху

Звона забрујаше и отпоче се велика свечаност.

На један пут се све главе почеше клањати.

=— Сад пази! — рече ми вођ, долази велика властела.

Никада ни највјештија сликарева рука не би била у стању нацртати ту величину и ејај.

Не знаш у шта ћеш прије погледати, да ли у поновити стас дичних јунака, лијепа лица племенити госпођа. или госпоско, богато, одијелог

Српкиње миле, срце (ми и сад задршће, душа застрепи од необичног миља, од благодарности Богу, што ми духовним очима показа ову слику, славу, сјај и срећу моје миле отаџбине.

— Требало би да знаш имена свију ових велможа, —- рече вођ — али пошто их има као на гори листа, показаћу ти само одличније. а

Ено три брата: Милош, Сладоје и Драгослав, „Два старија брата су удовци, а кнез Драгослав се

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909.

Бр. 24. лани оженио лијепом Видосавом, сестром бана Ђурђа Срацимировића, господара Зете. — Ено још три брата, три кнеза „Дивошевића, господари града Врбаса, жупе Банове-Луке и града „Дуба на Уни. — Ено два старца, двије војводе, Влатко и Храња Вуковићи. њихов јединац Влатко Храњић кнез им, а син Влатков Доброслав.

До њих је усорски и унук = Оно је велики жупан Врхбосански кнев Радин Јаблановић. Он је по матери у сродству са Немањићима, до њега је јединац му кнез Павле Радинић. Близу њих је војвода Вукац Хрватинић, са ћерком Љепосавом. — До њих је кнегиња, „Деспина са сином кнезом Владојем Добровојевићем. Ено два близанца, кнез Вукота Прибинић и жупан Бранко Прибинић, господари Хлијевна, а до њих је кнез Вукашин Милатовић, до овога кнез Мирко Радојевић, са љубом Грозданом и три сина: Градињом, „Драгињом, и Радоњом, — Уз њега, је кнез Твртко Мастановић, са своје двије сестре, кнегињом Јелачом кнежевићком и Љубицом Дамљановићком, — Према њима је кнез Хрвоје са јединицом сејом, владичицом Вучицом, за њима су браћа: кнез Вук, Драгиша, и

Војислав — племенити Вукчићи господари града Ходиђеда. — () десне му је стране протовестијар Трифун __Бучић Которанин. А онај _ достојанствени

муж до њега, то је Кнински бискуп Михајло, према њима је кнез Гојак Драгосалић и љуба му Десанка, сеја кнева Јелачића. — Оно је жупан Тврдослав Туица, ба сином кнежевићем Стојаном и кћерком кнегињицом Стојном, заручницом Бранка Прибинића. — Оно је Хумески жупан Станко, господар Попова поља и Стона, са синовима Белијаком и Радићем. Кулиновић,

— За њима је кнез од куће Кулина бана, уз кога је рођак му жупан Црнуг, са љубом Даницом, кћери Милоша Војиновића, кнеза ужичког. Онај в десна то је жупан Влатко Обреновић, а онај са густом брадом, у бијелој долами, то је кнез Богдан Белханић, уз њих су им љубе, рођене сестре, кнегиња Рада и жупаница Нада. да њима је отац младих кнегиња, а таст Влатков и Богданов, велики кнез и војвода Влатко Вукосављевић, господар Кључа и највјернији, најмилији властелин краља Твртка. — Она старица уз њега, то му је мати, велика кнегиња Круна, сеја Реље Крилатице, која је најпоноситија п најодличнија. госпођа. на. збору, јер је младост провела на двору ерпеког краља Стевана Дечанског. За њима је љуба војводе Влатка, госпођа Иванка, сестра чувеног племића дубровачког Петра Менчетића. Она три јунака што упоредо стоје, то су браћа од стрица војводи Блатку. Некада су били одметници краља Твртка, али доцније се покајаше и повратише. Онај са просједим брцима, то је Грегорије Стјепановић, а онај до њега са црном брадом, то је Владислав; а онај са сиједим брцима, то је Грегорије Павловић. Ова тројица су господари Гребена и Дломаче. Онај мало ниже, господар је богате баштине, града Маглаја, кнез Владислав Обрадовић, заручник лијепе 'Танкосаве, — кћери Милоша