Босанска вила

Стр. 454

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909. ;

Бр. 34.

тада ће се и „истина“ огледати јаче и живље у његовим радовима и помоћи бе писцу да лакше дође до корисних резултата по друштво. На такав начин његова критика има доста публичан характер.

Шистрева. (1840.—68.), који је, полазећи од Чер неипевове фразе „живот је више од уметништва“, позивао писце изучавању природних наука, јер је само овако изучавање достојно „мбтелишаго реалиста“. На такав начин Писаревђ је тежио да потчини развиће науке Јско утилитарним потребама. Тако разумевање критике изазвало је реакцију у руској критици, те се критичари поново вратише Велинсковом учењу, да уметништво има врло велики друштвени значај.

Међу критичарима који су продужили рад Белинског и Доброљубова морамо поменути Мижалловскаго, Андреевскаго, Скабимевссаго, Прототопова, ЛПодградскаго и Лацкаго.

В. Бћлинскаго, (1811.—40 ): То је један од најбољих свјетских критичара, он је најасније одредпо задаћу руске литературе новога правца. Он

Петроград.

је у току свога плоднога рада разјаснио значење великих писаца и протумачио њихове боље радове, нападао је оштро и немилосрдно на нерад и лаж, и борио се храбро противу лицемерства и обекурантизма. Сем тога он је неуморно радио на свим бољим листовима, пратећи кретање европске науке и литерапудив. Герцена, који је први почео да третира питање о положају. „крестинскоми масевт“. Благодарећи њетовим чланцима, доста пажљиво написаним, неки од бољих белетристичара прихватише његову мисао и као резултат јави се ослобођење сељака руских :)...

ЛР

Тиме смо свршили све што се могло у кратко рећи о руском романтизму и његовим бољим преетавницима. У новим чланцима донећемо студије о млађим руским белетристичарима, почињући прво се Горким....

') Ово је рађено по дјелима: Окабичевскти — „Рускал метелб, = Нонбрђ 1902 года. — „Исторлл руском литературвг вђ ХЈХ. ст.“ Оболенскти — „Декаденство“. Веинбергљ „Прибавленје Шерру“.

Драгослав.

РАМЕ

Мода.

Пише Софија Путић-Плетикосић.

(Свршетак.)

Модерни брак. УП.

5 озната је ствар, да се у модерном, цивилизованом друштву, претежно рађа више женскиња него ли мушкиња, — а то само ушљед танчине физичне снаге модерних родитеља, ушљед разних болести и т.лд.

Такав нехармоничан бројни одношај у мушкиња и женскиња не потјече никако од природе. То је заслуга модерне цивилизације и неприродна начина живота. То потврђује и сама природа тиме, што је у њој у опште све хармонички уређено. Нигдје Н. пр. не налазимо више голубова, него голубица: више врана, косовица, славуја или грлица. И свуда код животиња рађа се обично колико мушкиња, толико и женскиња.

Доста је да у том посматрању бацимо поглед по градовима Босне и Херцеговине. У другој половини 1901. год. родило се у граду Сарајеву Муслимана 196 мушких а 101 женско дијете. ГТравославних 66 мушких а 40 женске дјеце, а римо-кат. 95 мушких а 102 женска дјетета. (Ово су већином странци по надлежности.

„О. Де број 18. 1902 год:

По селима у овим српским земљама, често пута наћи ћеш, да и не достаје дјевојака, нема толико женских колико мушких глава.

Па де сада да повучемо рачун овако: Узмимо, кад би се жениле све мушке главе, опет би остајао велик број модерних дјевојака, које би поткопаваде срећу брачних људи. Узмимо још у рачун да ни та мањина мушкиња не може сва ступати у брак. Велики дио заробила је црква у војску попова, осудивши

их на неженство; други дио, управо најбоље мушке главе, пробрала је себи држава у своју војску, те су и они осуђени на безбрачан живот.

Од преосталог мушкиња, колико их је стотина и хиљада осуђено да без икакова материјалног имања, без земље, без куће, без крова и огњишта робује као раденичка војска појединим индустријалцима и богаташима. Они раде само да дневно преживе, уз оскудан залогај, у мрачним хладним буџацпма и под земљом. Је ли тима до женидбе и до породицег Може ли им брак и на ум падатиг ад на ону незнатну мањину за брак слободних спао је читав свијет женскиња. ( тога је настала јагма за младожењама.. Па шта ради женскиње у томе положају 2

__ Оно тражи срества и начин, да уграби мужа. Прво јој је срество накит, накит па накит и спољашња љепота. Па како су модерне дјевојке рђаво одгојене, упрле су очи своје само у богаташе, у аристократе и високе чиновнике.

Многе и многе трче за оваковијем и ломе врат, надајући се да Бе ступити с њиме у брак, а он се мисли: Нијесам луд да се вежем за једну кад могу пробирати; лако ћу се оженити и кад остарим јер и тада могу узети цуру од 18 година.

Остала момчад, без великог иметка, или бирају дјевојке са миразом, или се никако и не жене. Тако су модерној жени ради утјехе отворена двоја врата, па на која хоћег Кудаг У рај среће и блаженства И жалосна модерна жена повила је главу У Јарам судбине своје и залећела се у школе, не да сретном себе учини; не из осјећаја што се сматра равна с људима, већ за невољу горку.