Босанска вила

Отр. 40

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Милан Поповић. Годишња цијена 8 круна или 10 динара. Чланови удружења добивају лист бесплатно. „Трговачке Новине“ пишу о српској трговини и занатима и снаже ерпску трговачку и радничку свијест. да то их и ми топло препоручујемо.

Учење о јеванђелским савјетима и заповиједима и установама монаштва. Написао Душан Јакшић, професор у бо гословији, Сремски Карловци, српска манастирска 1901. Цијена 30 потура (40 пара дин.)

Нови Век, лист за умјетност, књижевност и вести. Излази у Смедереву два пут недјељно. Година [. Власник и уредник Љу-

штампарија

биша Ст. Валић, хоровођа. Годишња цијена 8 динара или круна.

У чему јествар > Пред савивнашег народно-црквеног сабора. Написао Јаша Томић. У ИНовоме Саду, српска штампарија дра Световара Милетића, 1901. Цпјена 40 потура.

Међневенче, Ј! Читанчица ва већу и мању дјецу. Приредио Змајова. У Новом Саду, српска штампарија дра Световара Милетића 1901. Издање Ко се претплатио на читаву годину лијепог дјечијег листа „Не-

„Рада“ дионичарског друштва у Руми.

вена“ добива бесплатно ову Читанчицу, пуну лијепих пјесама прича и слика.

Неке еволуције у стратегији, од ђенерала Лера. С руског превео Ђђенералштабни потпуковник. Миливоје Ј. Николајевић, Београд, штампарска радионица војног манистарства 1901. Цијенаг

Чикино дете. Приповетка Тадије П. Костића- Штампарија Мате Јовановића, књав-Михајлова ул. бр. 24. 1901. Цијена динар или круна.

Домаће његовање и васпитање дјеце у Црној Гори Написао Андрија Јовићевић. Цетиње, књ. црног. државна штампарија 1901. Цијена 50 новчића.

СВЕТОСАВСКЕ БЕСЈЕДЕ.

Као и сваке, тако и ове године добисмо повиве са равних страна ових српских вемаља, на толико значајне и по српске школе корисне светосавске бесједе. Ми овдје спомињемо само оне, које нам послаше своје позиве, жалећи да нам простор лпета не допушта опширно их приказати. Тако биљежимо светосавеку бесједу, коју приреди српско-православна богословска омладина у Рељеву, са ' тачака, и Глишићевом шалом Два цванцика. Бања Лука, (програм без тробојнице) Забаву приредила српска школа са 12 тачака и Нушиђев Кнев од Семберије. — Босан. Костајница, са тачака, и историјском трагедијом Бој на Косову. — Високо, са 8 тачака и трагедијом Херцег Владислав, Брчко, са 9 тачака и Драгашевића јуначком игром Смрт Хајдук Вељка. — Бугојио, са 6 тачака и драмом Владимир и Косара. — Д. Тузла, са 1 тачака (програм бев тробојнице) — Сребреница, са 4 тачке и историјским комадом Крст и круна. — Бијељина, са 6 тачака и комадом Крст и круна. — Приједор, са 6 тачака

и дјечијом игром Измирили се. — Сански мост, са 8 тачака и историјском драмом Шемања. — Грачанија, са 9 тачака и историјским комадом Зидање Скадра на Бојани. — Бос. Дубица, са 5 тачака и историјском драмом Пошљедна деспотица смедеревска. — Фоча, са Т тачака и историјском трагедијом Владислав. Традамац, са 8 тачака и шаљивом игром Кенидба и удадба. —

Варцар-Вакуф, (позив без тробојнице) са 6 тачака и Љубинковом

САДРЖАЈ: Шјесме:

Ноћ на Бабуну, од Мих. Мирона. — Благодарим таеби,

Дјевојачком клетвом. — Чађавица, село код Бос. Новог, са 7 тачака и шалом Пријеки лијек. — Сокола, са 16 тачака. —

Прњавор, (повиви без тробојнице), са 10 тачака и историјском

игром Кнев од Семберије. — Бос. Петровац, са 9 тачака и шаљивом игром Два цванцика. — Тешањ, држи се на Сретеније, са 6 тачака и шаљивом игром Честитам. — „Добој, са 1 тачака и

повзришном игром Женидба и удадба. — Чечава, село код Тешња, са 10 тачака и историјском трагедијом Светислав и Милева. Тојажоваџ, село код Тешња, са 8 тачака и позориштем Милош у Латинима. ()бје ове школе врло су сиромашне и издржавају се само приловима са светосавске бесједе, зато сваки евјестан Србин треба да их помаже прилогом. Шрилози се шаљу у Тешањ на Нићифора Дучића и Милована Танасића. — Манастир Озрен, са 10 тачака и позориштем Кнез од Семберије. — Драговићт, село код Прњавора, са 16 тачака. — Тако је у поносној Босни било 27 светосавских бесједа. Програми су скоро код свију у тробојници осим Добоја, Д. Тузле, Тешња, Чечаве и Гојаковца. . Из Херцеговине добисмо ове позпве: Мостар, гдје Српско пјевачко друштво „Гусле“ приређује светосавско сијело (позиви нијесу у тробојници, а штампани у Дубровачкој штампаруји А. Пасарића), са 8 тачака и трагедијом Херцег Владислав. — Коњице, са 1 тачака и трагедијом Омрт Стевана Дечанскога. — Бијело поље, са 9 тачака и повориштем Крет и круна. — Невесиње, са 8 тачака и драмом Балканска царица. — Опличићи. са 11 тачака и историјском игром Кнев од Семберије. И овдје је школа сиромашна,

а морала се ивнова зидати, те је помоћ и. одвише нужна. —

Столад, са 9 тачака и трагедијом Тодор од Сталаћа. — „Љубиње са 11 тачака и трагедијом Милош Обилић. — Доњи Шотлатт, са

9 тачака и шаљивом игром Зла жена. — Тако свега у Херцеговини бијаше 8 светосавских вабава, чије смо повиве ми добили. =— Изван овпх земаља добисмо повиве за светосавске бесјеле : Загреб, српско пјевачко друштво и Задруга Српкиња приредише сјајну забаву са 8 одабраних тачака. — Шриправници српске учитељске школе у Пакрацу одржаше вабаву са 11 тачака. — Осијек, Задруга Српкиња одржа вабеву са 6 тачака. — Пешта,

трговачко и занатлијско пјевачко друштво „Слога“ приредило је

Српско свечану бесједу са 9 тачака. — Српска читаоница у Грачацу приредила је бесједу. — Учитељски збор у Мартинци приредио је бесједу са 10 тачака и шаљивом игром Честитам. — Орпско академско друштво „Србадија“ у Грацу одржало је тај дан свечану сједницу у славу Сима Матавуља, са 8 тачака. — Српско друштво уз 6 врло одабраних тачака. — Велико-школека омладина у Би-

„Србадија“ у Минхену приредило је концерат са игранком

ограду приредила је велику игранку у корист свога Фонда.

џее— Овај број шаљемо бамб. онима, који су намирили стару претплату. Ко не мпелп лист држати, молимо нека нам врати и први и други број. Новци пз Србије шаљу се пепосредно уредништву и то најбоље је слатп српске банке у новчаном писму, плаћеном или неплаћеном на уредништво. 24)

од А. Штантића. = Нашем. Чика Јов“, од Миле. ЈЕ

Притовијешке: Мрвица филожофије, од Симе Матавуља. — Златни куршуми од Благ. Нед. Кечкића. — Шлаветна долама, с ран-

цуског превео Б. Поповић-Даничар.

— Стакло, с њемачког превео Д. Јанковић.

— Поука: Костантин Петровић-Побједопосцев,

са сликом. — Мода, пише Софија Пупић-Плетикосић. — Српске народне умотворине: Дилберке, из збирке СтоР. Пи =" У вука

теташри моге и тети реп, народна прича, забиљежио Миодраг Ибровац. — Момак невјера, пјесма из збирке Н. Т.

— Опака жена,

прича, вабиљежио Сп. Ђурић. — Листак.

„Босанска Вила“ излави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 830.

—- Цијена је за све крајеве на годину 5 круна, на по

године 4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист ва 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или 8'50 дим. у злату. За ђаке и учитеље

6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанском упутницама или српске банке у новчаном писму на уредништво.

За Америку

цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. Писма ив Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро-Угарске са 5 потура,

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.