Босанска вила

Стр. 450

1909. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 24.

све у ружичасту свилу. На проткан златним пругама. -

За њом иду четири госпође, носећи на јастучету, алемски вјенчић, који ће спуре својом руком Мт "госпођи на главу.

Три пута —

глави јој је вео,

= То је краљ

— Да, то је краљ Твртко, први и највећи краљ Босански. Госпођа, коју води за руку, то је његова млада љуба, шеснаестогодишња краљица Доротеја. Скоро се оженио и сваки дан очекује нашљедника.

Младићи који иду за краљем, браћа:

то су краљева кнез Вук и кнез Дабиша, а четири госпође, што носе краљичин вијенац, то су четири јетрве, велике кнегиње Љубовићке. (стала свита, која сад улави то су даљи рођаци краљеви и дворска господа и госпође. Црква се препунила великашима и народом из цијеле Босне. (ве се слегло на ову ријетку свечаност. Пред прквом гуслар гуди, здравице се напијају, а уз пјесму се коло вије.

Краљ се попе на престо и сједе на средњу етолицу, до њега десно мати му г-ђа Јелена, краљица Доротеја. Вук и Дабиша.

У том отпоче Божја служба. Служио је патријарх са владикама, свештеницима, калуђерима и ђаконима. Служба је била свечана и дуга. Најпослије дође ред!'и на крунисање, ;

Југ устане, поклони се кнегињи Јелени, и сиђе са свога мјеста па дође до престола, попе се горе, поклони се краљу и госпођама, узе краља за руку и поведе олтару. Оба дјевера поведоше краљицу Доротеју, којој су од избуђења или велике радости капале сузе низ лице.

а лијево Иза краља стајала су му браћа

Кад сиђоше с престола, Југ пусти краља и одмаџе се од њега, а тако исто и дјевери од краљице. — Краљ пође светитељевом ћивоту, а краљица за њим. Он цјелива свеца па се одмаче и пропусти краљицу. Краљица пјелива, па онда се окрену краљу и и властели и рече доста јасно: — Светац се насмијешио. Краљ се (врати и попе се на амвон, а за њим краљица, један степен ниже.

На патријархов повив приђе тепчија Ивахан и принесе краљевски мач.

Патријарх свечано опаса краља, па онда узе краљевеки плашт и огрну га. У руку му даде скиптар. За то вријеме појале су дјевојке, као анђели божанствене пјесме. Патријарх поново поведе краља ћивоту те опет цјелива светитеља. За тим клекну крај ћивота и огпоче заклетву. Дојевојке прекидоше пјесме. (Само се сребрно звонце чуло и јављало Србима на све стране: да краљ Твртко полаже заклетву на гробу св. Саве.

Југ Богдан и патријарх подигоше вијенац и наднијеше над ћивот,

сав.

„ривиди!“ — захори се у цркви.

Краљ је говорио: „О ти! Божји угодниче, светилиељу (Саво! Ти, чија крвт у мојим жилама тече! ти, који си својом руком вјенчао трвог сриског краља т над чијим се гробом вјенчава сад трви Босански краљ, чуј моју заклетву и буди ми заштитник и судија. Заклињем се да Ћу својој земљи и народу и у добру и у злу бити вјеран и одам краљ т добар отац, да Ћу, свима тодајницима били траведан; да ћу, бранити својим животом товјерену ми краљевину и да ћу у свако доба бити стреман да за њу жртавујем како своје добро п живот, тиако и живот своји милиг : драгиг, и торода свога! — Да Ћу, увијек и свагда љубилаш свој народ пм дом! — Њраљица је уз сваки став додавала: Амин. „А ти, о светитељу, тред торестолом небеснога краља сјети се и нас ништават вемаљскиг служитеља његови, та му се помоли за нас, за траљевину Босну, Мара Србију и цио српски народ!

— Амин. — додаде краљица гласно. У тај мах патријарх Јеврем и кнез Богдан спустише на главу краља Твртка краљевски вијенац. Владике и свештеници запјеваше: Дослојан. Кад свештеници умукоше, оне четири госпође зађоше краљици за леђа. Краљ се подиже, приђе краљици, која је још клечала и положи јој алемски вијенац на главу.

— Достојна — запјеваше дјевојке. Краљица се подиже и пољуби краља у руку.

Из хиљаде грла захори се: — Многа љета краљу !. — за тим: гКивио! гКивила 2 Кивили!

Патријарх и владике понављале су: и благосиљали на све стране.

Краљ се упути матери, а дјевојке испред пјевнице запјеваше: „Многа љета“, свештеници и влаРуже и љубичице са свију страна полетише на краља и краљицу ну, прва је

= Амин !

стела прихватише.

долетјела кита невена од Душанове сеје. Они су се на све стране клањали. Звона су брујала, а ја окупана у својим сузама, чврсто сам се држала ва вођа, док ме снага изневјери и клонух.

Дан је полако свитао, али сунца не виђох. (Оно се добро сакрило иза густих облака, који су се вили над милом српском земљом. Далеко на страни указа нам се гомила стијења, а на стијењу висок јунак. Огрнуо се дугом струком, наслонио се на дугу пушку, а у десници му сијева јатаган. Он усамљен на високом, изгледаше, као једини будни стражар над хиљадама успаваног народа.

Вођ је шапутао гледајући у јунака;

„О гнијездо јуначке слободе! Често ли те Бог надгледа оком, Многе ли си муке пренијело, Многе ли те чекају побједе !

Док сам с радошћу посматрала поноситог чувара, вођ ми скрену пажњу на лијево и виђох гомиле народа како са сузама у очима са патри-

голом стијењу,